Licemerje dostiglo vrhunac

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

U momentu dok evropska tužilaštva rade danonoćno na razotkrivanju jedne od najvećih korupcionaških afera u istoriji Evropske unije, nazvane vrlo eksplicitnim imenom ”Katargejt“, u trenutku kada diktatorski režim u Dohi preti Evropi da neće isporučiti gas zbog istrage koja se vodi i u kojoj su upleteni vrhovi katarskih vlasti - svaka korupcija ima dva lica: onog ko korumpira i onog ko je korumpiran - predsednik FIFA Đani Infantino je dozvolio vođi režima u Kataru da u mondoviziji, kada su sve oči sveta bile uprte na stadion Luzail, stavi svoj pečat i simbol na Mundijal ogrćući Lea Mesija u katarsku tuniku uz svesrdnu pomoć prvog čoveka krovne fudbalske organizacije, kao da je paž, a ne predsednik FIFA.

Leu Mesiju je ukraden najvažniji momenat u njegovoj karijeri, trenutak koji je čekao čitav život odrastajući u senci mita o Maradoni. Na fotografiji koja ostaje u istoriji Mesi nije u dresu svoje reprezentacije, u bojama svoje nacije, sa grbom svoje selekcije, nije ogrnut argentinskom zastavom nego katarskim ogrtačem. Opravdanja da je ogrtač znak odavanja počasti gostu i da je sve bilo predviđeno protokolom samo potvrđuju da je sve urađeno sa predumišljajem.

Šeik Al-Tani i Infantino, da su imali dobre namere, mogli su bez problema da organizuju prijem u svojoj palati. Mesi ne bi mogao da odbije imajući u vidu novac koji mu daje familija Al-Tani svakog meseca, i da mu ukažu počast dajući mu crni ogrtač sa pozlaćenim rubovima. Ali ne, želeli su da demonstriraju da oni mogu sve pa čak i da ogrnu svojim običajem svetskog prvaka.

Velika većina sportskih dnevnika i tabloida u Evropi, sa izuzetkom Marke, Sana i još par njih, prozrela je igru i poruku katarskog režima, uz asistenciju Infantina, i nije na naslovnim stranama objavila sliku Mesija kako diže pehar u crnoj mantiji, već druge fotografije Mesija u dresu njegove reprezentacije.

Svima je bilo jasno da se radi o zloupotrebi u političke svrhe najvažnijeg momenta koji se čeka po četiri godine. Katarske vlasti su zabranile, uz blagoslov FIFA, sve manifestacije solidarnosti sa građanima, društvima i nacijama koje se bore za slobodu, prava i opstanak: od nošenja kapitenske trake u bojama duge i solidarnosti sa ženama i obespravljenim radnicima do izjava o zaštiti univerzalnih vrednosti i objavljivanja poruke predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

Najbolji svih vremena?

Istovremeno FIFA je kaznila Srbiju zbog zastave koja je stajala u svlačionici, ne na javnom mestu, na tribinama, na terenu ili klupi za rezervne igrače. Svlačionica je privatni prostor i deo je intime jedne selekcije, ne ulazeći u rasprave da li je bilo oportuno ili ne, ona nije mogla nikoga da iritira jer je sem igrača i članova stručnog štaba niko nije video uživo. Ono što se događa u jednoj svlačionici je privatna stvar onih koji su u njoj. FS Srbije bi trebalo da sprovede istragu ko je fotografisao i objavio sliku na društvenim mrežema i sa kojim motivima, ali to je već neka druga priča.

Od zlokobnih vremena u prvoj polovini 20. veka jedan sportski događaj, kao Mundijal u Kataru, nije tako ispolitizovan, instrumentalizovan, a istrage će pokazati i koliko je bio korumpiran.

Organizatori su uz pomoć FIFA izneverili, bez ijedne posledice ili prekora, obećanja i planove koje su prezentovali sa kandidaturom za organizaciju Svetskog prvenstva. Svi su zaboravili da su u Kataru obećali izgradnju stadiona sa klimom kako bi Mundijal mogao da se održi u svom prirodnom kalendarskom peiriodu: u junu i julu. Obećali su mogućnost točenja alkohola, pa su ga zabranili. Obećali su da će pivo biti izuzeto, pa su dva dana pre početka Mundijala zabranili jednom od glavnih sponzora da izlaže i reklamira svoj proizvod.

Podsetimo predsednik FIFA Sep Blater nije želeo da uruči medalje i da prisustvuje ceremoniji proglašenja pobednika na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj kada je Italija trijumfovala zbog Kalčopolija. Posle smo videli kakav je čovek i koliko drži do poštenja, zakona i fer-pleja, švajcarski birokrata. Videli smo i kako je završila njegova FIFA i on sam.

Znate za Di Marijina finala, a znate li za zidove crne od uglja, za rđavu Grasijelu i crveno dugme Herkula?

Nažalost, što bi rekao italijanski pisac Alesandro Manconi, nije sve što dođe posle napredak. Naprotiv, Infantino ne samo da nije bojkotovao ceremoniju proglašenja pobednika, nego je iz sve snage slikao Potemkinova sela na konferencijama za novinare iznoseći podatke i afermacije koje su očigledno bile, eufemstički rečeno, netačne.

Budući da je Infantino Italijan, njegovi roditelji su se doselili tokom šezdesetih godina prošlog veka u Švajcarsku, sigurno zna za opasku Đulija Andreotija (sedmostrukog italijanskog premijera) da ko misli loše čini greh, ali često pogodi.

Sa naknadnom pameću čini se da su švajcarski listovi bili u pravu kada su njegovu promenu prebivališta i selidbu u Katar dovodili u vezu sa pokretanjem istrage za krivično delo zloupotrebe položaja u Švajcarskoj i predistražnim radnjama francuskih tužilaca povodom korupcije vezane za Mundijal u Kataru.

Sumnje švajcarskih kolega je podgrejalo preseljavanje čitave porodice Infantino, supruga i četvoro dece, u Dohu. Opravdanje da je to uradio da bi izbliza pratio finalnu fazu organizacije Mundijala je poprilično na staklenim nogama, ne samo zato što se radilo o presedanu, nego o nepoštovanju FIFA.

Naime, sedište FIFA je u Cirihu i tu je radno mesto predsednika fudbalske organizacije. Selidba Infantina je kao kada bi se generalni sekretar Ujedinjenih nacija Rikardo Gutijereš preselio u neku od država UN-a koja organizuje neki događaj pod pokroviteljstvom UN-a. Time pre što je on upisao decu u školu u Kataru što je još jedna indikativna smernica i ne pojavljuje se već neko vreme u Švajcarskoj i na teritoriji EU.

Sve je još više pod velom tajne jer u u Cirihu već mesecima održavaju sastanke putem videolinka kao da nema direktan let između Dohe i Ciriha svaki dan i da se stiže, pogotovo u super VIP klasi, kojom Infantino putuje, za par sati.

Očeve suze, obećanje bratu, doktor mentalnih igrica i odbrana veka u 123. minutu finala Mundijala

Infantinova pozicija je dodatno postala interesantna zbog eskplozije skandala “Katargejt“ i ponašanja vlasti u Dohi. Umesto da sarađuju sa evropskim tužiocima, da otvore istragu o državljanima Katara koji su korumpirali poslanike i funkcionere u EU, vlasti u Kataru prete Evropi da će poništiti ugovore o snabdevanju gasom.

Naravno, nije samo Infantinovo ponašanje problematično. Predsednik Francuske Emanuel Makron je takođe mogao da preskoči putovanje u Katar posle korupcionaškog i drugih skandala. Njegov boravak u Kataru, i pored toga što to ne odgovara istini, se interpretira kao podrška ili barem kao prećutan signal da se nastavlja „business as usual“ sa Katariotima.

U najmanju ruku nekorektan potez katarskih vlasti prema Mesiju dodao je još jedno poređenje između njega i Dijega Maradone. Mnogi tvrde, s pravom ili ne, da Maradona nikada ne bi prihvatio da mu neko u tom ključnom momentu karijere stavi svoje znamenje na ramena.

Nisam siguran. Mesi ima ugovor sa PSŽ-om koji mu garantuje 41.000.000 evra neto, jer Katarioti plaćaju sve poreze i takse na platu Argentinca. Maradona u istoj situaciji teško da bi mogao da izbegne to poniženje.

Možda je Maradona bio „Božija ruka“, a Mesi „Božije stopalo“, ali u fudbalu postoji samo jedan svevišnji „Bog novca“ ili ako hoćete „Alah novca“.