O. MarićLevičari, radnici, revolucionari i rokeri… vreme je za vaše uspomene
Vreme čitanja: 4min | pet. 17.04.26. | 08:40
Valjekas ponovo podrhtava jer Rajo će prvi put u istoriji igrati polufinale nekog evrokupa
Rajo Valjekano, uz Atletiko, brani čast španskog fudbala u evropskim polufinalima.
Rajo koji se vratio u prvu ligu 2021. i donedavno bio daleko najsiromašniji klub Primere. Koji Evropu, ako izuzmemo jednu davnu sezonu, može samo da sanja. Rajo koji, kaže Injigo Peres, najbolje zna kako se gradi iz ruševina. I koji je iz atinskih ruševina sinoć napravio korak ka Olimpu.
Izabrane vesti
Olimpu manjih bogova, naravno. Liga konferencije nije mesto za ljubitelje vrhunskog kvaliteta ni za pobornike Superlige. Tu i tamo u nju zaluta neki gigant kao Čelsi, ali generalno, Liga konferencije se prati samo ako imate nekog svog, tu nema zalutalih prolaznika.
Baš kao što kaže uzrečica u Valjekasu:”Rajo se ne gleda – Rajo se bodri“.
Mučili su se Madriđani u grčkom paklu. Pritisak je bio ogroman, i zbog atmosfere u gostima, i zbog svesti o značaju meča. Celo prvo poluvreme i jedan deo drugog delovalo je da će AEK sa lakoćom da preokrene veliku prednost iz prve utakmice. Ali, dovoljan je bio jedan trzaj, i omiljeniji kapiten, Isi Palason, koji je u drugoj ligi Španije debitovao s 24, a u prvoj s 26 leta, poveo je Rajo u istoriju.
Isi Palazon (©Reuters)Teško je objasniti radost u Valjekasu, kao što je teško objasniti šta znači ovaj više simbol nego klub. U gradu u kojem dominira Real, a buntovnici navijaju za Atletiko, crvenu munju na grudima nose samo komšije iz “nezavisne narodne republike Valjekas“ – kvarta sa 360.000 stanovnika. Kvarta radnika, revolucionara, rokenrola – o Raja.
Navijači iz Valjekasa su specifični jer njihova sportska pripadnost ide rame uz rame sa političkom, kao i sa posebnim smislom za humor. Dok se na stadionima Španije smenjuju rasistički i ksenofobni ispadi, Bukanerosi nose zastave Palestine i pevaju: “Ko ne skače, taj je Netanjahu“. Još su davno simbolično dezinfikovali stadion nakon što ga je posetio predsednik ultradesničarske partije, Santjago Abaskal i oterali Ukrajinca Romana Zozuliju, smatrajući ga neonacistom. Sada imaju priliku da svoje ideje šire po Evropi, gde ponekad ulaze u sukobe, a ponekad ih, kao sinoć u Atini, dočekuju istomišljenici koje nikada ne bi sreli da nije Lige konferencije.
U Atinu ih je stiglo oko 1.500. Nije im bilo teško da čekaju celu noć u redu da bi kupili karte – jer Rajo nema onlajn prodaju. Niti im je bilo teško da putuju svim mogućim i nemogućim avionskim rutama, jer treba uštedeti novac ako se prođe dalje. Već koji mesec bojažljivo pregovaraju godišnje odmore da ih uklope sa mogućom finalnom utakmicom u Lajpcigu. A putovaće i oni najstariji: 89-godišnji Rafa, Rajov član broj 1, i njegov prijatelj, član broj 2, 85-godišnji Fernando. Kažu, ako požive, ništa ih neće zaustaviti.
Rado bi im se pridružio i Injigo Peres koji je ubeđen da su putovanja, okupljanje i zajednički doživljaji navijača jedino što može da opravda “sramotno velike sume“ koje zarađuju fudbaleri i treneri.
“Moja opsesija je da stvaram uspomene“, izjavio je nedavno.
I te kako ih stvara.
Pre koju godinu mađioničar je bio Andoni Iraola, jedan od onih trenera koji na početku karijere zablistaju u malom klubu, dovedu ga na (tada) nezamislivu visinu, a onda nastave sa ličnim usponom, prepuštajući mali klub sudbini. Ali sudbina je htela da Rajo dobije još jednog mađioničara. Kada je Injigo Peres preuzeo tim, jedino iskustvo kao trener je imao kao Iraolin pomoćnik. Sada, dve godine kasnije, bez imalo prepotencije tvrdi da je Rajo u stanju da osvoji Ligu konferencije. I ta tvrdnja ne deluje neverovatno.
Jer, iako su sada trend objave o siromašnom klubu čiji se stadion raspada, čiji je plasman u polufinale ravan čudu, one nisu u potpunosti tačne. Rajo jeste napravio podvig, ali taj podvig se kuvao na laganoj vatri još od 2020. kada ga je u drugoj ligi preuzeo Iraola, i kroz sve naredne godine. Uspeh je posledica kontinuiteta, ne momentalnog bleska ili inspiracije.
Paradoksalno, omrznuti predsednik kluba, Raul Martin Presa, bez obzira na neprihvatljivi nemar i zapuštenost svih infrastruktura, od stadiona do trening terena, ima nos za pronalaženje trenera i igrača i u njih ulaže. Rajo polagano raste zahvaljujući isključivo sportskim uspesima i budžet mu je već preko 50.000.000 evra. Sam ulazak u polufinale Lige konferencije, zajedno sa dosadašnjim utakmicama doneće mu oko desetak miliona. Da ne govorimo o mogućem ulasku u finale ili osvajanju trofeja.
(©Reuters)Više nije neobično videti dresove Raja kroz Madrid, a porastao je broj mlađih navijača, što je obično znak da stvari idu kako treba. Ako se deblokira situacija oko renoviranja starog ili gradnje novog stadiona, mogao bi da se napravi ogroman korak napred.
Ipak, u Valjekasu se ne veruje upravi, i niko se ne uzda da će dugo duvati povoljni vetrovi. U domaćem prvenstvu još ne mogu da odahnu, Injigo se od naredne sezone navodno seli u Viljareal, a prodaja i kupovina igrača uvek zavisi od slučaja. Ruševine prete, a gradnja je neizvesna.
I upravo je to razlog što svi žele da upiju euforiju ovog trenutka, da putuju, da se okupljaju, da se raduju i stvaraju uspomene. Jer trenutak je možda neponovljiv. Rafa i Fernando to najbolje znaju, čekali su ga ceo život.
