Lepe utakmice se igraju samo na lepim stadionima

Prvobitno smo se kolektivno zavaravali da bi publika dolazila na stadione ako bi isti imali reflektore i ljubitelji fudbala u večernjim časovima bili u prilici da posećuju utakmice, ali se to ispostavilo potpuno pogrešnim rezonom. Srećom, konačno smo se okrenuli suštini. Da bi kvalitet timova i pojedinaca u našem fudbalu mogao da bude prezentovan na pravi način, osnovni postulat mora da bude - teren, a da bi bio viđen spektakl i onda kada međusobno ne igraju Crvena zvezda i Partizan, onda morate da imate kompletan proizvod - vrhunske uslove i za publiku i za igrače.

Nakon ove sezone, koja će biti kompletirana predstojećeg vikenda, vrlo jasno se pokazalo da srpski fudbal može da se približi evropskom nivou samo ako se mečevi igraju u uslovima poput onih koji poseduje Lagator. Crvena zvezda i Vojvodina su odigrali sa mnogo motiva i nadahnuća, ali ne samo zbog borbe za trofej. Jednostavno, fubalska atmosfera kakva je stvorena pred 8.000 gledalaca u Loznici, svakog pojedinca na terenu učinila je bar 20 odsto motivisanijim za odigravanje utakmice. Stoga je opšti utisak da je borba za trofej Kupa Srbije po intenzitetu, ali i kvalitetu igre i potezima, bila na nivou meča grupne faze Lige Evrope. Bilo je efektnih poteza, brzih prodora, snažnih duela, mnogo trčanja i što je najvažnije - borbe do poslednjeg daha. Publika je bila u prilici da gleda dobar fudbal, a to je jedino što bi moglo da je natera da se vrati na tribine prvom sledećom prilikom.

Teren perfektan, akustika još bolja: Finale Kupa mora da se igra na ovakvim stadionima

Posle svega viđenog u ovoj sezoni, može se doći do zaključka da se lepe utakmice igraju samo na lepim stadionima. U proteklih 10 meseci utakmice grupnih faza evropskih takmičenja igrale su se i u Bačkoj Topoli i Leskovcu, koji su stali rame uz rame objektima beogradskih velikana. Kada se svima njima pridodaju objekti u Loznici i Zaječaru, dolazi će se do ozbiljnog broja stadiona koji ispunjavaju kriterijume UEFA.

Uskoro bi tebalo da krene izgradnja stadiona u Kragujevcu, najvljivana je i rekonstrukcija niškog Čaira, a i stadion Karađorđe u Novom Sadu bi trebalo da bude doveden do nivoa u kom bi mogao da bude domaćin grupne faze evropskih mečeva. Sve to bi srpskom fudbalu, pod uslovom da organizacija bude na najvišem nivou, moglo da donese ogromne benefite u budućnosti.

Marko Rakonjac (TSC) Foto: Star Sport

Primer TSC-a na najbolji način pokazuje koliko jednom klubu znače uslovi na najvišem evropskom nivou. Klub iz Bačke Topole je po intezitetu igre vrlo blizu ozbiljnim evropskim kriterijumima, što nimalo nije slučajnost. Naravno, ključno je to što na takvoj igri insistira Žarko Lazetić, ali pre svega što njegovi igrači imaju mogućnost da takav fudbalski stil kreiraju na samim treninzima.

TSC Arena je ove sezone bila domaćin mečeva dva evropska takmičenja, pošto je na njoj vrlo uspešno utakmice Lige konferencije igrao i Makabi iz Tel Aviva. Na stadionu Dubočice Čukarički je u grupnoj fazi Lige konferencije ugostio Ferencvaroš, Fjorentinu i Genk po visokim standardima, ali su Brđani bili pod prevelikim utiskom istorijskog učešća u ovoj fazi evrokupova, pa nisu bili previše konkurentni. To i nije bilo za preveliko čuđenje, s obzirom na kakve uslove igranja su navikli njihovi protivnici.

Radnički iz Kragujevca je ove sezone često izgledao mnogo bolje u gostima nego na svom terenu, a posebno na stadionima sa kvalitetnom podlogom, jer je onda mogla do izražaja da dođe izuzetna tranziciona igra ekipe Feđe Dudića. Kragujevčani će Evropu izvesno zaigrati na nekom od novoizgrađenih stadiona, pa će biti u prilici da svoj prepoznatljiv stil igre prezentuju i u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Novi iskorak u srpskom klupskom fudbalu bi trebalo da bude napravljen već od naredne sezone, jer bi svi klubovi Mozzart Bet Superlige sezonu 2024/2025. trebalo da zaigraju na potpuno novim podlogama. To će morati da iskoriste klubovi, treneri i sami igrači, kako bi se na generalnom nivou podigao kvalitet igre i približio ozbiljnim kriterijumima.