Lepe priče se dešavaju dobrim ljudima, Nenad Jestrović je hercegovački Deda Mraz

Već sada je ovo godina koju će deca iz hercegovačkog gradića Bileća pamtiti do kraja života i koju nisu mogli da zamisle ni u najluđim snovima. Nadali su se samo da ih neko neće uštinuti i probuditi.

Nije stavio lažnu bradu i obukao crveno-belo odelo ali naš poznati fudbalski as Nenad Jestrović je za 18 golobradih dečaka pa i ceo jedan grad postao Deda Mraz iz bajke. U ovoj situaciji nisu potrebne reči, nismo ga namerno pozvali da ga pitamo bila šta o tome što je uradio. Neka dela govore. A on je tiho uradio nešto veliko što nema cenu.

Klinci, treneri i članovi uprave iz malo poznatog fudbalskog kluba Hercegovac su prvog dana ove godine doputovali u Ujeinjene Arapske Emirate, igrali fudbal i vratili se u svoju Bileću sinoć prepuni utisaka i nezaboravnih uspomena. Postali su prva generacija nekog sportskog kolektiva iz ovog grada koji je dogurao tako daleko. Sve zahvaljujući Nenadu Jestroviću, ali i dobrim ljudim koji su ludačkim entuijazmom i požrtvovanjem tu decu sklonili sa ulice i uputili ih na najlepšu sporednu stvar na svetu. Ustvari, kako kome sporednu... Njima je već godinama glavna.

Nenad Jestrović (Star sport)

Nenad Jestrović je dobro poznato ime u srpskom, evropskom i svetskom fudbalu. I dalje je fudbalska ikona u Belgiji gde je bio najbolji igrač lige i ljubimac Anderlehtovih navijača. Karijera ga je iz Anderlehta 2006. kao tadašnjeg reprezentativca odvela u Al Ain. Klasična priča o poznatim fudbalerima i zovu novca sa Bliskog Istoka. Može Kristijano Ronaldo danasa da priča šta hoće i trubi o „izazovima u karijeri“ ali zna se zašto poznati igrači odlaze u bogati arapski svet. Zbog novca. Ni Jestrović nije bio izuzetak, a tada je bio fudbalska marka.

Nije to bio bilo koji klub. Iako je nama odavde sve to u arapskom svetu slično i isto, „Al ovaj i Al onaj“, razlike kao i svugde drugo, postoje. Al Ain je ubedljivo najveći i najpopularniji klub u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Neka vrsta tamošnjeg Bajerna. Predsednik mu je vrhovni vladar UAE Šeik Mansur Bin Zajed. Na čeku kluba je od svoje 18. godine. Al Ain je jedini klub iz UAE koji je do sada osvojio Ligu šampiona Azije. Igrao je i finale SP za klubove protiv Real Madrida 2018. godine pošto je prethodno eliminisao slavni River Plejt. Ozbiljna je to fudbalska priča koju su pisala velika imena. Među njima je i Miljan Miljanić. Popularni „Čiča“ je bio prvi velikan koji je davne 1984. otišao u Al Ain i dve godine im prenosio fudbalsko znanje. Uz njega su ovaj klub kasnije trenirala još brojna poznata imena poput Amarilda, Jordaneskua, Metsua, Perana, Zenge, Šefera, Toninja Sereza, Kikea Floresa, Zlatka Dalića, Zorana Mamića... Danas im je na klupi ukrajinska legenda Sergej Rebrov. Osim Jestrovića, za Al Ain su igrali još neka zvučna fudbalska imena: Abedi Pele, „Toro“ Akunja, Mustafa Hađi, Serđo Berti, „Mago“ Valdivija, Asamoa Đan, Mišel Bastos, Kader Keita, Rajan Babel... Danas igra Jarmolenko.

Detalj kada je Al Ain igrao za svetsku titulu protiv Real Madrida (Reuters)

Iako stranci u arapski fudbal dolaze zbog novca i većina ih ga brzo pokupi i ode, postoje i oni koje ostave neki ljudski trag. Jestrović je tamo dve sezone bio najbolji strelac, potrudio se da ga zapamte fudbalskim kvalitetima, a da ga ne zaborave zbog ljudskih. Jer, ako te pamte i 15 godina kasnije, veruju ti i cene to, onda sigurno nisi zadnjicom zatvorio vrata. A Jestrovića se Al Ain setio i ove zime.

S obzirom koliko taj deo sveta ulaže u fudbal i koliko žarko želi da bude deo njegove elite, nije ni čudo što znaju koji je jedini način za to. Plaćanje i dovođenje stranaca jeste bitan deo, ali formiranje i edukacija svojih fudbalera je još bitnija. Al Ain je od 1. do 5. januara organizovao miniturnir u kadetskoj konkurenciji i zamolio je Jestrovića za preporuke što se tiče učesnika.

S obzirom na fudbalsko ime i razne veze po srpskom i svetskom fudbalu, mogao je popularni Jestrogol preporučiti na stotine klubova. Ali preporučio je tri. Akademiju Pandev iz Makedonije, zdrav fudbalski projekat legendarnog Gorana Pandeva. Preporučio je IMT sa Novog Beograda, klub koji je hit Prve Mozzart Bet Lige Srbije i lansirao je čudo od deteta, 17-godišnjeg Miloša Lukovića kojeg snima čak i Mančester Siti. Biće da znaju da rade sa decom...

I na kraju je Jestrović preporučio Hercegovac iz Bileće. E to je već bilo iznenađenje. Uljez.

Bileća je gradić na jugu Republike Srpske sa oko 7.000 stanovnika. Jedna od najsiromašnijih opština Republike Srpske, koju su posle rata lokalni političari decenijama uništavali i prepustili je na nemilost zuba vremena. Kao i mnoga manja mesta se bori sa zakonima migracija, stanovništva je sve manje, svake jeseni se upiše sve manje đaka u osnovnu školu pa na svakih nekoliko godina nestane po jedno odeljenje. U tom ambijentu je pravo čudo kako je iz Bileće došla najbolja odbojkašica sveta Tijana Bošković. Ali ona je svakako čudo prirode koje se dešava jednom u sto godina pa je možda neka sudbina da je baš morala da se pojavi u takvoj sredini i bude svetlo u tunelu.

Ali kako je Bileća godinama kopnila, tako je nestajalo i onih sadržaja koji grad čine gradom. Sporta, kulutre, zdrave zabave... Života. Kriza nije zaobišla ni fudbal pa se jedini fudbalski klub praktično ugasio. FK Hercegovac je osnovan 1935. godine, bio je simpatični niželigaš, imao svoj šmek ali je nemarom i nedostatakom osećaja za važnost sporta došao na aparate. Pacijent je bio otpisan, čekalo se samo da neko izvuče kabl iz struje. Prvi tim nije postojao godinama, stadion je propadao, terena zarastao, nije bilo ni vode, ni struje, ni svlačionica...

U toj atmosferi beznađa se pojavila grupa mladih ljudi sa entuzijazmom do neba i čeličnom voljom da Bileća ponovo ima svoj fudbalski klub. Bivši juniori i seniori, ljubitelji fudbala, ljudi čistog srca i dobrih namera su krenuli da dižu klub iz pepela. Bez pomoći grada, političara, državnih preduzeća, velikih sponzora... Sve volonterski i transaprentno. Radnim akcijama kao u doba SFRJ su polako obnavljani stadion i teren, izgrađene nove svlačionice, deca su privučena fudbalu. Budžet? Ako neko nešto donira i to je to... Makar na početku. Kasnije su neki ipak prepoznali priču i jave se da pitaju šta treba.

Krenuli su od mlađih kategorija, polako decu inficirali fudbalom, danas ih imaju preko 150 u raznim selekcijama. Veliki broj za tako mali grad u kojem se godišnje rodi 70, 80 dece. Počeli su da dele fudbalske lekcije raznim bogatijim i moćnijim rivalima u okruženju, da dobijaju pozive na razne turnire po regionu, da stvaraju igrače... Tako je posle šest, sedam godina opet formiran i prvi tim. I to od igrača iz domaće sredine. Krenuli su iz četvrtog ranga BiH fudbala, ušli u treći, igraju i tamo sjajno, imaju po nekoliko stotina ljudi na tribinama. Letos je na premijeri jedan od gledalaca bio i Nenad Jestrović.

Jestrović letos na stadionu u Bileći

Sitcajem okolnosti, bivši reprezentativac je posetio Bileću jer mu je supruga Mirjana iz tog grada, pogledao utakmicu i opazio talentovane dečake. Kapiten prvog tima i jedan od retkih iskusnijih igrača Tripo Jokanović koji je odrastao s Nenadovom suprugom u komšiluku ga je upoznao sa lepom bilećkom fudbalskom pričom, animirao ga i početkom decembra dobio iznenađujući poziv.

„Momci, hoćete li u Ujedinjene Arapske Emirate na turnir za mesec dana? Vaše je samo da dođete do aerodroma u Sarajevu. Svi ostali troškovi su vam pokriveni“.

Na početku je možda zvučalo kao šala ili kao neka lepa novogodišnja želja. Ali Jestrović je bio ozbiljan. I konkretan. Svi troškovi Hercegovcu su zaista pokriveni, ekspresno su vađeni pasoši, vize, tražila se sportska oprema, priskočili su i neki lokalni sponzori u pomoć pa su se 18 kadeta, dvojica trenera Dejan Mihić i Svetozar Kašiković, i trojica članova uprave Nikola Lisov, Vladimir Tabaković i Igor Kisić obreli 1. januara u avionu za Istanbul gde su imali presedanje za Dubai. Teško da su mogli to da zamisle pre nekoliko godina kada su počeli da entuzijazmom, voljom, energijom i sopstvenim resursima da spašavaju ruinirani klub. Mnogi iz ekspedicije od 23 člana su prvi put u životu ušli u čeličnu pticu. Prvi dan nove godine su dočekali tamo gde mnogi danas plaćaju ekstremno skupe sume da bi se „čekirali“ 1. januara.

U Al Ainu ih je dočekao kraljevski tretman. Vrhunski hotel, ljubazni domaćini, savršena usluga, bazeni, propratni sadržaji, čudesni tržni centri, veliki stadion i tri ozbiljna protivnika. U prvom meču je domaćin Al Ain slavio 4:0. Ekipa sastavljena od Afrikanaca, Južnoamerikanaca, Španaca je pokazala svu snagu i nije imala milosti prema impresioniranim dečacima iz Bileće koji su hodali po javi.

Već u druga dva meča se Hercegovac, otreznio od slatkog novogodišnjeg mamurluka i opravdao Jestrovićev poziv i poverenje. IMT su pobedili na penale, od Akademije Pandev izgubili na penale. Demonstrirali su da nimalo ne zaostaju za vršnjacima iz regiona i jačih klubova. Završili su kao trećeplasirani, proživeli šest dana za pamćenje, na kraju mimo očekivanja čak dobili i novčanu nagradu. Novogodišnja bajka se završila dočekom uz vatromet i bakljadu na Badnje veče u Bileći. Šest dana koji će se prepričavati godinama, najlepša stranica u istoriji kluba i događaj za ceo grad.

Klubova poput Hercegovca je verovatno mnogo na ovim prostorima. Bore se da prežive. Okolina ih ne prepoznaje i ne vidi koliko dece se sportom sklanja sa ulice, uči nekim ispravnim vrednostima, vaspitava i usmerava ka zdravom životu. Mnogi izgube volju da se bore...

Hercegovcu se vratilo za sve dobro što su ti dobri ljudi radili prethodnih godina. Poverenje se polako stiče ali se kasnije trud i rad nagrade. Tada pogleda i sreća. A Hercegovac je imao sreću da upozna Nenada Jestrovića. Ko zna, možda nekih od tih klinaca krenu Jestrovićevim stopama pa nekada obraduju neke druge klince. Sada kada su videli šta sve fudbal nudi i koliko je tu lepih prilika i novih iskustava, veći i bolji motiv za još naporniji rad i treninge ne postoji. Dobro se dobrim vraća.