Legenda na korak do stvarnosti: Svaki neutralni fudbalski navijač danas će da bude uz Monastir!

Hoće li fudbal ispisati ove nedelje u Tunisu jednu od najlepših svojih priča ili će još jednom velikan da zgazi autsajdera? U državi na severu Afrike danas će biti krunisan šampion, najverovatnije će jedan od velikana Crnog kontinenta Esperans osvojiti šestu uzastopnu, a ukupno 32. titulu, mada još postoji šansa da Golijat bude srušen i da maleni Monastir ispiše istoriju i prvi put se nađe na vrhu. Odluka će pasti od 18 časova, u isto vreme će Esperans da ugosti Ben Gerdan, a Monastir da gostuje Sfaksijenu.

Tunišansko prvenstvo se igra u pomalo specifičnom sistemu sa plej-ofom, a uoči poslednjeg kola Esperans i Monastir imaju isti broj bodova i identičnu gol-razliku. Ovo drugo nije bitno, pošto će u slučaju istog broja bodova plasman odlučiti međusobni odnos. Tu su obe ekipe ostvarile po jednu pobedu, s tim što je Esperans slavio sa 1:0, a Monastir sa 3:2, pa je aktuelni prvak bolji zbog tih postignutih golova u gostima.

U plej-ofu je Monastir čak sakupio više bodova od najtrofejnijeg kluba u Tunisu, ali nije mu to značilo previše. Jer, sistem je takav da se prvi deo sezone igrao tako što je liga bila podeljena na dve grupe. Esperans je bio ubedljivo prvi u A grupi, dok je Monastir u B grupi bio drugi, sa dva poena manje od Klub Afrikana. U plej-of su prvoplasirane ekipe donele po tri boda, drugoplasirane dva, a trećeplasirane jedan poen. Monastir je tako krenuo sa minusom u odnosu na Esperans.

Delovalo je do pre mesec dana da će crveno-žuti lako da odbrane titulu, pošto su se izdvojili na vrhu tabele. Međutim, u poslednja četiri kola su redom odigrali 1:1 sa Sfaksijenom, izgubili od Monaastira, savladali Klub Afrikan sa 3:1, pa odigrali u prošlom kolu 1:1 sa Etoil Sahelom. Sve to je Monastir savršeno iskoristio, vezao je tri pobede i izjednačio se na vrhu.

18.00: (2,30) Sfaksijen (2,90) Monastir (3,35)

Nažalost po sve ljubitelje autsajdera, timu iz istoimenog primorskog mesta sa 93.000 stanovnika nije dovoljno da danas savlada Sfaksijen. Kao da to nije dovoljno težak zadatak, Esperans pride mora da kod kuće ne savlada najslabiju ekipu u plej-ofu, Ben Gerdan, koji je u prvih devet kola imao dva remija i sedam poraza.

Mada, viđali smo i veća čuda u svetu fudbala, zašto se ne bi jednom pogodilo i Monastiru, klubu koji će naredne godine proslaviti vek postojanja. Sinovi Ribata, kako glasi njihov nadimak, za sve ove godine su osvojili samo dva trofeja. Oba 2020, kada su najpre bili najbolji u Kupu Tunisa, a zatim su i u Superkupu te zemlje savladali upravo Esperans posle jedanaesteraca.

Našli su se tada prvi i jedini put do sada na međunarodnoj sceni. Zaigrali su u kvalifikacijama za Kup konfederacija, ali nisu se domogli grupne faze. U 1. kolu su savladali Fasil iz Etiopije sa ukupnih 3:2, ali su u 2. kolu naleteli na kasnijeg osvajača tog takmičenja, moćnu Radžu Kazablanku. Pokazali su joj zube, izborili penale, ali tamo su poraženi.

Naredne sezone ćemo svakako da gledamo Monastir u kvalifikacijama za Ligu šampiona, bez obzira na rezultate danas. Ostavili su Sinovi Ribata Sfaksiejn šest bodova iza sebe, a večeras bi mogli pobedom da ga ostave i bez mesta u Kupu konfederacija, ukoliko Klub Afrikan to iskoristi i trijumfom nad Etoil Sahelom preskoči do treće pozicije.

Ova generacija Monastira je bez premca najuspešnija u klupskoj istoriji, ali i neke ranije su imale svojih pet minuta slave. Odnosno, nije taj klub totalna nepoznanica u svetu tunišanskog fudbala, bez obzira na to što nije imao neke fantastične rezultate. Decenijama se „vrti“ tu između prvog i drugog ranga, ali pravu slavu je u otadžbini stekao tokom Drugog svetskog rata, kada se takmičenje nije održavalo. Okupili su se igrači Monastira, predvođeni u to vreme poznatim fudbalerom Mustafom Ben Dženetom, kako bi odigrali prijateljske mečeve protiv klubova iz Susa, El Makarema i Etoil Sahela. Te utakmice su imale humanitarnu pozadinu, želja fudbalera Monastira je bila da se kroz mečeve prikupi novac kojim bi se malo pomoglo snanovnicima Susa, jer je taj grad tokom 1942. godine bio žestoko bombardovan. Naravno, ta akcija je bila prihvaćena fenomenalno širom Tunisa.

Tunis je 1957. godine dobio nezavisnost od Francuske, a prvi njegov predsednik Habib Burgiba je kasnije javno govorio o tome da je navijač Monastira. Čak je i na neke javne događaje dolazio odeven u obeležja kluba. Možda je to bilo zbog toga što je rođen u tom gradu, možda malo i jer su Tunišani još pamtili humanitarne akcije tog kluba, ali kako bilo, Monastiru se ukazala prilika da praktično odmah od osnivanja šampionata igra u eliti. Burgiba je čak i ličnim donacijama pomagao klubu, u sezoni 1957/1958 je pomogao sa 15 tunišanskih dinara, a naredne sezone je uplatio 200 dinara na račun kluba. Naravno, tada je taj novac imao drugačiju vrednost nego danas, kada jedan tunišanski dinar vredi koliko 36 srpskih. Uostalom, i u fudbalu su u to vreme troškovi bili znatno manji nego sada.

Kako bilo, Monastir je u decenijama koje su dolazile imao uspone i padove, malo je igrao elitu, malo drugi rang. Svakako, nikada neku bitnu ulogu. Zbirno je sakupio 45 sezona u eliti, po čemu je deveti najkonstantniji klub u zemlji. Sve se podiglo na viši nivo 2019. godine, kada je na klupu seo Lasad Šabi, jedan od retkih afričkih trenera koji je uspeo da se probije i u Evropi. Trenirao je tri godine Austriju iz Lustenaua i dve godine Rid, a potom se pomalo neočekivano vratio u Tunis da preuzme Monastir. Doneo mu je trofeje, a sebi ogroman skok reputacije u arapskom svetu, pa je tako 2021. preuzeo Radžu Kazablanku, a sada opet radi u Tunisu, u nekadašnjem šampionu Afrike Etoil Sahelu.

Fauzi Benzarti (©Reuters)

Šabijev tim je ove sezone nadogradio Fauzi Benzarti, veteran tamošnjeg fudbala. Ovaj 72-godišnjak, koji je osvojio ogroman broj trofeja tokom karijere, rođen je u Monastiru i verovatno će mu ovo biti poslednji angažman u karijeri. Benzarti je apsolutna legenda tunišanskog fudbala, u svojoj domovini je osvojio čak devet titula (pet sa Esperansom, tri sa Etoil Sahelom i jednu sa Klub Afrikanom), dva puta je bio prvak Maroka sa Vidadom iz Kazablanke, a po jednom je uzeo sva tri velika međunarodna takmičenja u Africi. Ligu šampiona 1994. godine sa Esperansom, Kup konfederacija 2015. sa Etoil Sahelom, a 2018. Superkup Afrike sa Vidadom. Već sada je jedan od najvećih fudbalskih trenera na Crnom kontinentu, a ako Benzarti zaokruži karijeru i sa Monastirom… Biće legenda u pravom smislu te reči.

Naravno, ne zavisi sve od njega i njegovih igrača. U prestonici Tunisu mora da se desi čudo, da Ben Gerdan ostane neporažen, što se desilo samo jednom u istoriji. Ove godine, u martu, odigrali su u ligaškom delu 0:0, a ispostavilo se da je baš taj bod napravio razliku u odnosu na Tatuin, koji nije uspeo da se plasira u plej-of. Pre te utakmice, Esperans je kod kuće savladao Ben Gerdan na sedam uzastopnih utakmica. Sada će u Monastiru svim srcem da navijaju za ishod koji je redak kao Halejeva kometa. O čemu uostalom govori i kvota u Mozzartu, koja je 5,80 na to da će Esperans ostati bez pobede.

TUNIS 1 (PLEJ-OF) – 10. (POSLEDNJE) KOLO

Nedelja

18.00: (2,30) Sfaksijen (2,90) Monastir (3,35)

18.00: (1,10) Esperans Tunis (8,00) Ben Gerdan (22,0)

18.00: (3,00) Etoil Sahel (2,95) Klub Afrikan (2,45)

***Kvote su podložne promenama