Lazar prvi put za Nemce od „reprezentativnog transfera“: Hansi Flik me ubeđivao, ali sada ide gas

I pre nego što odigra prve minute u sredu Orlova, Lazar Samardžić je za srpski fudbal već postao mala pobeda.

Uspeo je Dragan Stojković Piksi da ubedi momka iz Berlina da dres reprezentacije Nemačke zameni dresom Srbije. A to u prošlosti nije bilo lako... Iako je Srbija dobijala bitke za Nevena Subotića, Zdravka Kuzmanovića ili Ivana Ergića, gubila ih je za Bojana Krkića, Marka Marina, Marka Arnautovića, Aleksandra Dragovića ili Miloša Kerkeza. Verovatno ju je izgubila i za Stefana Bajčetića... 

Po izjavama i porukama, delovalo je da i reprezentativna budućnost Lazara Samardžića leži u Nemačkoj. I ne bi to bilo ništa čudno. Rodna zemlja u kojoj je prohodao i živeo mu je dala sve. Srbija ga se kasno setila. A i kad ga se setila, naišao je na neke nepojmljive stvari nemačkim shvatanja. Ali tako prirodne za srpsko fudbalsko okruženje.

Bio je najveći talenat Herte, pominjao se kao želja najvećih evropskih klubova (Bajern, Baselona, Juventus...), ali je izabrao Lajpcigovu fabriku fudbala. Tamo se kockice nisu složile pa je neosporan talenat morao da razvija u dresu Udinezea i mlađih reprezentativnih selekcija Nemačke. Bio je kapiten i „desetka“ mladih Pancera a možda bi to ostao i u budućnosti da ne beše Dragana Stojkovića Piksija.

Uspeo je legendarni as i današnji selektor Orlova da Lazaru približi viziju neke druge Srbije od one koju je zatekao prvi put. Srbija je dobila jednog od najtalentovanijih ofanzivnih vezista iz „generacije 2002“ u evropskom fudbalu. Prirodnog naslednika Dušana Tadića. Momka ubitačne levice, atraktivnog driblinga i fantastične tehnike. I tek će da dobije ono glavno jer Samardžić više od sadašnjosti predstavlja budućnost srpskog fudbala.

Objasnio je mladi vezista na društvenim mrežama zašto je doneo ovakvu odluku, a potom je ispoštovao i medije u zemlji koja mu je suštinska domovina. Svestan da je žrtvovao EP za mlade sa dojučerašnjim saigračima i prijateljima. Ali i budućnost u A selekciji Nemačke koja je definitivno postojala. Teorija da ne bi zaigrao za Elf pa da je zato izabrao Srbiju, ne stoji.

„Naravno da ovakva odluka nije doneta preko noći. Bilo je potrebno vremena“, kaže Lazar za nemački Sport1.

Otkrio je nemačkim novinarima šta je prelomilo njegovu odluku.

„Dragan Stojković mi je vrlo brzo dao osećaj da ću odmah imati važnu ulogu u reprezentaciji. Neverovatno sam počastvovan zbog toga. Moj veliki san je da igram na Evropskom prvenstvu 2024. godine. Čast je što ću odmah imati šansu da pomognem u ostvarenju tog cilja“.

Otkrio je i da ga je zvao selektor A reprezentacije Nemačke.

„Hansi Flik se jako trudio da me ubedi i sa svoje strane mi je pokazao kakav put bi meč čekao u reprezentaciji Nemačke što me je takođe obradovalo. Naravno da je čast kada vas zove selektor Nemačke. Ipak, tada sam već bio siguran da želim da igram za domovinu svojih roditelja“.

Tamo ga čekaju neka poznata lica...

„Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Filip Kostić... Sve su to igrači za koje smo moja porodica i ja uvek navijali. I od kojih mogu mnogo da naučim“.

Iako se za početak očekuje da se polako uklapa u novo reprezentativno okruženje i da tek u budućnosti postane bitnija karika, iz Samardžićevih reči se može zaključiti da je izuzetno ambiciozan i motivisan da odmah pruži konkretan doprinos. 

„Imam već 21 godinu, igram konstantno na visokom nivou i spreman sam da sada dodam gas u dresu reprezentacije Srbije“.

Na društvenim mrežama Samardžić od nemačkih navijača i dojučeršanjih saigrača prima isključivo čestitke i najlepše želje za izbor koji je napravio. Nijedna ružna reč ili negativan komentar. Uz tek poneku setnu konstataciju da je Nemačka izgubila dobrog igrača.