La Fabrika – garancija za uspeh, ali ne u Realu

Santjago Bernabeu – koji je i sam 1909. pozvan  u Realovu školu, jedan je od ideologa akademije, koju je uz njegovu podršku modernizovao Migel Malbo polovinom prošlog veka. Malbo je osmislio infrastrukturu i metode rada koji su se primenjivali decenijama i proizveli legende kao što su Visente del Boske, Hose Antonio Kamačo ili  Emilio Butragenjo.

Florentino Peres koji se smatra krivcem što su Madriđani zamenjeni basnoslovno vrednim strancima, istovremeno i izgradio infrastrukturu u Valdebebasu, ogromnom sportskom kompleksu, sa najmodernijim instalacijama na raspolaganju svim kategorijama kako bi se na jednom mestu pratio razvoj mladih igrača. Rezultati ne izostaju: 13 Realovih ekipa različitih uzrasta je prošle sezone podiglo šampionski pehar, što je dosadašnji rekord.

„Gonsalo je primer svakodnevnog rada u Valdebebasu“, ovih dana je ponosno izjavio Emilio Butragenjo. „Imamo najbolju školu na svetu“, pohvalio se Florentino Peres na skupštini akcionara. „Realova akademija je uvek imala igrače visokog takmičarskog nivoa“, priznao je Ćabi Alonso i dodao: „Moramo im dati šansu“.

Ipak, šansa koju će moći da im da je najvećim delom iluzija, jer je cela struktura formiranja mlađih kategorija usmerena na to da fudbalska Fabrika bude fabrika novca. U poslednjoj deceniji je u nove naraštaje uloženo 300.000.000 evra, ali je investicija više nego isplativa: preko dve trećine prihoda od transfera Real realizuje zahvaljujući akademiji.  

Međutim, to nije uvek dobro prihvaćeno među njegovom publikom, a u ovom trenutku je to postalo izašlo na videlo.

Najbolji primer da ono što je ekonomski isplativo nije uvek i fudbalski isplativo igrao je u polufinalu u redovima protivnika i prouzrokovao Realu nemalu glavobolju. Ašraf Hakimi je ušao u Realovu školu sa samo 7 godina. Deceniju i po kasnije, poslužio je da se saniraju finansije ugrožene epidemijom Kovida-19, kada je prodat Interu za sočnu sumu od 40.000.000, nakon dve godine pozajmice u Borusiji i samo 17 utakmica u prvom timu Reala. Hakimi, danas verovatno najbolji desni bek na svetu, nakon meča nije propustio da pošalje poruku klubu u kojem je odrastao: „Nisam ja odlučio da odem iz Reala, odluka je bila njihova”. Ironično, na mestu desnog beka će od sada igrati proizvod 100% napravljen u Liverpulu.

Ali čak i ako uporedimo cenu za koju je prodat Hakimi i za koju je kupljen Aleksander-Arnold ne mogu osporiti ekonomsku isplativost operacija. I upravo je u tome celi problem.

Kvalitet igrača izbrušenih u Fabrici je neosporno visok. U startu se biraju najtalentovanija deca Madridske regije – koja broji preko 6.000.000 stanovnika, zatim cele Španije, a da ne govorimo o skautima koji neprestano skeniraju južnoameričko tržište u potrazi za novim maloletnim draguljima. Oni će se formirati, osvajati trofeje kao petlići, pioniri ili kadeti, da bi onda poneki zaigrali u Kastilji, ili, iznimno tu i tamo zamenili povređene ili umorne prvotimce. Nakon toga Real ih prodaje: najčešće 50% prava uz mogućnost otkupa, ili ih šalje na pozajmicu.

Pored Hakimija, najbolje utrženi domaći proizvodi bili su Alvaro Morata – za kojeg je Čelzi platio 66.000.000 i Markos Ljorente koji je otišao u Atletiko u zamenu za 30.000.000. Sa druge strane, kada Real pozajmljuje mnogi trljaju ruke: prvenstveno madridski klubovi kao Hetafe, Leganes ili Rajo, pa Valensija, Espanjol ili Alaves. Sa njih se poneko i vrati – najsvežiji primeri su Hoselu i Fran Garsija, ali se većina obično seli s kraja na kraj Španije, sve dok ih neki klub ne otkupi. Primera radi, Takefusa Kubo je na pozajmicama igrao za Majorku, Hetafe, Viljareal, Real Sosijedad, zatim ponovo za Majorku, dok se konačno nije skrasio u San Sebastijanu.

Zato je – opet ružna, ali istinita pomisao – ludu sreću imao Raul Asensio kada je povredama desetkovana odbrana prvog tima. Karlo Ančeloti nije bio sklon eksperimentima i voleo je da igra sa isprobanim igračima. Tek kada se našao u bezizlaznoj situaciji počeo je da okreće pogled ka Kastilji.

Pritisak na mladog igrača koji debituje za prvi tim je ogroman. Mora da napravi vanserijski performans, premda je verovatno i tako njegova sudbina izvan Valdebebasa. Asensio je izgubio mesto kada je stigao Hausen – opet nečiji tuđi mladi biser – a kada je dobio šansu uz novu konkurenciju, pokazao je da cela odigrana sezona i neprijateljsko ophođenje većine tribina nisu bili dovoljni da ga očeliče. Sada je najnovija pošalica na društvenim mrežama mladi štoper u dresu Hetafea. Asensio sada sigurno zna da neće mnogo igrati, ali se pita i da li će moći da ostane.

Što nas vraća na temu mladog Gonsala. Španska javnost zaziva da mladić ostane u Realu, da se za njega očisti mesto, da na pozajmicu ide Endrik i da se proda Rodrigo. Ali čak i ako se ispune svi ovi uslovi, ostaju Vinisijus i Embape. Ćabi Alonso je poslednjom utakmicom svetskog klupskog prvenstva posejao velike sumnje u to da će biti u stanju da se izbori sa egom ova dva fudbalera. I dok niko ne tvrdi da je akademija rešenje za Real, mnogi bi želeli da trener malo više zaviri na tu stranu. Da se vrate klupske vrednosti i da se upravljanje timom prestane zasnivati na nošenju sa sujetama.