Kupaj me u zlatu: Startuje projekat “Saudi vision“, ko je ko i ko je koga doveo?

Najnovije vesti

Ostalo

Iživljavanju je došao kraj: Sitijev niz prekinut, Bornmut ga skinuo sa vrha!

Vreme čitanja: 19min | pet. 11.08.23. | 11:42

Ovog petka počinje fudbalsko prvenstvo Saudijske Arabije. Sasvim drugačije od svih prethodnih

Oduvek su imali para, ali i imidž zemlje u kojoj je, bar iz našeg, evropskog ugla, nemoguće živeti. U međuvremenu su rešili da deo tog zlatnog ćupa podele i svi su preko noći shvatili da ta pustinja i nije toliko loša i da druženje po tradicionalnim kafanama, pabovima ili bistroima i nije jedini uslov da čovek bude srećan. Možda će vreme pokazati da su bili u zabludi, a možda će moć novca još jednom na delu demonstrirati svoju magnetičnu privlačnost, ali jedno je sigurno – ove će se sezone u Saudijskoj Arabiji igrati istinski dobar fudbal.

Sigurno ne na evropskom nivou, bar ne ako gledamo one najjače lige, ali pogledajte ispod recimo tim Al Nasra i dobro razmislite koje to zemlje na Starom kontinentu imaju kvalitetnije šampione. Problem je samo što bi retki fudbalski fanatici van Bliskog istoka uopšte prepoznali Al Nasrov dres. I baš zbog toga, hajde da malo pojasnimo stvari...

Izabrane vesti

“SAUDI VISION 2030“

Investicioni fond za javna ulaganja kraljevske porodice Saudijske Arabije (PIF) postao je većinski vlasnik četiri najveća kluba u zemlji: Al Hilala, Al Itihada, Al Nasra i Al Ahli Džede. Jednim od nekoliko najmoćnijih fondova te vrste upravlja prestolonaslednik Mohamed Bin Salman. Iako je formalno prvi čovek države 87-godišnji kralj Salman Bin Abdelaziz, javna je tajna da se o svemu pita princ. Bogatstvo PIF-a (Public Investment Fund) procenjuje se na 620.000.000.000 dolara (i slovima: šest stotina i dvadeset miljardi), a dobar deo tog novca Bin Salman je odlučio da investira u promociju kraljevine kroz sport. Još 2016. godine predstavio je plan pod nazivom “Vision 2030“, po kom je vrhovni cilj čitavog projekta dobijanje domaćinstva Svetskog prvenstva u fudbalu. Verovatnije 2034, nego 2030, no to je sad manje bitno.

Nadao se pre sedam godina princ da bi njemu omraženom susedu Kataru moglo biti oduzeto domaćinstvo Mundijala 2022. što bi značajno povećalo šanse za totalni uspeh plana. Kada se to nije dogodilo postalo je jasno da je 2030. godina preblizu i da FIFA neće dodeliti dva Svetska prvenstva u razmaku od osam godina bliskoistočnim zemljama. Sada je realizacija “Vizije 2030“ praktično odložena za četiri godine, ali su propratne misije u punom jeku. Najznačajnija među njima krenula je prethodnog decembra i glasi: stvoriti od lige Saudijske Arabije jednu od deset najjačih na svetu.

U tu svrhu je s poslednjim danima prethodne kalendarske godine stigla prva megazvezda. Dolazak Kristijana Ronalda u Al Nasr pokrenuo je lavinu u kojoj je ovog leta desetine vrhunskih igrača zamenilo Evropu Saudijskom Arabijom. Od Karima Benzeme, Sadija Manea, Sergeja Milinković Savića i Engola Kantea do Roberta Firmina, Rijada Mareza, Fabinja, Marcela Brozovića i mnogih drugih.

Kada sudijski zvižduk na stadionu kralja Abdulaha u Džedi označi početak utakmice Al Ahli – Al Hazem (petak, 20.00) krenuće prvenstvo najveće bliskoistočne zemlje, možda i najiščekivanije izvan Evrope ikada dosada. Nema tog fudbalskog fanatika koji nije bar malo radoznao da vidi kako će čitava ta predstava (zluradi bi rekli cirkus) izgledati, pa čak i da se silno protivi svom tom silnom arapskom novcu. Koliko god on bio upotrebljen u propagandne svrhe, prvenstveno kraljevske porodice, a onda i čitave zemlje, činjenica je da ćemo zbog njega biti u prilici da gledamo pregršt velikih svetskih fudbalskih zvezda na jednom mestu, i da je zabava ipak zabava bez obzira na deo sveta u kom se održava.

U nastavku teksta osvrnućemo se detaljno na trenutnu situaciju, ali i istorijsku pozadinu šest najznačajnijih klubova Saudijske Arabije, uz dodatak sedmog, u kom važnu ulogu imaju trojica Srba. U posebnom odeljku bićete u prilici da se upoznate sa imenima svih stranaca u ligi, uključujući i 11 klubova koji svoju šansu za visok plasman vrebaju iz prikrajka. Ipak su oni ti zbog kojih će pažnja čitavog fudbalskog sveta od 11. avgusta do 27. maja naredne godine biti usmerena na Bliski istok, uz sve poštovanje domaćim igračima.

Kako biste što bolje razumeli kontekst dolazećeg takmičenja priprimeli smo vam i pregled najvažnijih događaja u saudijskom fudbalu u prethodnih sedam decenija.

AL ITIHAD: ŠAMPION OPTOČEN ZLATNOM LOPTOM

Karim Benzema (©Reuters)

Tigrovi su pre nešto više od dva meseca predvođeni portugalskim stručnjakom Nunom Espiritom Santom došli do svoje devete titule, čime su se na drugom mestu izjednačili sa Al Nasrom. Klub je u letnjem prelaznom roku potrošio nešto više od 75.000.000 evra na obeštećenja za nove igrače, ali je to minijaturna suma poredeći sa onim što je izdvojio za plate. Brazilac Fabinjo, jedan od najboljih defanzivnih veznih fudbalera u prethodnih pet sezona, potpisao je četvorogodišnji ugovor za platu od oko 42.000.000 dolara po sezoni, dok je Liverpulu plaćeno obeštećenje u iznosu od 46.700.000 evra. Portugalac Žota kupljen je od Seltika za 29.000.000 evra, a za najzvučnije pojačanje Karima Benzemu nije plaćeno obeštećenje, već mu je data astronomska plata. Francuz je nakon 14 godina napustio Real Madrid i potpisao dvogodišnji ugovor sa opcijom produžetka i na treću sezonu, za zaradu od 100.000.000 dolara godišnje plus dodatnih 20.000.000 na ime promovisanja Saudijske Arabije kao kandidata za domaćinstvo Mundijala 2030. ili 2034. Uspeo je klub iz Džede da privoli u svoje redove i jednu od najvećih pčela radilica svetskog fudbala u prethodnoj deceniji Engola Kantea. Doskorašnji igrač Čelsija stavio je paraf na vernost Al Itihadu do 2027. za godišnju zaradu od 25.000.000 dolara po sezoni. Važna stvar je i ostanak najboljeg strelca lige iz prošle sezone, Marokanca Abderazaka Hamdalaha, koji bi i pored Benzeminog dolaska mogao da dobije značajnu minutažu. Poredeći sa ostalim velikanima Al Itihad nema nijednog domaćeg igrača koji čini okosnicu reprezentacije, pa je jasno da će baš sve zavisiti od novopridošlih zvezda. Tržišna vrednost ekipe po Transfermarktu iznosi 120.000.000 evra, po čemu je treća u ligi.

Došli: Fabinjo (Liverpul), Žota (Seltik), Karim Benzema (Real Madrid), Engolo Kante (Čelsi)

Otišli: Bruno Enrike (Internasional Porto Algre), Elder Košta (Lids)

Spisak stranaca: Fabinjo, Romarinjo, Marselo Grohe, Igor Koronado (Brazil), Karim Benzema, Engolo Kante (Francuska), Žota (Portugal), Ahmed Hegazi, Tarek Hamed (Egipat), Abderazak Hamdalah (Maroko)

AL NASR: RONALDO KAO MAMAC, MANE I BROZOVIĆ ZA JURIŠ NA TITULU

Sadio Mane (©Reuters)

Klub iz prestonice Rijada, stoji rame uz rame sa Al Itihadom sa devet domaćih titula, od kojih je poslednju osvojio 2019. Prošlu sezonu završio je na drugom mestu sa pet bodova zaostatka za šampionom Al Itihadom. Posebna pažnja čitave fudbalske javnosti usmerena je na ovaj klub još od decembra kada je pristigla prva zvezda lige Kristijano Ronaldo. Portugalac je u drugom delu prošle sezone odigrao 16 prvenstvenih utakmica i dao 14 golova. Klub je značajno popravio bodovni saldo nakon njegovog dolaska, ali s obzirom na veliki zaostatak iz prve polovine sezone nije mogao do titule. Sada je petostruki osvajač Zlatne lopte dobio ozbiljno društvo u vidu asova svetskog fudbala kakvi su Sadijo Mane i Marcelo Brozović. Izdvojio je Al Nasr 30.000.000 evra za obeštećenje Bajernu za vihornog Senegalca, dok je za sjajnog hrvatskog vezistu platio 18.000.000 evra Interu. Skuplji od Brozovića bio je vezista Seko Fofana. Fudbaler iz Obale Slonovače plaćen je 25.000.000 evra Lansu, gde je bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje drugog mesta u francuskoj ligi i plasman u Ligu šampiona. Za kraj Al Nasr se kompletirao potpisom Aleksa Telesa. Brazilac se nakon pozajmice u Sevilji vratio u Mančester Junajted, ali samo nakratko, jer ga je klub sa Old Traforda prodao za 7.000.000 evra u Rijad. Naravno, ne treba posebno naglašavati da je Ronaldo daleko najplaćeniji igrač u ligi sa procenjom zaradom od oko 220.000.000 dolara po sezoni. Posle neprikosnovenog Portugalca, daleko je iza po visini plate Marcelo Brozović, ali je i njegova zapanjujuća. Za trogodišnju vernost Al Nasru uzdanica Vatrenih dobiće čak 100.000.000 dolara iliti malo preko 33.000.000 po sezoni, dok će Aleks Teles inkasirati oko 7.000.000 dolara. Al Nasr u svom timu ima nekoliko domaćih igrača učesnika prethodnog Mundijala u Kataru, a vredi izdvojiti desnog beka Sultana Al Ganama i štopera Abdulelaha Al Amrija. Promena se dogodila i na klupi. Rudija Garsiju zamenio je Ronaldov sunarodnik Luis Kastro. Poslednji klub koji je vodio pre Al Nasra bio je brazilski Botafogo, a najzvučniji evropski klub u kom je radio Šahtjor Donjeck. Prema Transfermarktu Al Nasr se procenjuje na 153.000.000 evra. Prema tom parametru je na drugom mestu u ligi.

Došli: Sadijo Mane (Bajern), Seko Fofana (Lans), Marcelo Brozović (Inter), Aleks Teles (Mančester Junajted)

Otišli: Alvaro Gonzales (Al Kadsija), Agustin Rosi (Boka Juniors), Luiz Gustavo (bez kluba)

Spisak stranaca: Kristijano Ronaldo (Portugalija), Sadio Mane (Senegal), Marcelo Brozović (Hrvatska), Anderson Taliska, Aleks Teles (Brazil), Seko Fofana, Gislan Konan (Obala Slonovače), David Ospina (Kolumbija), Gonsalo Martines (Argentina), Džalolidin Mašaripov (Uzbekistan).

AL HILAL: SMS I NAJBOLJE IZ ARABIJE

Stadion Al Hilala (©Reuters)

Daleko najveći klub u Saudijskoj Arabiji, sa čak 18 titula državnog prvaka i četiri u Ligi šampiona. Prošle sezone Al Hilal je izgubio primat na svom tlu jer je osvojio treće mesto, a ono nikada ne zadovoljava apetite Plavih talasa. Samo za obeštećenja za nove fudbalere Al Hilal je izdvojio 178.000.000 evra u letnjem prelaznom roku. Najskuplji je bio Brazilac Malkom. Ruskom šampionu Zenitu plaćeno je čak 60.000.000 evra za 26-godišnje desno krilo. Nešto jeftiniji bio je Ruben Neveš. Portugalski vezista plaćen je Vulverhemptonu 55.000.000 evra. Reprezentativac Srbije Sergej Milinković Savić zamenio je Lacio Al Hilalom, a Saudijci su platilili obeštećenje Rimljanima u visini od 40.000.000 evra. SMS će biti najplaćeniji igrač u timu sa godišnjom neto zaradom od 25.000.000 dolara po sezoni, uz potencijalnih pet miliona ako se ispune bonusi. Sergej bi prema nedavno potpisanom ugovoru, u Saudijskoj Arabiji mogao da provede naredne tri godine. Tražio je klub koji sa klupe predvodi Žorž Žesus celog leta vrhunskog štopera, i pronašao ga u liku Kalidua Kulibalija. Stameni Senegalac plaćen je Čelsiju 23.000.000 evra, a po visini plate odmah je nakon Milinković Savića, pošto će dobijati od Al Hilala 20.000.000 dolara godišnje. Treba reći da Al Hilal bez sumnje ima najkvalitetnije domaće igrače od svih klubova u ligi, a prednjače Salem Al Dosari, Jaser Al Šahrani i Saud Abdulhamid. Gol čuva Mohamed Al Ovais koji je dospeo u centar pažnje svetske fudbalske javnosti nakon briljantnih odbrana u meču protiv Argentine na Mundijalu u Kataru. Igrački kadar Al Hilala najvredniji je u ligi, jer ga Transfermarkt procenjuje na 163.000.000 evra.

Došli: Sergej Milinković Savić (Lacio), Malkom (Zenit), Ruben Neveš (Vulverhempton), Kalidu Kulibali (Čelsi)

Otišli: Gustavo Kueljar (Al Šabab), Odion Igalo (bez kluba), Lusijano Vijeto (bez kluba)

Spisak stranaca: Sergej Milinković Savić (Srbija), Malkom, Majkl (Brazil), Kalidu Kulibali (Senegal), Ruben Neveš (Portugal), Musa Marega (Mali), Andre Kariljo (Peru), Hjun Su Jang (Južna Koreja)

AL AHLI: UBITAČNI TROZUBAC GARANTUJE FEŠTU U DŽEDI

Rijad Marez na potpisu ugovora (©Reuters)

Itihadov gradski rival važi za večiti četvrti klub u Saudijskoj Arabiji kada se sagledaju manje više svi istorijski uspesi, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Tri šampionske titule (1978, 1984, 2016) i dva finala Lige šampiona dovoljni su da izdignu Al Ahli iznad proseka, ali i premalo da bi bio blizu velikoj trojki (Al Hilal, Al Itihad, Al Nasr). Pravi krah doživeo je Al Ahli pre nešto više od godinu dana, kada je proleća 2022. godine eliminisan iz najjačeg ranga saudijskog fudbala po prvi put u istoriji. Naravno da su svi tog trenutka znali da će se klub ekspresno vratiti u elitu, ali je i ovo bio dodatni argument fanovima velike trojke da umanjuju veličinu Al Ahlija. Nezamislivo je da u drugu ligu ispadne neko iz velike četvorke i čini se da nije slučajnost što se to desilo baš Al Ahliju. Iako ih je prošle sezone u viši rang vratio južnoafrički stručnjak Pitso Mosimane, on ih neće predvoditi u novoj sezoni. Kao da su se plašili u Džedi da ukažu poverenje neevropskog treneru, pa su i oni postali svojevrsni rob trenda i doveli Evropljanina u poslednji čas. Doskorašnji trener Salcburga Matijas Jaisle preuzeo je Al Ahli Džedu na samo dve sedmice pred početak lige i veliko je pitanje kako će tim izgledati na startu sezone. A u njemu vrhunskih zvezda ne nedostaje. Ubitačan napadački trozubac doveo je Al Ahli ovog leta. Rijad Marez je plaćen Mančester Sitiju 35.000.000 evra, Alan Sen Maksiman Njukaslu 27.000.000 evra, dok je Roberto Firmino stigao kao slobodan igrač nakon isteka ugovora sa Liverpulom. Naoružao se klub koji je poslednju titulu osvojio 2016. i odličnim golmanom, pošto je za 18.500.000 evra stigao Senegalac iz Čelsija Eduar Mendi. Kako bi i u veznom redu imali bar jednog igrača sa iskustvom igranja u vrhunskim klubovima doveli su u Džedu i Franka Kesija iz Barselone. Najplaćeniji igrač tima biće Rijad Marez. Doskorašnje krilo Mančester Sitija zaradiće 120.000.000 dolara za četiri godine, iliti 30.000.000 po sezoni. Nešto manju godišnju zaradu imaće Firmino – 22.000.000 dolara po sezoni. Naspram ovih brojki, čak i ne deluje mnogo 12.000.000 dolara godišnje, koliko bi trebalo da dobija Alan Sen Maksiman, koji je za razliku od Firmina i Mareza došao na Bliski istok na vrhuncu karijere. Prema Transfermarktu Al Ahlijev tim procenjuje se na 96.000.000 evra, pa je čak i po tome četvrti u ligi.

Došli: Rijad Marez (Mančester Siti), Alan Sen Maksiman (Njukasl), Roberto Firmino (Liverpul), Eduar Mendi (Čelsi).

Otišli: Markao (Vuhan), Bastos (Bez kluba), Omar Al Soma (Al Arabi)

Spisak stranaca: Roberto Firmino, Rodžer Ibanjez (Brazil), Rijad Marez, Rijad Budebuz(Alžir), Alan Sen Maksiman (Francuska), Frank Kesi (Obala Slonovače), Ezgjan Alijoski (Severna Makedonija), Modu Barou (Gambija).

AL ŠABAB: OSPORAVANI VELIKAN GUBI TRKU S VELIKOM ČETVORKOM

Al Šababava ekipa sa Everom Banegom (©Reuters)

Iako je osvojio duplo više titula od Al Ahlija ne svrstava se u veliku četvorku saudijskog fudbala. Najkrupniji razlozi za to su značajno manja navijačka baza u samom gradu Rijadu od Al Hilala i Al Nasra i stadion koji prima svega 15.000 gledalaca. U poslednje vreme spočitava im se i to što nemaju titulu već 11 godina, a u poslednjih 17 su samo dva puta bili među prva dva. Mnogo više uspeha Beli lavovi imali su tokom devedesetih godina dvadesetog veka, a dva su glavna argumenta njihovih pristalica kada govore o veličini kluba: Al Šabab je prvi vezao tri uzastopne titule (1991,1992,1993), što je njihovom gradskom rivalu Al Hilalu uspelo tek nedavno (2020,2021,2022). Uz to navijači „ Mladosti“, što bi ime kluba značilo u bukvalnom prevodu, diče se time da su prvoformirani klub u prestonici, pošto su osnovani čak deset godina pre Al Hilala. Jedan je od retkih klubova koji u novu sezonu ulazi čini se sa slabijim igračkim kadrom nego lane. Odlazak Gabonca Arona Bupendze u Sinsinati još nije nadomešten, pa će se na samom startu sezone novi trener Marsel Kajzer morati da se osloni na stare snage: prekaljenog argentinskog vezistu Evera Banegu i Brazilce Karlosa i Jaga Santosa. Glavna karika u defanzivnoj liniji tima je Hasan Al Tambakti, verovatno najkvalitetniji saudijski štoper. Prethodne sezone Al Šabab je završio na petom mestu i utisak je da bi ponavljanje tog rezultata bilo smatrano uspehom, s obzirom na nagli porast kvaliteta igračkih kadrova glavnih konkurenata.

Došli: Gustavo Kueljar (Al Hilal)

Otišli: Aron Bupendza (Sinsinati), Paulinjo Paula (Vasko Da Gama)

Spisak stranaca: Ever Banega (Argentina), Karlos, Jago Santos (Brazil), Mo Adams (Engleska), Gustavo Kueljar (Kolumbija), Kim Seung Gju (Južna Koreja)

AL ETIFAK: LIVERPULOVE LEGENDE VRAĆAJU ŽAR U DAMAM

Stiven Džerard i Džordan Henderson (©Reuters)

Uz Al Šabab predstavlja svojevrsni produžetak „velike četvorke“. Najsjanije dane klub je proživeo osamdesetih godina kada je osvojio dve titule. Od tada je nastala suša trofeja u Damamu, četvrtom gradu u Saudijskoj Arabiji po broju stanovnika, sa oko 1.500.000 žitelja. Nadaju se na istoku zemlje da bi situaciju mogle da promene Liverpulove legende pristigle ovog leta. Stiven Džerard postao je novi šef stručnog štaba, što će mu biti prvi posao nakon otkaza u Aston Vili oktobra prošle godine. Nedugo nakon što je jedan nekadašnji kapiten Liverpula stigao u Al Etifak, pridužio mu se i drugi. Džordan Henderson je nakon punih 12 godina napustio Enfild, a čini se da su i Redsi i čvrsti vezista dobro prošli u čitavom poslu. Liverpul je na ime obeštećenja dobio 15.000.000 evra za igrača u poznim igračkim godinama, a momak rodom iz Sanderlenda platu od čak 47.000.000 dolara. S druge strane Džerard je potpisao dvogodišnji ugovor, za platu od oko 20.000.000 dolara po sezoni. Značajan posao Al Etifak obavio je i sklapanjem ugovora sa doskorašnjim članom Olimpik Liona Musom Dembeleom, a da bi društvo ostrvljana na Bliskom istoku bilo kompletirano doveden je i Škot iz Klub Briža Džek Hendri.

Došli: Džordan Henderson (Liverpul), Musa Dembele (Olimpik Lion), Džek Hendri (Klub Briž)

Otišli: Naim Sliti (Al Ahli Doha), Jusufu Nijakate (Banijas), Amin Junes (bez kluba)

Spisak stranaca: Džordan Henderson (Engleska), Vitinjo, Paulo Viktor (Brazil), Robin Kvaizon( Švedska), Musa Dembele (Francuska), Džek Hendri (Škotska), Darko Velkovski (Severna Makedonija), Marsel Tiseran (DR Kongo), Berat Ozdemir (Turska).

AL FEJHA: SRPSKI TRIO U POHODU NA GORNJI DEO TABELE

Pored Al Hilala pojačanog Sergejem Milinković Savićem, ljubiteljima fudbala u Srbiji posebno interesantna mogla bi da bude Al Fejha. Nekadašnji rivali u beogradskom večitom derbiju Milan Pavkov i Vladimir Stojković sada su saigrači, a trenira ih nekadašnji fudbaler i strateg crno-belih Vuk Rašović. Stručnjak rođen u Dortmundu već šest godina radi u arapskom svetu, a sada će započeti treću sezonu u Al Fejhi. U prethodne dve osvajao je sa timom iz Al Adžme 10. i 11. mesto. Prilično korektno uzimajući u obzir da se radi o jednom od klubova sa najmanjim budžetom u ligi. Najveći konkurent za mesto u napadu heroju Zvedinih pobeda nad Liverpulom Pavkovu biće iskusni Entoni Envakaeme. Nigerijac ima već 35 godina, ali i dalje pleni majstorstvom. Sjajnih nekoliko sezona u Hapoel Ber Ševi i Trabzonu naplatio je transferom u Al Fejhu i treba očekivati da bar na početku sezone dobije primat u odnosu na momka iz Begeča. Izvesno je da će mnogo veću minutažu imati 84 puta reprezentativac Srbije Vladimir Stojković. Iako je pre dve sedmice ušao u petu deceniju života, Lozničanin i dalje brani na visokom nivou i neprikosnoven je u Rašovićevom sistemu. Vredi istaći da se Al Fejha pojačala ovog leta Gojkom Cimirotom, nekadašnjim igračem Sarajeva, PAOK-a, Standard Liježa i reprezentativcem Bosne i Hercegovine. Ofanzivna linija kompletirana je na samo dva dana pred početak sezone, potpisom Zambijca Fešna Sakale. Napadač je plaćen Rendžersu 4.700.000 evra.

Lista stranaca: Milan Pavkov, Vladimir Stojković (Srbija), Gojko Cimirot (Bosna i Hercegovina), Viktor Ruiz (Španija), Rikardo Riler (Brazil), Fešn Sakala (Zambija), Entoni Envakaeme (Nigerija).

OSTALI: BEZ VELIKIH ZVERKI, ALI SA DOBRO POZNATIM LICIMA

Panorama Rijada (©AFP)

U saudijskoj ligi će se prvi put takmičiti 18 klubova, dva više poredeći sa prethodnom sezonom. U najviši rang promovisana su četiri kluba: Al Ahli Džeda, Al Hazem, Al Ahdud i Al Rijad, dok su u niži rang ispali Al Batin i Al Adalah. U nastavku teksta možete pročitati kompletan spisak stranaca u preostalih 11 klubova, a jedini srpski fudbaler u njima je Uroš Matić: rođeni brat poznatijeg Nemanje, sada već 33-godišnjak, nastupa za Abhu od 2021. godine. Trenira ga Česlav Mihnijevič, selektor Poljske sa Mundijala u Kataru.

Abha: Uroš Matić (Srbija), Felipe Kaisedo (Ekvador), Gžegož Krihovijak (Poljska), Fransoa Kamano (Gvineja), Devis Epasi (Kamerun), Dris Sadiki (Holandija), Sad Bguir (Tunis), Amin Atuči (Maroko), Tajeb Mezijani (Alžir), Saad Natik (Irak).

Al Fateh: Kristijan Teljo, Fran Velez (Španija), Džejson Denajer (Belgija), Petros (Brazil), Lukas Zelarajan (Jermenija), Sofijan Bendebka (Alžir), Jakob Rine (Švedska), Marvan Sadan, Murad Batna (Maroko).

Al Hazem: Bruno Vijana, Paulo Rikardo, Vina (Brazil), Toze (Portugal), Ajmen Dahmen (Tunis), Faiz Selemani (Komori).

Al Raed: Žulio Tavareš (Zelenortska Ostrva), Pablo Santos (Brazil), Karim El Berkaui, Mohamed Fuzair (Maroko), Amir Sajud (Alžir).

Al Tavun: Flavio, Mateus, Andrej Žiroto, Mailson (Brazil), Leandre Tavamba (Kamerun), Alvaro Medran (Španija), Ašraf El Mahdijui (Maroko).

Al Rijad: Noulidž Musona (Zimbabve), Martin Kampanja (Urugvaj), Alin Toska (Rumunija), Birama Ture (Mali).

Al Vehda: Anselmo (Brazil), Oskar Duarte (Kostarika), Žan David Bogel (Francuska), Fejsal Fažr, Munir Mohamedi (Maroko).

Al Tai: Viktor Braga (Brazil), Virdžil Misiđan (Holandija), Alfa Semedo (Gvineja Bisao), Robert Bauer (Nemačka), Bernard Mensa (Gana), Enco Roko (Čile)

Damak: Domagoj Antolić (Hrvatska), Adam Maher (Holandija), Abdelkader Bedran, Mustafa Zegba, Faruk Čafai (Alžir)

Al Ahdud: Solomon Kvirkvelija (Gruzija), Florin Tanase, Andrej Burka (Rumunija), Aleks Kolado (Španija), Sebastijan Pedrosa (Kolumbija), Paulo Vitor (Brazil), Ahmed Mostafa (Egipat).

Al Haliž: Ibrahim Šehić (Bosna i Hercegovina), Lisandro Lopes (Argentina), Ivo Rodriges, Fabio Martins, Pedro Rebošo, Pedro Amaral (Portugal), Andre Bijogo Poko (Gabon), Izučukvu Entoni (Nigerija), Đung Vu Jong (Južna Koreja).

SPISAK TRENERA:

Al Hilal – Žorž Žesus (69 godina, Portugal)

Al Nasr – Luis Kastro (62 godine, Portugal)

Al Tavun – Perikles Čamuska (58 godina, Brazil)

Al Fateh – Slaven Bilić (55 godina, Hrvatska)

Al Šabab – Marsel Kajzer (54 godine, Holandija)

Al Vehda – Jorgos Donis (54 godine, Grčka)

Abha – Česlav Mihnijevič (53 godine, Poljska)

Al Ahdud – Žorž Mendonsa (51 godina, Portugal)

Al Fejha – Vuk Rašović (50 godina, Srbija)

Al Hazem – Filip Guveija (50 godina, Portugal)

Al Raed – Igor Jovićević (50 godina, Hrvatska)

Al Itihad – Nuno Espirito Santo (49 godina, Portugal)

Al Haliž – Pedro Emanuel (48 godina, Portugal)

Damak – Kozmin Kontra (48 godina, Rumunija)

Al Etifak – Stiven Džerard (43 godine, Engleska)

Al Rijad – Janik Ferera (43 godine, Belgija)

Al Tai – Krešimir Režić (42 godine, Hrvatska)

Al Ahli – Matijas Jaisle (35 godina, Nemačka)

STADIONI:

Al Hilal – KING FAHD INTERNEŠNAL (68.752)

Al Itihad, Al Ahli – KING ABDULAH (62.345)

Al Vehda – KING ABDULAZIZ (38.000)

Al Etifak, Al Haliž – PRINC MOHAMED BIN FAHD (35.000)

Al Fateh – PRINC ABDULAH BIN DŽALAVI (26.000)

Al Tavun, Al Raed – KING ABDULAH SPORT SITI (25.000)

Al Nasr – AL AVAL PARK (25.000)

Al Šabab – PRINC FAJSAL BIN FAHD (15.000)

Abha, Damak – PRINC SULTAN BIN ABDUL AZIZ (20.000)

Al Rijad – PRINC TURKI BIN ABDUL AZIZ (15.000)

Al Ahdud – PRINC HATLUL (12.000)

Al Tai – PRINC ABDUL AZIZ BIN MUSAED (12.000)

Al Hazem – AL HAZEM STADION (12.000)

AL Fejha – Al MADŽMA SPORT SITI (7.000)

ISTORIJAT LIGE

Predsednik Francuske Emanuel Makron i saudijski princ Mohamed bin Salman (©AFP)

Počevši od osnivanja fudbalskog saveza 1956. pa sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, saudijski klupski fudbal bio je organizovan na regionalnom nivou. Postojale su četiri zone: Centar, Istok, Zapad i Sever. Pobednici svake od njih plasirali bi se na završni turnir Kupa kralja, jedinog takmičenja na kom su snage međusobno odmeravali klubovi iz cele zemlje. S obzirom na to da je bio jedini domaći trofej koji se mogao osvojiti u to vreme, upravo je broj pehara u Kupu kralja jedini relevantan parametar po kom bi mogao da se utvrdi najuspešniji klub Saudijske Arabije u periodu pre nastanka lige 1976. Zaključno sa tom godinom najtrofejniji tim u Kupu kralja bio je Al Ahli iz Džede sa šest pehara, Al Itihadu je pripalo pet, Al Hilalu, Al Nasru i Al Vehdi po dva, dok je jednom najbolji bio Al Etifak.

Tek 20 godina nakon što je oformljeno, rukovodeće fudbalsko telo u zemlji osniva prvu pravu profesionalnu ligu 1976. U inauguracionoj sezoni učestvovalo je osam klubova, a nakon 14 odigranih kola prvu šampionsku titulu osvojio je Al Hilal, sa dva boda više od prvog pratioca Al Nasra. Već u narednoj takmičarskoj godini liga je proširena na deset, a 1984. na 12 timova. Koliko je osnivanje jakog domaćeg takmičenja donelo dobrobiti saudijskim klubovima uvidelo se vrlo brzo. Al Ahli iz Džede 1986. postaje prvi klub iz ove zemlje koji ulazi u finale Kupa azijskih šampiona. Nisu uspeli popularni Ambasadori nacije, kako im glasi jedan od nadimaka, da trijumfuju u finalu protiv južnokorejskog Daevu Rojalsa (klub danas poznat kao Busan IPark) , kao ni Al Hilal godinu kasnije protiv japanskog Jomiurija (današnji Tokio Verdi). Ipak 1991. dolaze Saudijci do svog prvog trofeja na najznačajnijem kontinentalnom takmičenju, a ovog puta je Al Hilal uspeo da pobedi u finalu protiv iranskog Esteglala nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.

Uspon na klupskom planu odvijao se paralelno sa reprezentativnim, jer su Zeleni sokolovi osvojili dva uzastopna Azijska kupa 1984. i 1988. godine, i to na svoja prva dva učešća u istoriji. Ipak, najznačajnije za promociju Saudijske Arabije na globalnom nivou bilo je Svetsko prvenstvo u SAD-u 1994. Tada je ceo svet prvi put gledao zalivsku selekciju na najvećoj sceni, a ona mu je ponudila prevashodno dobru zabavu, mnogo veću od očekivane. Dve pobede nad Marokom i Belgijom (uz čuveni gol Saeda Al Ovajrana) bili su dovoljni za prolaz u osminu finala, gde je pružen snažan otpor moćnoj Švedskoj, onoj sa Kenetom Andersonom, Tomasom Brolinom, Martinom Dalinom, Tomasom Ravelijem...

Ako je državni tim briljirao i krunisao sjajnu generaciju novom titulom na Kupu Azije 1996. godine, na klupskom planu usporili su malo Saudijci u drugoj polovini devedesetih, jer je narednu titulu šampiona Azije osvojio Al Hilal tek 2000. Nekoliko godina kasnije Al Itihad je postao prvi i za sada jedini iz Saudijske Arabije sa dve vezane titule u Ligi šampiona (2004, 2005), a posebno se istakao kultni Mohamed Kalon, igrač iz Sijera Leonea koji je nastupao za Inter i Monako pre dolaska na Bliski istok.

Kada se zbirno sagleda, saudijske ekipe osvojile su šest titula u Ligi šampiona, od toga Al Hilal četiri i Al Itihad dve, korektno dostignuće, ali dovoljno dobro tek za treće mesto na kontinentu. Južnokorejski klubovi su neprikosnoveni sa 12 pehara, dok Japanci imaju osam. Računica je jasna, nedovoljan doprinos ostalih klubova poput Al Ahli Džede, Al Nasra i Al Šababa učinio je da Saudijska Arabija bude večito treća na kontinetu po uspešnosti u međunarodnim takmičenjima. Pomenuti klubovi uspevali su da uđu u ukupno pet finala, ali su svako izgubili. Nema sumnje da će pobeda i potencijalno sustizanje u trci sa dalekoistočnim konkurentima biti jedan od prioriteta Saudijaca u predstojećim godinama.

Na domaćoj sceni Al Hilal je daleko ispred svih, pošto ima 18 titula šampiona, naspram Al Itihadovih i Al Nasrovih devet. Ukupno je sedam klubova osvajalo prvenstvo. Al Šabab ima šest pehara, Al Ahli Džeda tri, Al Etifak dva i Al Fateh jedan. Tri najtrofejnija tima nikada nisu ispadala iz lige, dok su Al Šabab i Al Ahli propustili samo po jednu sezonu u najjačem rangu.

Vredi izdvojiti i da je najbolji strelac u istoriji lige domaća legenda Madžed Abdulah sa 189 golova. Ubitačni golgeter je čitavu dvadeset godina dugu karijeru proveo u Al Nasru, od 1977. do 1997. Najbolji strani strelac lige je Sirijac Omar Al Soma sa 144 gola. Sada 34-godišnji igrač je devet sezona nastupao za Al Ahli Džedu i stekao status kultnog igrača u ovoj ligi.

KO ĆE BITI ŠAMPION SAUDIJSKE ARABIJE?

3.00: Al Itihad

3,80: Al Nasr, Al Hilal

15,0: Al Šabab

17,0: Al Ahli, Al Etifak

SAUDIJSKA ARABIJA, PRVO KOLO

Petak

20.00: (1,35) Al Ahli (5,00) Al Hazm (9,00)

Subota

17.00: (2,20) Al Tae (3,40) Damk (3,30)

20.00: (2,45) Al Fajha (3,30) Al Kalidž (2,95)

Nedelja