Kraljevica - zaječarska Alijanc arena: Kad se spoje zona i Liga šampiona (VIDEO)

Jug Srbije dobio je svoj, u pogon već pušteni Old Traford u Leskovcu, zapad se šepuri lozničkim Velodromom, a na istoku Alijanc arena čeka svoju premijeru. Zaječar nikada nije imao klub u elitnom rangu srpskog fudbala, najveći dometi Timoka vezivani su za drugoligaška takmičenja, a sa velelepnim stadionom kakav je centar Timočke krajine dobio, dolaze i određene obaveze. Da se u godinama koje slede odlučno krene u putešestvije ka Mozzart Bet Superligi.

Na pomen grada Zaječara oduvek su neodvojive asocijacije bile Gitarijada, arheološko nalazište Gamzigrad sa ostacima Feliks Romulijane, te mag srpskog glumišta Zoran Radmilović. Stadion Kraljevica u kopleksu istoimene park šume, trebalo bi da postane jedan od novih simbola grada, ali da bi se to desilo, FK Timok čekaju godine i godine probijanja kroz niže rangove srpskog fudbala.

Priznaćete, zvuči prilično paradoksalno – klub sa stadionom u rangu onih što gledamo u Ligi šampiona i Ligi Evrope, te ligama petice, takmiči se u zoni, četvrtom fudbalskom rangu u Srbiji. To je, najblaže rečeno, amaterska liga. Pre samo dve sezone Timok je bio član Prve lige Srbije kojoj novčanim sredstvima, budući da se finansira samo iz budžeta grada, nije bio dorastao. I strmoglavi pad je krenuo. Za dve godine, dve lestvice niže i trenutna realnost – zona.

“Ja volim da kažem: ‘Fudbal se igra i u zoni. Bitno je da klub postoji i da se fudbal igra. Trebalo bi da prvo stanemo na zdrave noge, da klub bude finansijski stabilan, da vratimo dugove. Do kraja godine fudbalski klub Timok neće imati više nikakvih dugova. Kao što se kuća pravi od temelja, tako i klub moramo finansijski da sredimo, a rezultati će doći“, uverava predsednik FK Timok Milorad Vučković u razgovoru za Mozzart Sport.

Trnovit put prošao je Timok u poslednjoj deceniji. Od folk pevača Ace Lukasa kao predsednika, preko uprave sačinjene od navijača koja je preuzela rukovođenje 2017. godine i spasila klub kada je bilo najteže, te predala upravljačku poziciju aktuelnom čelniku. Ali i zaječarskom klubu u prethodne dve godine dogodio se scenario karakterističan za ekipe iz istočne Srbije: jo-jo efekat i nakon plasmana u Prvu ligu Srbije, automatski povratak u niži rang.

“Svako takmičenje u višem rangu zahteva dosta para. Recimo, za Prvu ligu vam je potrebno oko 50.000.000 dinara. Svi klubovi iz istočne Srbije uglavnom su brzo ispadali iz Prve lige Srbije. Kasnije su imali i finansijskih problema. Tako je i Timok dva puta u skorije vreme igrao savezni rang. A nakon toga je ušao u probleme sa novcem što je i normalno jer su sredstva bila manja od neophodnih za takmičenje. Nama je sada potrebna stabilna finansijska politika kako bi Timok bio spreman da uđe u Prvu ligu i da kada uđe, tu i ostane, a da ne se gomilaju dugovi. Kada budemo spremni za to, kada budemo našli sponzore i finansijsku stabilnost, tada treba da se takmičimo u Prvoj ligi“, objašnjava Vučković i precizira sa koliko novca Timok raspolaže na godišnjem nivou.

“Mi smo korisnik budžeta grada Zaječara i to je jedino sredstvo koje dobijamo. Budžet je određen zakonom. Deo od ukupnih izdataka za sport ide na fudbal, a Timok je u 2023. imao budžet od 13.000.000 dinara. Očekujemo da će za 2024. biti veći.”

Kada bismo zamislili da Timok svake sezone napreduje za po jedan rang, u Mozzart Bet Superligi, koja je na kraju krajeva i ultimativni cilj, mogao bi da se nađe najranije u sezoni 2026/27.

“Za igranje u najvišem rangu potrebni su sponzori, dosta para. Stadion je lep, dece u Zaječaru ima, naša omladinska škola je dobra. Imamo mlađe kategorije koje se takmiče, ali za takmičenje u Mozzart Bet Prvoj ligi ili Mozzart Bet Superligi neophodna su ozbiljna novčana sredstva i sponzori. A nakon toga, zašto da ne. Može da se igra Superliga“, kaže prvi čovek Timoka.

Interesantno, nijedan od tri novonastala srpska stadiona neće imati superligaša. Leskovačka Dubočica kao novopečeni član Mozzart Bet Prve lige Srbije najbolje stoji, Loznica je srpskoligaš, a Timok član zone.

Svaki od stadiona krasi crta autentičnosti, odnosno, sva tri su potpuno različita. Zaječarski biser za razliku od leskovačkog i lozničkog, nije nastao na mestu svog prethodnika, Gradskog stadiona pod Kraljevicom. Staro fudbalsko zdanje sagrađeno pre više od šest decenija nije srušeno, već je, sa jasnim ciljem, nastavilo da obitava samo nekoliko stotina metara dalje.

“Zahvaljujuči lokalnoj samoupravi i gradonačelniku, kao i Republici Srbiji, naš zaječarski stadion napravljen 1960. godine ostao je netaknut. Pre deset godina delimično je renoviran, a nakon što Timok zaigra na novom stadionu, planirano je da se stari preuredi i koristi kao atletski. Čeka ga kompletna rekonstrukcija i biće to jedan velelepni atletski stadion u istočnoj Srbiji. Timok pored glavnog ima još četiri pomoćna terena. Uz još jedan teren sa veštačkom travom to bi bio pravi kompleks za pripremu ekipa”, priča Vučković.

A dok planirani kompleks ne bude zaokružen, da pričamo o glavnoj zvezdi – Kraljevici!

Već na samom ulasku u grad, beli svodovi njenih tribina odvućiće vam pogled kao magnetom. Imaju velike građevine tu čudnu moć, a Zaječar ne pamti kolosalniji građevinski projekat.

Pređete prugu i tu ste. Put levo vodi ka starom stadionu sa jednom tribinom i detaljno i pažljivo uređenim klupskim muzejom. Za nekoga ko nikada nije igrao elitni rang srpskog fudbala, naosvajao se Timok pehara. Ima ih bar nekoliko desetina sa različitih turnira, tu su i stare, izbledele fotografije, te novinski isečci što sećaju na klupske početke, na eliminaciju zagrebačkog Dinama u šesnaestini finala Kupa Jugoslavije, te kasniji poraz od sarajevskog Želje u osmini finala 1973. godine.

Posvetio je je Sportski žurnal svojevremeno članak i navijačima Otrovima, a neko se iz kluba setio da uzme makaze, izreže hartiju i ukrasi njome prostor između pehara koji će po otvaranju stadiona najavljenom za početak septembra biti preneti u nove prostorije.

A Otrova, koji postoje još od 1998. godine, ne bi ni bilo, bar ne pod tim imenom, da ne beše poslastičara “trovača” Pere.

“Ceo srednjošloski centar se otrovao od nekih krofni. A većina njih išla na utakmice Timoka, i onda kako će se zvati... Pa Otrovi”, usput je ispričao legendarni Branče, jedan od članova one navijačke strukture što je spasila i pet godina upravljala klubom.

Biće uskoro i Otrova i ostalih Zaječaraca, a i ostatka Timočke krajine na tribinama Kraljevice, projekta u koji je prema informacijama na sajtu glavnog izvođaća Konkord Vesta vredan 3.379.200.000 dinara. To je nešto više od 28.000.000 evra. Sedećih mesta ima 8.168 (oko tri odsto od kapaciteta predviđeno je za gostujuće navijače). U zoni, ma sve do bar Mozzart Bet Prve lige Srbije napuniti ceo stadion biće misaona imenica. Mada se šuškalo da bi Zaječar mogao da ugosti reprezentaciju Srbije u meču sa Bugarskom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Taj će se meč ipak igrati u Leskovcu, jedinom od tri nova stadiona koji je već u funkciji.

No, nazad na Zaječar. Navijači će na utakmice moći kroz 20 različitih ulaza sa torniketima, takozvanim češljevima za digitalno očitavanje karata. Po pet ih je na svakoj tribini, a u poluvremenu 24 lokala za osveženje i gomila televizora da se slučajno ne propusti neki detalj ako se kasni na drugo poluvreme.

Sa zapadne strane odvojen je VIP ulaz, ispred njega 180 parking mesta, bar dvadesetak invalidskih. Pozicije za reportažna kola, odvojeni ulazi za autobuse sa domaćim i gostujućim igračima, poseban prolaz na stadion za vatrogasna ili kola hitne pomoći u slučaju nužde. Pa i ako struje nestane, tu su dva agregata snage od po jedan megavat.

Svaka tribina ima ulaze za osobe sa invaliditetom i odvojene odeljke kako bi lakše pratili utakmicu, praktično uz sam teren. Ivalidska mesta postoje i u loži na zapadu, a svaka od pozicija ima crveni taster za pomoć ukoliko nekome pozli.

Do VIP lože vode dva lifta, a pre nego što se ljudi “uvale” u kožna sedišta, mogu da se osveže u centralnom baru. U istom nivou, na samom kraju hodnika je “veliki brat“ soba iz koje se vrši kompletan video nadzor stadiona, a na drugom kraju su komentatorske kabine, novinarske pozicije od kojih svaka ima svoj klima uređaj, kao i dva studija. Jedan zatvoreni, drugi što gleda na teren, poput onog na Marakani.

Između dve prostrane svlačinonice nalazi se sijaset prostorija, a u tom prostoru dominiraju medija centar i sala za konferencije. U nju, u osnovi staje 50 novinara, ali vrata poput harmonike dozvoljavaju da se prostorija po potrebi poveća. Kao i na najmodernijim evropskim stadionima, tu je i soba za doping kontrolu, prostorije za zadržavanje privedenih lica, prostori za Uefine komesare, ali i prostorije za prvu pomoć i to po dve na svakoj od tribina.

Nema čega nema na bruto površini obejkta od 11.354 kvadratna metra. Teren kao i u Leskovcu, odnosno Loznici, pokriva najsavremenija 70% hibridna podloga. Prskalice neprestano rade, a do finalnog produkta trava kosi po dva puta nedeljno.

Na klupama za rezrvne igrače, ali i na ogradama uz svaku od tribina, moćan detalj – grb grada. S vrha Sunce koje izlazi na istoku, dva brda koja okružuju grad, a između reka Timok. Rimski šlem zbog Feliks Romulijane i cara Galerija iz doba poznog rimskog carstva koji ju je sagradio. I za kraj česma jer je Zaječar poznat po podzemnim vodama. Po čitavom gradu prostire se 49 česama sa pijećim podzemnim vodama – najviše u Srbiji.

“Zato i imamo najbolje pivo u Srbiji, jer je za kvalitet piva najvažnija voda”, objašnjava Vučković.

“Grb grada smo radili na našu ruku, ali svima se svidelo”, govori jedan od izvođača radova.

Pripremni radovi počeli su marta 2021, a konačna gradnja krenula je juna iste godine. Sada... Broje se dani do puštanja stadiona u pogon.

“Verovatno su se ljudi koji su odredili da se da novac i da se napravi ovako lep stadion, vodili time da je Zaječar centar Timočke krajine i Istočne Srbije. On bi i trebalo da bude fudbalski centar kao što je i bio do sada. Sa ovakvim stadionom privućićemo i decu iz Knjaževca, Boljevca, Bora, Majdanpeka, Negotina, Sokobanje... Tako bi ovaj klub porastao... Moramo da sakupimo decu sa svih strana kako bismo mogli da igramo Superligu, da se takmičimo sa klubovima iz Zapadne Srbije, Vojvodine, Beograda“, rekao je predsednik kluba.

Deca će u narednoj sezoni morati da vuku Timok ka Srpskoj ligi jer teško je privoleti one kvalitetnije i u najboljim godinama da igraju zonu. Većinu igračkog kadra čine lokalni momci iz Zaječara. Moraće ekipa znatno požrtvovanije nego u prošloj sezoni kada su sa tribine stare Kraljevice, dok su se mečevi igrali po bljuzgavici i blatu čuli komentari “Vidi ih, teren blatnjav, a njima dresovi čisti i u drugom poluvremenu...”

Na novoj Kraljevici neće biti blata, a u narednih par godina, nadamo se ni niželigaškog fudbala. Jer stadion poput ovog zaslužuje da na njemu kotrljaju loptu najbolji fudbaleri što Srbija ima.

Pa Zaječarci, pivo vam je dobro, stadion kao bombona. Još samo Timok da krene stepenik po stepenik, pa da Alijanc arena postane mesto na kojem će najvažnija sporedna stvar na svetu biti najvažnija u čitavom okrugu.