Kralj među Šumadincima: Povorka tristaća iz Beograda do Kragujevca i karabin da otera obožavateljke

Od siromašnog dečačića koji je šutirao krpenjaču po prašnjavim ulicama jedne od mnogobrojnih brazilskih favela izrastao je u najveću fudbalsku ikonu 20. veka i po mnogima najboljeg igrača sveta svih vremena. Nije imao ni punih 18 leta kada je briljantnim igrama i golovima na Svetskom prvenstvu u Švedskoj zaludeo fudbalsku planetu, a reprezentaciji Brazila doneo prvu „zlatnu boginju“ (do kraja karijere podići će je još dva puta). Maltene čitavu igračku karijeru proveo je u brazilskom Santosu sa kojim je obišao čitav svet propagirajući “žingu“, specifičan i nadasve atraktivan način fudbalske igre, koji je Kariokama doneo planetarnu popularnost.

Njegovo fudbalsko visočanstvo Edson Arantes de Nasimento Pele posetio je pre nešto više od pola veka i naše krajeve. Bilo je to u sklopu jedne od mnogobrojnih Santosovih turneja tokom šezdesetih godina prošlog veka. Na planiranoj ruti ovih fudbalskih globtrotera našli su se najznačajniji fudbalski centri na prostoru od Vardara pa do Triglava – Zagreb, Sarajevo i Beograd – ali i jedan industrijski grad južno od Save i Dunava, koji je u to vreme tek postajao važan toponim na fudbalskoj mapi Jugoslavije.

OD CRVENKE DO SANTOSA

Kragujevac je sve do 1969. godine bio na marginama fudbalskih dešavanja u socijalističkoj Jugoslaviji. A onda je jedna talentovana generacija fudbalera Radničkog kroz baraž mečeve sa Sutjeskom iz Nikšića i Crvenkom izborila istorijski plasman u Prvu ligu SFRJ, što je u gradu na Lepenici izazvalo nezapamćenu euforiju. To kako su žitelji Kragujevca dočekali svoje fudbalske heroje po povratku iz Crvenke zaslužuje poseban tekst, ali je dovoljno samo spomenuti jedan upečatljiv i pomalo bizaran detalj sa ovog veličanstvenog slavlja koji možda najbolje govori o tome sa kakvom su emocijom pristalice Radničkog doživele ovaj uspeh voljenog kluba. Naime, tada je u trenucima sveopšteg zanosa jedna Kragujevčanka razbila šakom staklenu čašu, a onda je, pokazujući na tu svoju krvlju oblivenu ruku, izustila: “Ovo je moj Radnički!“

Os Santastikos: Najbolji tim u istoriji fudbala igrao je 100+ utakmica u sezoni i zbog para gubio i od trećeligaša

Niko tada nije ni slutio da će ti golobradi momci, koji su tog julskog dana upisali svoja imena u knjigu besmrtnih, samo dva meseca kasnije igrati protiv Peleovog Santosa.

“Bilo je to neko drugo vreme, kada se fudbal igrao prvenstveno iz ljubavi i zadovoljstva, a ne zbog novca. Mi smo bili mladi, poletni, željni igre i jednostavno nismo bili svesni svega što nam se tada događalo“, u razgovoru za Mozzart Sport evocira uspomene na ovaj period Sava Paunović, jedan od tek nekolicine preživelih članova ove najslavnije generacije kluba sa “Čika Dače“.

Zbog čega je brazilski velikan odlučio da u program svoje jugoslovenske turneje uvrsti i posetu Kragujevcu do dana današnjeg ostaje misterija. Romansirana verzija priče, koja je vremenom zaživela u srcu Šumadije, kaže da je na ovu odluku čelnika Santosa presudan uticaj imalo blistavo izdanje Crvenih na gostovanju beogradskom Partizanu, ali je kako tvrdi doajen kragujevačkog sportskog novinarstva i nekadašnji sekretar kluba sa “Čika Dače“ Kazimir Petrović ova utakmica ugovorena znatno ranije kao sastavni deo Santosove jugoslovenske turneje.

“To da je Santos nakon utakmice sa Partizanom na stadionu JNA odlučio da igra protiv Radničkog predstavlja neku vrstu gradske legende, koja se vremenom proširila među igračima i navijačima. Prava istina je da je utakmica ugovorena još u julu, kada i kompletna Santosova turneja po Jugoslaviji. E sad, kako je baš Kragujevac izabran kao jedan od gradova u kome će Santos gostovati, to zaista ne bih mogao sa sigurnošću da kažem. Verovatno je tome doprinela činjenica da je Kragujevac u to vreme bio jedan od većih industrijskih centara u Jugoslaviji i da je procenjeno da bi dolazak jedne takve fudbalske zvezde doprineo popularnosti samog grada i Zavoda Crvena zastava“, otkriva Petrović.

KRALJEVSKI DOČEK ZA FUDBALSKOG KRALJA – TRISTAĆIMA OD BEOGRADA DO KRAGUJEVCA

Dva susreta sa Peleom... Iz putopisa jednog šahovskog majstora

Dolazak slavnog fudbalskog asa bio je prilika da se Šumadinci pokažu u onoj disciplini u kojoj im nema ravnih, a to je gostoprimstvo. I zaista, “kralj fudbala“ je u prestonici Šumadije imao kraljevski doček. Priča se da su fudbaleri Santosa iz Beograda u Kragujevac doputovali “jugoslovenskim Mercedesima“, kako je u to vreme kolokvijalno nazivan najnoviji model kragujevačke fabrike automobila Zastava 1300, u narodu poznatiji kao “tristać“.

Delegacija Santosa bila je smeštena u hotelu “Kragujevac“, u samom gradskom jezgru, a ljubazni domaćini su za Pelea i njegove klupske kompanjone priredili kraću vodičku turu, koja je obuhvatala obilazak fabričkog kompleksa “Zavoda Crvena zastava“, kao i posetu Spomen parku Šumarice, gde su fudbaleri Santosa položili venac na spomenik streljanim đacima.

Za razliku od današnjih fudbalskih zvezda, koje kao da se nadmeću u nadmenosti i megalomaniji, Pele se ponašao prilično srdačno i predusretljivo prema brojnim obožavaocima, koji su ga konstantno opsedali tokom boravka u Kragujevcu. A da ga pored urođenog fudbalskog talenta krasi i izuzetan smisao za humor, “kralj fudbala“ je pokazao kada je kao specijalan poklon Zavoda “Crvena zastava“ dobio karabin, za koji je izjavio da će mu dobro doći u odbrani od brojnih obožavateljki. 

“Pelea se sećam kao sasvim pristojnog, normalnog momka, koji uopšte nije odavao utisak neke velike fudbalske zvezde. Dok današnje fudbalske zvezde imaju oko sebe armiju obezbeđenja koja ih štiti od obožavalaca, on je nastojao da izađe u susret svima koji su želeli da se fotografišu sa njim ili uzmu autogram“, priseća se Sava Paunović.

IZGUBLJENO SVEDOČANSTVO

Citati za sva vremena: Kako se speluje Pele? B-O-G

Iako se očekivalo da će gostovanje jedne tako velike fudbalske zvezde kao što je Pele izazvati ogromno interesovanje kragujevačke publike, tribine stadiona “Čika Dača“ su tog 15. septembra 1969. godine bile iznenađujuće prazne. Loši vremenski uslovi, slab marketing, ali i poraz fudbalera Radničkog u prvenstvenom duelu sa niškim imenjakom samo dan ranije uticali su na prilično slabu posetu, pa je po procenama tadašnjih izveštača utakmicu sa Santosom pratilo tek negde oko 6.000 do 7.000 ljudi.

“Gostovanje Santosa dogodilo se nekako iznenada, tako da nije bilo previše prostora i vremena da se ta utakmica najavi onako kako dolikuje jednom takvom fudbalskom spektaklu. Pritom je bilo i jako loše vreme, padala je kiša, pa je tako utakmici prisustvovalo samo par hiljada ljudi, što je za ondašnje vreme bila više nego skromna poseta, posebno ako se ima u vidu da je naše utakmice u proseku pratilo oko 20 000 ljudi“, dodaje Paunović.

Slabijoj poseti doprineo je i direktan televizijski prenos, tako da je veliki broj Kragujevčana umesto na stadionu ovu utakmicu pratio preko malih ekrana TV prijemnika. Nažalost, snimak ove utakmice je netragom nestao tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a samim tim i vredno svedočanstvo na ovaj veličanstveni sportski događaj, koji se i danas sa podjednakim žarom prepričava među starijom populacijom Kragujevčana.

KRALJEVA ZAVRŠNICA: DA SAM ZNAO ŠTA ĆE DA URADI, OKAČIO BIH MU SE NA LEĐA

O samoj utakmici se manje-više već sve zna, ali red je da se još jednom na blic prisetimo njenog toka: Santos je poveo pogotkom Edua, ali je Radnički ekspresno uzvratio preko Vladete Nikolića. Zatim je Manuel Marija u finišu prvog poluvremena doneo novo vođstvo brazilskom timu, da bi početkom drugog dela igre Edu svojim drugim golom na utakmici povisio prednost Santosa na 3:1. Nisu se Šumadinci predavali i uspeli su da smanje zaostatak efektnim pogotkom Save Paunovića, a onda je u samom finišu utakmice na scenu stupio „šumadijski Džordž Best“ Slobodan Paunovski-Make, koji je sa dva pogotka doveo Radnički na prag senzacije. Ipak, završnu reč imao je Pele…

“Bilo je to pred sam kraj utakmice. Mi smo golovima Paunovskog uspeli da preokrenemo rezultat i povedemo sa 4:3, a onda je Pele, očigledno shvativši da je vrag odneo šalu, krenuo u strahovit solo prodor sa centra igrališta i bukvalno se zajedno sa loptom ušetao u naš gol, tako da je utakmica završena nerešenim rezultatom 4:4“, priseća se Sava Paunović ovog gotovo filmskog završetka utakmice sa Santosom.

Mnogi su i dan-danas uvereni da je ishod utakmice bio unapred dogovoren, posebno ako se ima u vidu i da su preostale tri utakmice na Santosovoj turneji po Jugoslaviji okončane nerešenim rezultatom. Međutim, Vlada Radivojević Čavka, čovek kome je pripala nezahvalna uloga Peleovog čuvara na pomenutoj utakmici, oštro demantuje ove glasine.

“Da sam znao šta će Pele da uradi u tom poslednjem minutu utakmice, pa ja bih mu se prvi ‘okačio na leđa’. Međutim, niti ja, niti bilo ko od mojih saigrača nije ni slutio da će on da uradi nešto tako spektakularno“. 

IGRAČ IZVAN SVOG VREMENA: ZA RUBRIKU VEROVALI ILI NE

Alternativna istorija iliti ispravljanje nepravde – Peleovih sedam Zlatnih lopti

Popularni Čavka dodaje i da se uvek slatko nasmeje kada neko pomene kako je upravo on imao priliku da čuva slavnog Pelea na ovoj utakmici, iz prostog razloga jer je, prema njegovim rečima, takvog igrača nemoguće zaustaviti.

“Svaka čast i Mesiju i Ronaldu i svim ostalim fudbalskim zvezdama, ali igrač kao Pele rađa se jednom u hiljadu godina. To šta je on radio sa loptom, to je za onu Zabavnikovu rubriku ‘Verovali ili ne’. Primera radi, on je bio u stanju da u punom trku primi poluvisoku loptu petom, ali ne tako da je udari, pa da ona ode na atletsku stazu… Ne, nego je lepo primiri, povede napred, pa je vrati nazad i onda je odjednom petom prebaci preko protivničkog igrača. Kažem vam, to je jedno savršenstvo od igrača. Za mene je bila velika čast što sam uopšte imao priliku da igram protiv jednog takvog asa“, sa ushićenjem u glasu zbori Radivojević i pola u šali, a pola u zbilji dodaje.

“Pošto su mene stalno hvalili i govorili kako sam bio dobar igrač, ja sam svojevremeno molio mog prijatelja Džaju (Dragan Džajić) da nekako urgira kod ljudi sa državne televizije da puste snimak te utakmice sa Santosom kako bi se videlo koliko je moje fudbalsko znanje skromno u odnosu na jednog Pelea“. 

Da je Pele bio pravo čudo od igrača potvrđuje i Čavkin saigrač iz navalnog reda Sava Paunović, uz konstataciju da bi on i danas bio među najboljim fudbalerima na planeti.

“Pele je u to vreme bio daleko iznad svih ostalih igrača. Imao je sve što moderan fudbal traži: brzinu, skok, šut, dribling… Izuzetne fizičke i tehničke kvalitete. Mislim da bi takav Pele i danas bio među vodećim igračima na svetu“, uveren je Paunović.

Čavka Radivojević je ispričao kako je na jedan gotovo volšeban način ostao bez možda i najdragocenijeg suvenira sa utakmice protiv Santosa.

“Ja sam u to vreme bio jako mlad, imao sam tek 20 godina, karijera je bila preda mnom i jednostavno nisam na tu utakmicu gledao istim očima kao što je danas vidim. Tako se dogodilo da nakon utakmice sa Santosom bez razmišljanja dam Peleov dres Dragoljubu Živkoviću-Ribici. Posle kad sam shvatio šta sam uradio, bilo je kasno. Šta ćete, mladost-ludost“, šeretski će Radivojević.

PELE, JAŠIN, DEJNA, MBAPE…

Deco draga, Pele je sve to radio mnogo pre vaših idola... (VIDEO)

Kazimir Petrović napominje da Pele nije bio jedina fudbalska zvezda koja je utisnula svoje slavne stope na travnati tepih stadiona “Čika Dača“.

“Na ovom stadionu su osim Pelea igrali i mnogi drugi fudbalski asovi, počev od legendarnog golmana Lava Jašina, koji je ovde gostovao sa reprezentacijom SSSR-a, zatim čuvenog poljskog fudbalera Kazimježa Dejne, pa sve do Patrika Mbapea. Ipak, ništa ne može da se poredi sa Peleovim gostovanjem, koje do dana-današnjeg ostaje jedan od najvećih sportskih događaja u Kragujevcu“.

Interesantno da je samo godinu dana nakon Santosa još jedan slavni brazilski klub gostovao u srcu Šumadije. Radi se Kuritibi, tadašnjem prvaku brazilske države Paran, sa kojom se Radnički sastao 17. novembra 1970. godine na stadionu „Čika Dači“, u utakmici koja je okončana nerešenim rezultatom – 1:1.

“Do te utakmice došlo je zahvaljujući Vujadinu Boškovu, čijim posredstvom je i došlo do gostovanja Kuritibe u Kragujevcu. Inače, kragujevačka publika je tih godina imala priliku da na „Čika Dači“ gleda brojne evropske timove, poput mađarskog Honveda, italijanskog Torina, poljske Legije, engleskog Norič Sitija“, svedoči Kazimir Petrović, živa enciklopedija kragujevačkog sporta.

Pele je samo godinu dana nakon gostovanja Santosa na “Čika Dači“ poslednji put u karijeri predvodio Brazil do svetskog trona na Mundijalu u Meksiku. Od reprezentacije Brazila oprostio se naredne 1971. godine i to u prijateljskoj utakmici sa selekcijom Jugoslavije na prepunoj „Marakani“ u Rio de Žaneiru, dok je klupsku karijeru završio nekoliko godina kasnije u američkom Kosmosu.

I nakon što je okačio kopačke o klin, Peleova fudbalska zvezda nije utihnula, već je nastavila da sija istim sjajem, podsećajući na priču o siromašnom dečaku iz brazilske favele koji se snagom volje i talenta vinuo do najvećih fudbalskih visina.

Zabranjeni kocka, bikini i odlazak Kralja: Kako je Pele postao nacionalno blago Brazila