Kraj prelaznog roka u Srbiji: „Mali“ prodisali i pokazali zube

Zvanično, sinoć u ponoć je stavljena tačka na prelazni rok u Srbiji. To znači da klubovi do leta ne ne mogu na kupuju fudbalere. Nezvanično, mogu da prodaju još na otvoren tržišta poput Hrvatske, Švajcarske, Kine, Rusije, Poljske, Češke, Bugarske, a pogotovo SAD... 

Prelazni rok u ozbiljnim ligama (Engleska, Španija, italija, Francuska, Nemačka, Portugalija) je završen još 3. februara i normalno je da slabija tržišta ostanu otvorena kako bi pokupili otpatke i ulovili sitnu ribu. Srbija to svakako jeste. Među najvećim siromasima evropskog fudbala. Ove zime je prodala igrače u vrednosti od 23.500.000, a kupila za 1.100.000 evra. Primera radi, hrvatski prvoligaši (ima ih deset) su ove zime na kupovine igrača izdvojili 5.850.000 evra, a od prodaja inkasirali 12.600.000. Balans u održavanju kvaliteta. Istina, kod nas je profitirala i država, jer je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj se plaća PDV za transfere fudbalera unutar lige.

Prelazni rok se može podeliti na dva dela. Onaj za Crvenu zvezdu i onaj za sve ostale smrtnike.

Zvezda je generisala više od tri četvrtine prihoda lige od transfera Nasera Đige u Vulvse za 12.000.0000 i Ognjena Mimovića u Fenerbahče za 6.700.000 evra. Ostatak lige je prodao igrače u vrednosti od 3.700.000 evra.

Osim Zvezdine dominacije i Partizanove nemoći u svakom smislu (nula potrošeno, nula zarađeno), živeli su i radili i ostali klubovi. Koliko to mogu i koliko im je dozvoljeno. A ohrabrujući signaličić je da su malo prodisali i da se više centrala u Beogradu ne pita baš za sve.

Na nekoliko poslova se mogao steći utisak da je tržište prodisalo i van Topiderskog Brda i da se ne kontroliše sve sa njega. Klubovi su u par slučajeva pokazali da imaju mišiće. Imali smo nekoliko zanimljivih slučajeva na zimskoj pijaci u kojojima su siromašniji pokazali zube bogatijim.

Transfer zime u Mozzart Bet Superligi Srbije je prelazak Lazara Romanića iz Železničara u Vojvodinu. Napadač Pančevaca je i letos bio na korak od Partizana, ali se transfer nije desio. Ušao je u poslednju polusezonu ugovora. O produžetku saradnje se nije ni pričalo i bilo je: prodaja ili odlazak za džabe na leto. Dizelka i njen direktor Bratislav Ristić su uspeli da izboksuju najbolje rešenje. Iako je Partizan zagrizao i ove zime, nije imao para za ovakav posao. Ali, Vojvodina jeste i posle višenedeljnih pregovora je posao sklopljen.  Železničar je izvukao maksimum. Voša je za igrača kojem je ostalo još četiri meseca ugovora platila obeštećenje od 550.000 evra, a pristala je da plati i PDV od 110.000 evra. Pančevci su prošli čak i bolje nego što su mogli letos...

Drugi veliki transfer unutar Mozzart Bet Superlige je bio prelazak makedonskog veziste Andreja Todoroskog iz Spartaka u TSC za 450.000 evra i 20 odsto od naredne prodaje. Makedonac je bio najsvetlija tačka Subotičana u tmurnoj jeseni prošle godine. Spartak je ozbiljno prišao prelaznom roku, pojačao se ozbiljno, ali je nešto morao i da proda i popuni kasu. Pored Jovana Lukića, koji je prodat Filadelfiji Junion za 600.000 evra, Todoroski je bio jedan od najvrendijih igrača što imaju. TSC ga je hteo od početka zimske pijace, ali su razlike u stavovima bile ogromne. Od navodne cene of 700.000 evra do ponude Topolčane vredne samo 200.000. I tako je vreme prolazilo, pominjali su se i klubovi iz Rusije, a ništa se nije dešavalo.

Kako je TSC morao da dovede neko pojačanje, a Spartak da unovči Makedonca, poslednjih dana prelaznog roka su se pregovori intenzivirali. I kao da smo u Italiji i da pregovaraju Bepe Marota i Valter Sabatiini, obe strane su zatezale kao dva ovna na brvnu. Na kraju su se našle na sredini. Ponuda je duplirana, zahtevi su spušteni skoro duplo i dobili smo veliki transfer unutar lige za koji se takođe plaća PDV državi. Spartak je pokazao zube znatno bogatijim komšijama iz Bačke i na kraju prošao prililno dobro. A, dobro je prošao i TSC koji je samo ove sezone od Evrope i prodaja Đakovca i Ćirkovića inkasirao 9.000.000 evra i nedopustivo bi bilo da baš ništa od toga nisu reinvestirali.

Mišiće su pokazala i dva Radnička.

Nišlije prvo nisu pristale na Partizanovu priču „dođem ti“, a potom ni na 500.000 evra za Trivontea Stjuarta. Svašta nešto bi se moglo zameriti Ivici Tončevu, ali da je verovao u Jamajkanca, to ne može. Kada je došao iz Javora, nisu ga hteli golovi, ali neformalne priče kažu da je Tončev bio najveći zagovornik da ga treba istrpeti. E, kada je dočekao da Stjuart proradi, nije baš hteo da ga pokloni crno-belim budzatšto i zadržao ga je kao najveći adut za san o Evropi. Nije se polakomio da uzme odmah što mu se nudi, verovatno je to bila i rizična i teška odluka, ali je pokazao kockarski instinkt da čeka bolju priliku.

Ni imenjaci iz Kragujevca nisu prostirali crveni tepih kada bi zazvonio telefon sa nekih bogatijih adresa. Slavko Perović i skauting služba Radničkog su jesenas napravili bingo sa Lukom Stankovskim kojeg su sada želeli TSC, pa Partizan. Mogao je Radnički da zaradi makar desetostruko (otkup Stankovskog ih koštao 30.000 evra), ali nisu padali na prve ponude. Niti na Partizanove lepe, povremeno i teške reči. Cena nije išla ispod 500.000 evra i Radnički je zadržao jednog od najboljih igrača. Osim ako iz poljskog Rakova ne stigne ponuda u rangu cene koja je istaknuta. Slična situacija je bila i sa Kilijanom Bevisom koji je takođe bio na radaru TSC-a, ali je Radnički držao cenu, a nije želeo ni da pojačava jednog od direktnih rivala. Kragujevčani su pokazali da više nisu diskont kao nekad kada su bogatiji srpski klubovi dolazili da uzmu ono što im se uzimalo po cenama koje oni izaberu...

Sav ovaj rizik u Subotici, Kragujvecu ili Nišu govori da tamošnji fudbalski funkcioneri sa sve više herca ulaze u pregovore sa jačima od sebe i da su nekim kvalitetnim radom stvorili stabilnije uslove da zavise od sopstvenog rada i da ne padaju na prvu ponudu koja im stigne.

Cvetković (Starsport)

Isto važi i za Vladimira Matijaševiča iz Čukaričkog koji celu zimu hladnokrvno reaguje na sve što se dešava oko verovatno najtalentovanijeg igrača Mozzart Bet Superlige Srbije Mihajla Cvetkovića. Iako je interesovanja bilo sa svih strana, na Banovom Brdu su postavili cenu od 5.000.000 za talentovanog napadača. Svesni su kakav biser imaju, a neki prethodni transferi i poslovanje im daju za pravo da podižu letvicu i da u Cvetkoviću vide rekordnu prodaju kluba.  Previše ili ne, pokazaće tržište. Malme se poslednjih dana pojavio kao ozbiljan kandidat nakon što je Cvetković odbacio opcije o transferu u Ameriku gde Čuka ima dobre konekcije i prolaz. Brđani drže cenu, zatežu, rizikuju... Ali, možda ne gube ništa jer Cvetković ima potencijal da na leto vredi i više.

Uz dosta problema i negativnih stvari koji prate našu ligu i klubove, ponašanje nekih klubova i pregovarački kapaciteti nekih funkcionera ove zime su pokazatelji da neke stvari idu napred i da fudbal ne stanuje samo na Topčiderskom brdu. „Mali“ su malo prodisali i iskezili zube što ranije nije bio slučaj. I dalje su im ruke vezane u bezbroj situacija, neretko će morati da se povinuju zakonima jačeg, ali nagoveštavaju da su spremni za borbu, da imaju hladne glave i debele živce od čega na kraju profitiraju klubovi i liga. Na kraju i fudbal.

MOZZART BET SUPERLIGA – 23. KOLO

Subota

13.00 (1.93) IMT (3.40) Spartak (4.20)

14.00 (1.55) Partizan (4.00) OFK Beograd (6.25)

15.00 (16.0) Napredak (9.00) Crvena zvezda (1.17)

Nedelja

13.00 (1.63) Radnički Kragujevac (3.80) Mladost (5.70)

13.55 (1.28) Radnički Niš (5.40) Jedinstvo (12.0)

17.00 (1.27) TSC (6.25) Tekstilac (9.50)

Ponedeljak

15.00 (1.75) Čukarički (3.50) Novi Pazar (5.00)

17.00 (3.80) Železničar (3.35) Vojvodina (2.05)