Kraj mita o čuvenoj školi Barselone: Realova deca su prodata za četiri puta više para

Pre desetak godina na pomen Barselonine “La Masije” su se tresla kolena. Sticao se utisak da tamo neki ludi naučnici drže esenciju fudbala u epruvetama i da je dovoljno da samo malo kapnu tog čarobnog napitka pa da izraste neki fenomenalan fudbaler. Niko na svetu u tom trenutku nije imao takvu plejadu asova poniklih u sopstvenoj školi. Ma, niko nije bio ni blizu… I ko zna da li će u skorijoj budućnosti imati takvu generaciju iz svoje škole.

Barsa je harala Evropom sa Pujolom, Mesijem, Ćavijem, Inijestom, Pikeom, Busketsom, Valdesom, Pedrom i ostalima koji su ponikli u klubu. Predvodio ih je sa klupe Pep Gvardiola koji je igračku i trenersku karijeru započeo u klubu i imao je Barselonu urezanu u DNK. Tada je bilo izvodljivo da Barselona pošalje na teren skoro ceo tim sastavljen od igrača iz sopstvene škole. I da se potom poigra sa većinom rivala u Evropi i svim protivnicima u Španiji. Kasnije su još vratili i Fabregasa. Dovoljno je reći da jedan Tijago Alkantara nije imao mesta u prvih 11. A bilo je tu još zanimljivih ‘igračića’ poput Krkića, Đefrena, Kuenke, Rafinje, Deulofeua, Telja, Montoje, Sandra Ramireza, Hadadija... Koji nikad nisu dobili pravu šansu.

Paralelno sa vrhuncem moći La Masijine prozvodne trake i Barsine dominacije evropskim i španskim fudbalom, Real Madrid je na drugoj strani kupovao nemilice pokušavajući da zaustavi dominaciju ljutog rivala. I pre svega da ugasi globalno oduševljenje i histerično zaslepljenje Barsinim stilom fudbala.

Real je mislio da je protivtrov pronašao u Žozeu Murinju koji je bio sve ono što Barsa nije. A kada Murinjo negde dođe, mladi igrači iz te škole mogu slobodno da pakuju kofere. Posebni je uvek bio onaj koji više voli gotov proizvod nego da trpi i stvara. Dok je Barsa grmela sa svojom decom i igrala fudbal kakav nije viđen godinama, Real je kupovao skupa pojačanja i terao svoju decu. Priča o “Realovoj deci” je tada više zvučala kao vic u poređenju sa Barsinom filozofijom. “Realova deca” u tom periodu bili odrasli i matori ljudi poput Raula, Kasiljasa i Gutija. Murinjo je odmah oterao dvojicu, a nešto kasnije je i trećeg.

Od Realove dece kod Murinja su tek poneki minut upisali rezervni golman Antonio Adan, te mladići poput Nača Fernandeza, Alvara Morate, Davida Mateosa, Huanfrana, Pabla Sarabije, Hesea Rodrigeza, Horhea Kasada, Hosea Rodrigeza, Denisa Čeriševa, Omara Maskarela… Kažemo ‘poneki minut’ i ne šalimo se.

Skoro 80 odsto ovih momaka nije uspevalo da sakupi ukupno 90 minuta na terenu u toku jedne sezone. Izuzetak je tek Moratina treća sezona kada je igrao čak na 15 utakmica! Eto, takva je bila perspektiva Realove dece. Neko u Realu je procenio da veliki klub ne sme da se oslanja na mlade igrače iz svoje škole jer oni ne mogu da isporuče rezultat, iako je Barselona bila savršen primer da to nije tako i da vredi makar pružiti šansu svojoj deci. I ne samo što Real nije imao rezultatski ništa od momaka koji i ne primirišu terenu, već ni finansijski nije mogao ništa da izvuče jer oni nisu igrali i niko nije zna koliko vrede. Odlazili su za smešne pare ili za džabe.

Dolaskom Anćelotija stvari počinju da se menjaju. Italijan je odmah vratio Danija Karvahala i napravio Realu beka za narednu deceniju, ubacio Nača Fernandeza u rotaciju, a Morata i Hese su mu odigrali po tridesetak utakmica u sezoni. Anćeloti je od Morate napravio špica od 20.000.000 evra koliko je Juventus platio u leto 2014. što je prethodnih godina bilo nezamislivo. Da Real proda neko svoje dete za te pare?!

Florentino Perez je možda tada shvatio da ne mora baš sve da se kupi i da Real u svojoj deci makar ima finansijski kapital ako im pruži šasnu da u biografiju upišu neku utakmicu i golove u dresu Reala.

Dolaskom Zinedina Zidana koji je trenersku karijeru započeo u Realovom omladinskom timu i znao je kakvog materijala tamo ima, počinje da se menja perspektiva Realove dece. Nije Zidan izbacio neko čudo od deteta, nije stvorio neku zvezdu, ali su Realova deca su sve više vredela jer su pre toga više i igrala u prvom timu. Nisu odbacivana iz prvog tima posle jedne sezone na tribinama.

Hese Rodrigez je prodat za 25.000.000 evra u PSŽ, Čerišev za 7.000.000 u Viljareal i svakog sledećeg leta je Real mogao da računa na lep prihod od prodaja svojih igrača. S tim što je u većini slučajeva ubacivao povratne klauzule. Kao osiguranje da će mlade igrače moći da vrati po fiksnoj ceni pa da ih kasnije proda po većoj. Real je počeo ozbiljno da zarađuje od igrača iz svoje škole. Florentino Perez je posle toliko godina u fudbalu otkrio čistu zaradu.

Dok je Realov kapital od sopstvene škole rastao, Barselona je iscedila La Masiju i nije odnegovala adekvatne naslednike Pujola, Ćavija, Valdesa…

Od dolaska Đozepa Marije Bartomeua na čelo kluba, Barselona počinje da gubi specifični klupski identitet i sve više postaje “FK Holivud”, a sve manje “Više od kluba”. Doduše, holivudski scenario sa Nejmarom na početku je upalio i Barsa je osvojila Ligu šampiona 2015. godine, ali sve posle toga je bilo srljanje iz neuspeha u neuspeh.

Odlazak Brazilca je toliko uzdrmao uspaničenu vrhušku kluba da su bezglavo počeli da srljaju iz promašaja u promašaj. Trošili su ogroman novac, a istovremeno zanemarili svoj najbolji i najvredniji resurs - La Masiju. Arda Turan za 34.000.000 evra, Andre Gomeš za 37.000.000, Usman Dembele za 125.000.000, Filipe Kutinjo za 145.000.000, Paulinjo za 40.000.000, Malkom za 41.000.000, Grizman za 120.000.000, De Jong za 75.000.000… Retko ko je tu bio pogodak i retko ko je doneo sportski ili finansijski kapital. Afere, skandali, previranja, smene ljudi koji su decenijama u klubu, loša transfer politika, nezadovoljstvo svlačionice… Sve to je uspevalo nekako da se sakrije iza domaćih trofeja koje je donosio Leo Mesi. Ali ni svemogući Argentinac ne može sam da osvoji Ligu šampiona. La Masija je presušila, a skupo plaćene zamene su uglavnom bili promašaji.

Paralelno sa Barsinim problemima, Zinedin Zidan je u Madridu napravio imperiju koja je tri puta zaredom pokorila Evropu i pozicionirala se kao jedna od najbitnijih dinastija u istoriji evropskog fudbala. Paradoks je da je Real za vreme tih uspeha pod Zidanom kupovao i trošio manje od Barselone, a zarađivao više na prodaja od svojih igrača.

Današnja prodaja Ašrafa Hakimija u Inter za 40.000.000 evra je najbolji pokazatelj koliko su igračima iz Realove škole skočile cene i rejting u evropskom fudbalu. Čak i veliki klubovi poput Borusije Dortmund mole da im Real pošalje nekog mladog igrača da ga razigravaju. Jednostavni, ti igrači imaju ogroman potencijal i kvalitet.

Od dolaska Zinedina Zidana na klupu, Real Madrid je na prodajama igrača iz sopstvene škole inkasirao 228.500.000 evra u prethodne četiri godine! Tu računamo i plaćene pozajmice i prodaje posle povrataka u klub. U istom periodu, Barselona je od igrača stvorenih u La Masiji inkasirala samo 55.550.000 evra.

Real Madrid

2020/21

Havi Sančez (Valjadolid) – 3.000.000

Ašraf Hakimi (Inter) – 40.000.000

2019/20

Markos Ljorente (Atletiko Madrid) – 30.000.000

Raul de Tomas (Benfika) – 20.000.000

2018/19

Omar Maskarel (Šalke) – 10.000.000

Lukas Toro (Ajntraht) – 3.500.000

Filip Lajnhart (Frajburg) – 2.500.000

Raul de Tomas (Rajo Valjekano) – 1.000.000

2017/18

Alvaro Morata (Čelsi) – 66.000.000

Marijano Dijaz (Lion) – 8.000.000

Dijego Ljorente (Real Sosijedad) – 7.000.000

2016/17

Hese Rodrigez (PSŽ) – 25.000.000

Denis Čerišev (Viljareal) – 7.000.000

Borha Majoral (Volfzburg) – 3.000.000

Alvaro Medran (Valensija) – 1.500.000

Omar Maskarel (Ajntraht) – 1.000.000

Barselona

2020/21

Mark Kukurelja (Hetafe) – 10.000.000

Karles Perez (Roma) – 11.000.000

2019/20

Mark Kardona (Osasuna) – 2.500.000

Serđi Palensija (Sent Etjen) – 2.000.000

Rafinja (Selta) – 1.500.000

Mark Kukurelja (Eibar) – 2.000.000

Karles Perez (Roma) – 1.000.000

2018/19

Đerar Deulofeu (Votford) – 12.000.000

Munir El Hadadi (Sevilja) – 1.050.000

2017/18

Kristijan Teljo (Betis) – 4.000.000

2016/17

Mark Bartra (Borusija Dortmund) – 8.000.000

Kristijan Teljo (Fiorentina) – 500.000

Dakle, Real je za četiri godine na prodajama igrača iz svoje škole zaradio četiri puta više para od velitog rivala kojem je ta škola bila najveći ponos i dika. Koliko to govori zaokretu u Realovoj klupskoj politici i drugačijem sistemu vrednovanja, toliko govori i o propasti u Barseloninom poslovanju i haosu koji će iza sebe ostaviti predsednik Bartomeu i njegovi saradnici.

Barselona je u prethodne četiri godine potrošila preko milijardu evra (tačnije, 1.003.000.000 evra) na kupovine pojačanja. Real je u istom periodu potrošio skoro duplo manje na kupovine – 572.750.000 evra. Rezultat u tom periodu u trofejima glasi: Primera – 2:1 za Barsu, Liga šampiona – 3:0 za Real, Kup kralja – 2:0 za Barsa, Superkup Evrope – 2:0 za Real, Svetsko prvenstvo za klubove – 3:0 za Real, Superkup Španije – 2:2. Ukupno u trofejima – 11:6 za Real.

Barsa je uspevala da se sakrije iza Lea Mesija, ali u poslednje vreme sve izlazi na videlo i ogoljeno je u kakvu propast Bartomeu i ekipa vuku Barselonu. Na drugoj strani, mirni i harizmaztični Zidan je uspeo da spusti ego Florentina Pereza i spreči njegove megalomanske poduhvate sa raznim Galaktikosima. Real danas ima mlađu i talentovaniju ekipu, gomilu nadarenih igrača po pozajmicama, a Federiko Valverde je najbolji primer da Real sve ozbiljnije računa na talente iz Kastilje.

Sa druge strane, lokalni kritičari u Kataloniji upozoravaju da Barselona raste u novi Milan i da joj preti slična propast. Finansijski je već duboko zagazila u crvenu zonu i sve se nalazi pred pucanjem. Tako veliki je dozvolio sebi da se pred očima celog sveta bruka u onom cirkusu od trampe sa Juventusom “Artur za Pjanića” i da javno izvrgava ruglu pravila finansijskog fer-pleja što joj u sedištu UEFA sigurno neće zaboraviti. I sačekaće priliku da naplate.

Problem za Barselonu je što postaje ozbiljno stara ekipa u kojoj od nosilaca igre neće biti nikakve zarade u budućnosti. Mesi, Pike i Suarez imaju po 33 godine, Buskets i Alba po 31, a onima koji su u najboljim godinama za prodaju poput Kutinja, Dembela ili Umtitija su drastično pale cene. Grizman i De Jong su pod ogromnim pritiskom da ne završe kao Kutinjo. Pogotovo Francuz koji je takođe blizu ulaska u četvrtu deceniju života. Barsin jedini spas je da opet pruži šansu deci iz La Masije, a Ansu Fati i Riki Puig deluju kao momci čiji talenat može da osvetli potamnelu sliku nekada najbolje škole u Evropi.

Za to vreme, u Realu ne znaju šta da rade sa klincima koji nadolaze i koje su pokupovali na svim stranama sveta, a onda provukli kroz filter Kastilje. U redu za prvi tim čekaju Martin Edegard, Andrij Lunjin, Takefusa Kubo, Rejnijer, dok se u prvom timu vrši postepena smena generacija i očekuje se da budući lideri postanu Asensio, Mendi, Vinisijus Žunior, Rodrigo, Militao, Valverde, Jović… Ili makar neki od njih.

Iz kojeg god ugla da se pogleda, Real Madrid bolje radi i posluje od Barselone.