Kontraevolucija Milanovog levog beka: Teo kao Seržinjo i decenija i kusur bez pravog kvaliteta

Evolucija, najprostije rečeno, podrazumeva razvoj iz nižega u više, iz jednostavnog u složeno, iz manje kvalitetnog u kvalitetnije... Milan je imao tu nesreću da je nešto pre kraja prve decenije ovog veka, do leta 2019. godine i ispostaviće se, genijalne kupovine Tea Ernandeza, taj proces, bar kada je reč o poziciji levog beka, išao nekako u kontra smeru. Umesto da pouzdane, standardne i kvalitetne naslede njihove unapređene verzije, dolazili su tehnički, taktički, fudbalski sve tanji igrači.

Pa je tako jedan Seržinjo, član Milanovog drim tima koji je početkom 21. veka harao Evropom i osvajao Ligu šampiona 2003. i 2007. godine, u smiraj karijere polako ustupao mesto Mareku Jankulovskom, poslednjem levom beku Milana koji je upisao 150 nastupa za klub, konkretno 158. Češki internacionalac nije ni kvalitativno, ni kvantitativno mogao da parira Seržinju koji je još u to vreme špartao od gola do gola po levoj strani, a Karlo Anćeloti ga koristio kao moćno oružje za napad na protivnički gol, što potrđuju i 24 postignuta, odnosno 55 nameštenih golova na 281 utakmici za giganta sa San Sira.

Međutim, nakon njih dvojice punih deset godina nije se pojavio čovek koji je likom i delom u prestonici mode ostavio trag vredan pamćenja. Luka Antonini jeste odigrao nešto preko 100 utakmica za Rosonere, ali ne bi bilo u redu upoređivati, maltene isključivo defanzivno orijentisanog desnog beka, skromnog napadačkog doprinosa sa asom kakav je bio Brazilac.

Video je sportski sektor Milana rešenje u Taeu Taivu, ali se eksperiment sa Nigerijacem koji je godinama bio nezamenljiv u Marselju ispostavio kao traćenje vremena, ne i novca jer je doveden bez obeštećenja. Za akviziciju iz Lećea vrednu 500.000 evra Đamela Mezbaha su i roditelji zaboravili da je nastupa za Milan, Kevin Konstant plaćen Đenovi nimalo naivnih 8.500.000 upisao je 50 i kusur nastupa za Milan samo zato što u datom momentu nije bilo nikog boljeg. Eto koliko je sutiacija bila crna, da najbolja opcija bude čovek koji zapravio i nije bek, već vezni fudbaler.

Istovremeno, a i u godinama koje su sledile talentovani desni bek i izdanak omladinske škole Matija De Šiljo češće je igrao na levoj strani sa kontra gardom, što mu je u ozbiljnoj meri osakatilo fudbalski razvoj - niti je mogao da pruži maksimum na poziciji koja mu nije prirodna, niti je mogao da se usavršava na onoj gde je imao potencijal da uspe. Dok je bio Rosonero, Italijan je 67 puta igrao na levom boku, a 58 puta na desnom.

Put do rešenja problema nije skraćen, a klub je od leta 2017. pomislio da će spremnošću da ispljune veći novac, dobiti dugoročno rešenje na problematičnoj poziciji. U to vreme su sumnjavi kineski vlasnici, a kasnije se ispotavilo i prevaranti, verovali direktorskom tandemu Marko Fasone – Masimo Mirabeli, ljudima koji su otišli u istoriju kao krivci za najgori prelazni rok u istoriji Milana, a nije nemoguće i čitavog fudbala.

Tačka na najgori prelazni rok u istoriji, minus je 350.000.000 evra

Tog leta ulaganja su bila blizu 200.000.000 samo na obeštećenja, a Rikardo Rodrigez za kojeg se verovalo da će biti standardan levi bek narednih sezona, nije opravdao 15.000.000 uloženih u njegovo dovođenje iz Volfzburga. Nije uspeo da upozna rivale u Seriji A sa svojom reputacijom "odlične leve noge i sjajnog izvođača prekida" i napustio je klub posle 93 nastupa, četiri gola i pet asistencija.

Narednog leta, iz Đenove je stigao Dijego Laksalt, a kada spojimo obeštećenje od 19.000.000 evra i učinak od 35 nastupa i samo jedne asistencije, navijači mogu samo ironično da se smeju nekompetnatnosi sportskog sektora. A onda je kroz godinu dana Paolo Maldini postao prvi operativac i pokazao kako jedan od najboljih defanzivaca svih vremena (počeo karijeru kao levi bek, a završio je kao štoper) ume da prepozna vrhunski potencijal, a onda i da savetima izbrusi u jednog od najboljih levih bekova planete. Samim tim, 21.500.000 evra Real Madridu, nije mnogo novca za sve što je Teo Ernandez dao Milanu i što će tek dati.

Milan je u Francuzu dobio defanzivca koji je to samo na papiru, a zapravo igrača sposobnog da golovima rešava utakmice, da upali nitro i iznese loptu od svog do protivničkog šesnaesterca, da s lakoćom prolazi većinu čuvara. Tako je pre deceniju i po u crveno-crnom dresu izgledao Seržinjo.

Igra tek treću sezonu u crveno-crnom dresu, a već ima 113 utakmica, 19 golova i 22 asistencije. Ali trener Stefano Pioli nema adekvatnu alternativu, čoveka koji bi mogao da ga rastereti naredne sezone, kada će Milan ponovo ratovati na tri fronta.

Fode-Balo Ture, koji je letos plaćen Monaku 5.000.000 evra nije položio ispit sa visokim ocenama, pa je italijanski stručnjak povremeno bio prinuđen da gurne Alesandra Florencija na suprotnu, levu stranu. Ni to nije rešenje za ekipu koja vodi u trci za titulu Serije A i koja će želeti punopravno da konkuriše za nju i naredne sezone. Zato Milan osim Divoka Origija koji je skoro dogovoren, štopera (Sven Botman), veznog fudbalera (Renato Sančez) i ofanzivnog veziste (Noa Lang), merka i Ernandezovu ispomoć, a Maldiniju se dopada škotski tinejdžer iz Bolonje Aron Hiki.

Aron Hiki u duelu sa Zambom Angisom (Reuters)

Čitave sezone 19-godišnjak iz Glazgova igra standardno na Renato Dalari i posle 27 prvenstvenih mečeva ima čak četiri gola i asistenciju. Još pre dolaska u Bolonju želeo ga jeminhenski Bajern, ali je za njega planirao mesto u drugom timu, zbog čega je tadašnji igrač Hartsa odbio ponudu giganta iz Bavarske. Zbog svega navedenog, cena mu nije mala, a Transfermarkt mu je procenio tržišnu vrednost na 15.000.000 evra. Zanimljiv je Milanu i Đenovin Andrea Kambijaso, 22-godišnjak sličnih brojki kao Hiki, budući da je na 25 duela postigao jedan i namestio četiri gola.

Sve u svemu, sa Maldinijem kao čovekom koji procenjuje i aminuje potencijalna pojačanja, nema zime, ponajmanje na levom beku. Teško da će se ponoviti decenija agonije u kojoj su na San Siro poslove na poziciji uz levu aut liniju dobijali igrači poput Đamela Mezbaha, Luke Antonelija, Pabla Armera, Leonela Vanhionija...