Konačno! Braim Dijas izabrao reprezentaciju i priključio se “izgubljenim sinovima”

Sagi oko reprezentativne budućnosti Braima Dijasa je došao kraj.

Ofanzivni vezista Real Madrida je prelomio da u budućnosti nosi dres najbolje selekcije Maroka.

Godinama je Dijas oklevao da izabere za koju reprezentaciju će nastupati. Marokanac po poreklu, ali Španac po rođenju i životu je dugo čekao poziv Crvene furije i kada ga nije dočekao, prihvatio je poziv afričke selekcije.

Dijas je rođen i odrastao u Malagi iz koje se kao talentovani 16-godišnjak preselio u Mančester Siti. Kao jedan od većih talenata evropskog fudbala u tom trenutku, prošao je mlađe selekcije Sitija, debitovao i za prvi tim ali je 2019. odlučio da prihvati poziv Reala. Siti je bio primoran da ga proda šest meseci pre isteka ugovora. U Realu mu nije dobro krenulo, za dve godine je odigrao 21 utakmicu ali je šansu dobijao na kašičicu u manje bitnim utakmicama uglavnom ulazeći sa klupe.

U leto 2020. je dobio poziv Paola Maldinija da se preseli na pozajmicu i Milan i poučen iskustvom Tea Ernandeza, za kojeg nije bilo mesto u Kraljevskom klubu, je odlučio da pređe na San Siro. Tamo je već u prvoj sezoni rehabilitovao karijeru i potom dogovorio da još dve sezone igra za Rosonere kao pozajmljen fudbaler Merengesa. Na 126 mečeva za Milan je dao 14 golova i naterao Real da ga vrati iako je italijanski klub želeo da ga zadrži. Karlo Anćeloti je dobio formiranog igrača koji u ovoj sezoni ima bitnu ulogu i na 32 meča je upisao osam golova i četiri asistencije.

Dijasovi roditelji su takođe rođeni u Španiji ali mu je baka Marokanka i po njoj vodi to poreklo. Iako je prošao sve mađe selekcije Španije, pozivi u A tim su ga dugo zaobilazili. Kada je u Milanu oživeo karijeru, pozvao ga je tadašnji selektor Luis Enrike i pružio mu šansu da debituje u prijateljskoj utakmici protiv Litavnije. Čak je i gol dao na debiju ali više nije dobijao pozive.

U međuvremenu je konstantno dobijao pozive iz Maroka i držao afričku selekciju „na čekanju“. Kada se vratio u Real prošlog leta, nadao se da će mu to olakšati i poziv u reprezentaciju Španije. Međutim, selektor De la Fuente ga nije pozivao, a nije ga imao ni u planu za predstojeće prijateljske mečeve u martu.

To je bio signal za Dijasa da odustane od španskog sna i da prihvati poziv zemlje predaka. Za Maroko će predstavljati ogromno pojačanje. Veći deo te reprezentacije čine igrači koji su Marokanci po poreklu i rođeni su u drugim državama. Golman Jasin Bono je rođen u Kanadi, a nekolicina igrača su rođeni i odrasli u Španiji koja broji veliku marokansku imigraciju. „Španski Marokanci“ su Ašraf Hakimi, Šadi Rijad, Ismael Saibari, Omar El Hilali, Ilijas Akomaš, Munir El Hadadi...

Iz Holandije su u marokansku reprezentaciju stigli Nuseir Mazraui, Tarik Tisudali, Hakim Zijeh, braća Amrabat, Usama El Azuzi, Zakarija Ablukal, Usama Idrisi... Iz Belgije su pasoše dobili Bilal El Kanus, Selim Amala, Ilijas Šer, Benžamen Bušari, braća Emmae, Ibrahim Salah, Anas Zaruri... Najviše reprezentaivaca je rođeno i odraslo u Francuskoj: Amin Adli, Sofijan Bufal, Amir Ričardson, Amin Harit, Junus Belhamid, Roman Sais, Jasin Kešta, Neil Elajnaui, Imran Luza, Sofijan Diop, Nabil Alijui, Ajub Amraui, Fahd Mufi, Isamel Kandus... A tu su i dvojica „Italijana“: Jusuf Maleh i Valid Čedira. Maroko je zaista reprezentacija „izgubljenih sinova“ a Braim Dijaz će među njima biti jedna od najvećih zvezda.