Komnen Andrić: Hejteri će da komentarišu, ali nigde mi nije bilo lepše nego u Dinamu

Komnen Andrić je ponovo onaj stari. Bio je otpisan, nekoliko puta praktično na izlaznim vratima Maksimira, ipak, gotovo tri i po godine, dve pozajmice i jednu tešku povredu kasnije, srpski napadač igra fudbal koji ga je preporučio Dinamu. Fudbal koji do ovog oktobra nije uspevao da ponovi nigde. Ni po povratku na mesto uspeha, ni u dalekoj Rusiji, a još važnije i po njega teže – tamo gde su odlučili da za bivšeg napadača OFK Beograda i kragujevačkog Radničkog izdvoje ravno 1.000.000 evra. 

Momak satkan od strpljenja, truda i rada, nijednom nije ni pomislio da odustane. Ni onda kada je, kako kaže u razgovoru za Mozzart Sport, bio četvrta opcija hrvatskog šampiona. Do oktobra se nijednom nije našao u startnoj postavi Damira Krznara, u kvalifikacijama za evropska takmičenja čak nije bio ni rezerva. Nije klonuo duhom, sačekao je priliku i maksimalno je iskoristio. Otkako je početkom oktobra ušao sa klupe i ostavio svoj trag u ubedljivoj pobedi nad Dragovoljcem, Andrić je postigao još četiri gola. Još tri samo u oktobru, pa onda i početkom novembra u Ligi Evrope u trijumfu nad bečkim Rapidom.

“Jeste, vratio sam se sad, ali na početku sezone nije bilo baš sjajno, bio sam četvrta opcija. Igrom slučaja svaki put sam iskoristio šansu, izborio se i dobio malo prostora. Hvala Bogu da sam vratio to golovima, sada je sve kako valja, onako kako želim da bude što se tiče mene i Dinama“, uverava Andrić u intervjuu za naš portal.

------------------------------

Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!

------------------------------

Moglo bi strpljenje na kraju da se isplati i Zagrepčanima. Istrpeli su ga i konačno dočekali procvat, pa bi ako ništa drugo, mogli da makar povrate uložen novac, jer odjek Komnenovih golova stigao je do Nemačke. Prema pisanju hrvatskih medija emisari Verdera gledali su 26-godišnjaka za vikend i navodno procenili da će im za njegovu slobodu biti dovoljno oko 1.000.000 evra. Andrića trenutno zanima samo Maksimir.

“Što se tiče spekulacija, trenutno sam u Dinamu i razmišljam samo o njemu. Imamo pakleno težak raspored u narednih mesec dana, moram da izvučemo najviše što možemo, a to je da prezimimo u Evropi, ostvarimo što bolji plasman u ligi, jer igramo na tri fronta. To mi je trenutno jedini cilj u glavi, ne razmišljam mnogo o odlasku, ne želim da mi ništa remeti koncetraciju i fokus, jer imam još mesec dana igranja. U tih mesec dana imamo deset, 15 utakmica. Kad bude došao prelazni rok videćemo šta će biti.”

U dresu Dinama protiv Rudeša (© MN Press)

Sada kad mu je sve po volji, nema ni razloga da menja sredinu, posebno jer, kako naglašava, nigde mu nikada ranije u karijeri nije bilo lepše nego na Maksimiru. Miljenik je saigrača, zabavan i pozitivan, a pride i onda kada ne ide maksimalno motivisan na treniznima, pa je ako ni zbog čega, onda makar zbog toga zaslužio priliku. O eventualnom povratku u Srbiju trenutno ne razmišlja.

“Nikad ovde nisam imao problema. To svuda pričam, bez obzira na to što će dosta hejtera ovo prokomentarisati, ali što se tiče kluba i ekipe, nigde mi nije bilo lepše nego u Dinamu. Ne razmišljam trenutno o povratku u Srbiju, kažem, koncentrisan sam samo na Dinamo, tako da nisam još razmišljao o tome, ali nikad se ne zna. Još imam ugovor sa klubom, dolazi zima, sigurno da ću pričati sa čelnicima, pa ćemo videti šta će se desiti. Istina je da sam jedan od omiljenih igrača u timu iz razloga što volim dosta da se šalim, prvenstveno na svoj račun, atmosfera je odlična, momci su me prihvatili. I privatno, mimo klupskih obaveza, imam dosta drugara i ponavljam, nigde mi do sada nije bilo bolje.“

Mada nije uvek bilo tako. U Zagreb je stigao iz Zaprešića, pošto je u Interu postigao deset golova tokom jeseni 2018. U drugom delu te sezone postigao je još četiri gola za Modre i prvenstvo završio kao najbolji strelac Dinama, sa pet golova više od Marija Gavranovića i Bruna Petkovića. Sve je išlo u tim trenucima išlo po planu, a onda…

“Počela je druga sezona, odradio sam letnje pripreme, bio u planovima Dinama, međutim, povredio sam zglob. Baš ovaj mali što će biti novi Ramos, Joško Gvardiol, šutnuo me, povredio sam ligament i morao sam devet meseci da pauziram. Onda sam se vratio u Inter na pozajmicu, jer posle devet meseci neigranja kad se vratite u Dinamo morate da budete u top formi, a ja posle tolike pauze nisam mogao da pružim maksimum. Trebalo mi je oživljavanje karijere, bio sam u Zaprešiću, koji se borio za opstanak, dao sam nekoliko golova i tamo, a onda sam se vratio u Dinamo.”

Rehabilitacija u Zaprešiću dala je rezultat, Andrić se vratio u golgetersku formu, u uvodnih pet rundi nove sezone postigao dva gola iako je zbirno dobio manje od pola sata. Upravo ga je taj manjak minutaže nagnao da ponovo razmotri odlazak na pozajmicu.

“Opet je krenulo dobro, pogađao sam na startu. Klub je želeo da ostanem, računao je na mene, ali sam izričito želeo da odem na pozajmicu u Rusiju. U Dinamu sam dobijao prostora, ali sam tražio veću minutažu. Ovde to niko ne može da vam garantuje, jer u tom trenutku imate reprezentativca Švajcarske (Gavranovića, prim.aut.) i Hrvatske (Petkovića prim.aut.) na mojoj poziciji, tako da sam bio rešen da odem. Možda je to bila moja najveća greška što sam hteo da odem opet. U Rusiji sam imao lepo iskustvo, dao sam pet golova i bilo je sasvim u redu i faktički je trebalo da ostanem, ali nisam zbog finansijskih problema u Ufi. Kako bilo, kada odete iz Dinama i sklonite se sa njihovog radara, oni dovedu druge igrače.”

Andrić (© MN Press)

Tako je bilo i ovog leta. Gavranović je posle dobrih igara na Evropskom prvenstvu na iznenađenje mnogih završio u Kajzeriju i Dinamo je reagovao dovođenjem Denija Jurića. Značilo je to samo jedno za Andrića, ponovno dokazivanje ili odlazak iz kluba. Kako ga u uvodnih 13 utakmica u svim takmičenjima nije bilo ni u protokolu, izvesnija je bila druga opcija. Bilo je navodno i ponuda iz Rusije, Poljske…

“Vratio sam se iz Rusije i sve ispočetka. Oni su već kupili nove igrače, morate da stanete u red i sačekate. Sigurno da mi je bilo teško, bio sam poslednja opcija, ali nisam se predavao, borio sam se, čak se i u tom periodu u Dinamu, dok me nije bilo nigde, imao sam opcije da odem, razmišljao o tome, ali nisu bile dobre u sportskom pogledu. Radilo se o velikim klubovima, ali gledajući moje godine i šta mogu da pružim, nisu to bile lige koje bi me zadovoljile. Tako je prošlo ovo leto, u čekanju, ali trud, rad, volja i na kraju se isplatilo.”

I te kako. Sada je redovan starter, počeo je svaku od poslednjih šest utakmica u svim takmičenjima, iako mu konkurenciju u napadu između ostalih čine trojica hrvatskih reprezentativaca (Mislav Oršić, Bruno Petković, Luka Ivanušec…)

“Igramo na tri fronta, pa imamo veliki fond utakmica. Svakako je teško, jer Dinamo ima 30 igrača podjednakog kvaliteta, samo je pitanje ko je u kakvoj formi u datom trenutku, tako da nije lako, ali trudim se, radim i borim, sada se to isplatilo, ali ne treba se time zadovoljavati, već samo gledati napred.”

Igranje na tri fronta Andrić vidi i kao razlog za nešto slabije igre Dinama ove sezone (treći u prvenstvu, sa tri boda manje od Rijeke i Osijeka), jer rivali hrvatskog šampiona za razliku od Modrih nemaju evropskiih obaveza.

“Jedini mi u celoj ligi igramo na tri fronta, na svaka tri dana. Svi ostali igraju na sedam, eventualno na tri, kada je na program Kup Hrvatske.”

Nije to jedini razlog zbog kojeg bi šampionska trka ove sezone mogla da bude znatno uzbudljivija nego prethodnih godina.

“Dinamo ima desetak reprezentativaca, tako da faktički kad nama dođe pauza, mi smo bez pola ekipe. I onda se svi vrate umorni ili povređeni, jer u polusezoni odigraju koliko prosečan igrač za celu sezonu. Što je po meni najveći faktor, hrvatska liga je ove godine izuzetno jaka, rekao bih da je dostigla vrhunac otkako je osnovana i ne postoji protivnik kojeg možete lako da dobijete. Za svakog rivala se pripremate kao da je odlučujuća utakmica”, završava Andrić.