Kome da se dokazuju Partizanovi fudbaleri...

Sve jeste, samo utakmica sezone nije. U nekim drugim okolnostima, pre godinu ili dve, verovatno bi imala taj prizvuk, ali današnja nikako ne može u istu kategoriju. Niti Partizan nešto spasava, niti ima razloga da se bilo kome dokazuje. Posebno ne svojim navijačima, makar bili željni trofeja.

Kako god da se okonča polufinalni duel Kupa Srbije (19 časova, TV Arena Premium 1) crno-beli su uradili nešto što je Grobarima milo. Vratili su im emociju. Nije skopčana samo sa besom zbog dešavanja u subotu veče na stadionu „Rajko Mitić“, već kompletnim utiskom od prošlog leta do danas, što neće pokvariti ni završnica takmičarskog ciklusa, bez obzira hoće li ekipa ostati u trci za preostali pehar, pošto onaj važniji nije, ni ovoga puta, uspela da dohvati.

Da bi se razumela dešavanja u Humskoj, potrebno je najpre odvojiti igrače i stručni štab od uprave. Sportski sektor na jednu, a rukovodeći na drugu stranu. Ma šta ko pričao, ciljevi i ambicije im nisu isti i tek kad se to ima u vidu, dobija se šira slika pred gostovanje Crvenoj zvezdi u pokušaju da Parni valjak stigne na završnu stepenicu kupa. Prvotimci, trener Igor Duljaj, sportski direktor Ivica Kralj i njegovi saradnici razmišljaju čisto sportski, dok predsednik Milorad Vučelić i generalni direktor Miloš Vazura sa svojom svitom imaju neke druge porive i interese i to što su sročili u saopštenju (iskazivanje revolta na poseban način i zahtev da se odnos prema klubu promeni) skroman je pokušaj zaštite ekipe koja vapi za boljim tretmanom. O tome je trebalo voditi računa znatno ranije. Godinama unazad. Sad je dockan.

Ta ekipa je na početku sezone bila prežaljena, u Evropi osramoćena, a onda se pokazalo da nije toliko loša kao što joj se spočitavalo, jer je sve do marta bila na prvom mestu na tabeli i pretila da ugrozi dominaciju crveno-belih. Osim toga, dobila je učesnika grupne faze Lige šampiona, a kad bi se posmatrala dešavanja u prvenstvenim derbijima, svaki put je zadovoljila ukuse navijača i sa te strane maltene spokojna, bez pretnje šta će joj reći Grobari, dolazi u komšiluk. Ovaj sastav je svega 13 minuta bio u zaostatku sa najvećim rivalom na tri međusobne utakmice. U zbiru su trajale više od 310 minuta, kad se obračunaju nadoknade, a jedina dva slučaja kad je Partizan jurio prednost najvećeg takmaca bila su na prvom prolećnom derbiju kad je posle pogotka Uroša Spajića brzopotezno uzvratio Mateus Saldanja i u subotu predveče, pošto je Aleksandar Katai realizovao jedanaesterac u devetom minutu posle 90. i ostavio tek malo vremena gostima, ali poravnanja nije bilo.

PARTIZAN – TIM ZA KUP: Baždaru prednost i kad je Saldanja fit! Vraća se Kalulu, Filipović na štoperu

Može da se razglaba o utiscima, opredeljenju, načinu igre, ali u tri meča sa znatno skupljim timom Parni valjak je nalazio način da preživi, jer napokon ima kvalitetnog golmana u liku Aleksandra Jovanovića ili da zada udarac, pošto mu je napad evidentno bolji deo tima. Uostalom, dao je šest golova na prethodna tri meča sa Zvezdom, u poređenju sa samo jednim iz minule sezone, a to je veliki napredak u odnosu na neka prošla vremena, jer je posle septembra 2019. sve do decembra minule godine postigao svega pet!?

Ima još nekoliko detalja koje ne bi trebalo prenebregnuti uoči početka meča na Marakani. Čak i kad je otpisan, a tako ga javnost opet doživljava, uspevao je Parni valjak da se uspravi. Više puta je preokretao rezultat, davao golove u poslednjim trenucima meča (ruku na srce, i primao ih, kao u poslednja dva kola), stranci su prirasli za srce publici, istoj onoj koja se obraduje kad vidi Nemanju Nikolića da se zagreva i taj koktel emocija koji proizvodi sadašnji sastav, uz sve mane (naročito su izražene u defanzivi), predstavlja veliku razliku u odnosu na minule sezone. Posle svega viđenog u minulih devet meseci crno-beli su ponudili navijačima argumente da im veruju. Čak da se ograničimo samo na susrete sa večitim rivalom, nijednom nisu savili leđa. Naprotiv, u sva tri dosadašnja meča su prevazišli očekivanja. Bilo u igračkom, bilo u rezultatskom smislu. Jeftiniji su, manje im se pažnje poklanja, omalovažavani su, a opet su tu. Blizu.

Zato pred novi obračun nemaju nikakav pritisak osim čisto sportskog. Na stranu akumulirano nezadovoljstvo sudijskim odlukama, jačina protivničkog tima, kadrovski problemi u sopstvenom, razmirice u stručnom štabu, traljavost uprave, propusti na pojedinim mečevima Mozzart Bet Superlige... Partizan je probudio dugo potisnutu strast među Grobarima i nema razloga da im se dokazuje, jer je to već učinio. Niti taj nagon ima prema javnosti, pošto je i nju ubedio da joj veruje više nego na početku sezone.

Ima samo motiv i obavezu da bude odvažan nalik generacijama koje su na Marakani slavile pobede i krčile put ka trofeju kupa. Počev od one iz 2001. kad je Saša Ilić poentirao na nesvojstven način udarcem van kaznenog prostora, preko 2008. kadra da zahvaljujući strelama Lamina Dijare i spretnosti Stevana Jovetića savlada večitog rivala ili ne tako davno na početku trenerskog mandata Sava Miloševića hicem Bojana Ostojića dobije meč vredan pehara.

Ne dešava se često, ali kad se desi – pamti se. I pređašnji i sadašnji Partizan je dokazao da može sa Zvezdom i protiv nje. Još samo da ubedi sebe da je u stanju to da ponovi.