Koga Piksi može da zove umesto Jovića i Joveljića: Pešić skoro kao Mitrović, najbolji strelac prvenstva Finske, prvak Letonije, zamenik kapitena Slovana...

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi je za odlučujuću utakmicu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa Bugarskom (nedelja, 15.00) pozvao dvojicu napadača, Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića. Bio je na spisku i treći, Petar Ratkov, ali je on prosleđen u mladu reprezentaciju kod selektora Ljubinka Drulovića. U prvi mah deluje da je to logična odluka, pošto su Luka Jović i Dejan Joveljić, koji su ranije dobijali selektorov poziv u lošoj formi, ali da li je imao još neku opciju?

U evropskim kvalifikacijama Mitrović je postigao pet golova i najbolji je strelac Orlova, prati ga Vlahović sa tri pogotka, a ofanzivni vezista Dušan Tadić dva.

Joveljić je završio sezonu u MLS sa Los Anđeles Galaksijem bez plasmana u plej-of. Uklopio se u sivilo čitavog tima, dugo je postio sa golovima i tek je pred kraj prvenstva malo popravio utisak. Zbirno, na 37 mečeva postigao je šest golova i imao četiri asistencije. U proseku je davao gol na svakih 310 minuta, što je izuzetno slabo za centarfora.

Međutim, ako je Joveljić bio slab, šta onda da kažemo za Jovića. Od dolaska u Milano nekadašnji špic Real Madrida i Fjorentine je zabeležio sedam nastupa, a još uvek nije postigao nijedan gol. Nije bio čak ni blizu, tako da apsolutno nije ni zaslužio Stojkovićev poziv.

Opcija kod Piksija u nekim ranijim terminima bio je i Đorđe Jovanović. Prešao je letos iz Makabija iz Tel Aviva u Bazel, igra solidno ali generalno su ga slabi rezultati švajcarskog kluba sklonili u drugi plan. Ukupno je na 14 utakmica postigao pet golova i imao šest asistencija. Strelac je na svakih 198 minuta.

Gledajući i klupski fudbal Aleksandar Mitrović je ubedljivo najbolji srpski napadač. Istina, igra u neuporedivo slabijoj ligi nego do letos, dokazao je i u prvenstvu Saudijske Arabije i u azijskoj Ligi šampiona da je klasa iznad. Odigrao je 18 utakmica za Al Hilal, postigao 17 golova i imao tri asistencije. U proseku je bivši centarfor Fulama ove sezone strelac na svakih 87 minuta, što je učinak kojem gotovo niko ne može da priđe. Čak ni Vlahović, koji je strelac za Juventus na svakih 145 minuta (10 mečeva, četiri pogotka).

Napisali smo – gotovo niko. Nekadašnji napadač Crvene zvezde Aleksandar Pešić relativno je blizu tog učinka u dresu Ferencvaroša, gde je od početka sezone uglavnom bio rezerva Barnabasu Vargi. Mađar igra u fenomenalnoj formi, ali i Pešić je dokazao kvalitet svaki put kada bi dobio šansu. Ukupno je zabeležio 15 nastupa u dresu Ferencvaroša, dao je sedam golova i imao de asistencije. Gledajući vreme koje je proveo na terenu, Pešić je zatresao mrežu na svakih 99 minuta.

Ovaj 31-godišnji Nišlija je samo jednom igrao za Srbiju, u vreme dok je selektor bio Slavoljub Muslin. Dobio je 2016. godine poziv za prijateljsku utakmicu sa Ukrajinom (0:2), odigrao je celo drugo poluvreme umesto Andrije Pavlovića, sadašnjeg napadača Partizana.

Podsetimo, u junu ove godine je Pešić dao izjavu za portal srpskiinsajder.com, a tom prilikom je poručio da bi u slučaju da ga Stojković pozove – odbio da obuče nacionalni dres.

„Slavoljub Muslin me je pozvao i ukazao mi priliku i naravno to je najveća čast za svakog sportistu. Što se mojih nastupa tiče, sada je glupo i razmišljati o tome, jer imamo tri vrhunska napadača - Vlahović, Mitrović i Jović. Tu sada da dođe i Gabriel Žesus, ne može da igra jer su oni, prema mom mišljenju, u top 10 napadaču na svetu. Ali kada sam ja bio u reprezentaciji, nije bila takva konkurencija. Mogao sam da dobijem više šansi E, sad.. Svako može reći šta hoće i šta misli, a ja sam u Zvezdi na 100 utakmica dao 50 golova, u Turskoj i Izraelu sam isto na 100 utakmica dao četrdesetak golova i imao dosta asistencija. Tako da mislim da sam mogao dobiti neku zapaženu ulogu, bar da budem u sklopu reprezentacije. Posle sjajne prve sezone u Zvezdi i kada se znalo da ću da idem i kada su se spominjali mnogi klubovi, pokrenuta je opet priča oko reprezentacije, ali samo moji najbliži znaju šta se dešavalo i šta mi je nuđeno. Tada sam presekao i rekao da ako mi ikada stigne poziv za reprezentaciju - neću se odazvati. To da li sam ja Srbin ili ne, to može da se priča samo... Jer šta sam ja uradio za Srbiju, dosta tih, koji komentarišu, nisu uradili ni jedan odsto. Ostaje žal, krivo mi je, ali desile su se neke stvari koje su i na mene ostavile loš utisak tako da je ta priča završena“, rekao je tada poprilično ljutiti Pešić.

Da li je promenio mišljenje kada se glava malo ohladila ili ne, zna samo Nišlija. Pitanje je ipak i kako Stojković razmišlja, da li su golovi u objektivno ne preterano jakom šampionatu Mađarske dovoljni da mu privuku pažnju.

Ipak, postoji u tom Ferencvarošu i drugi primer zašto ne treba potceniti Pešića, ali ni ostale napadače koji su prilično efikasni u slabijim ligama. Pomenuti Barnabas Varga.

Ovaj 29-godišnji napadač se praktično tek ove sezone pojavio na velikoj sceni, letos ga je doveo Ferencvaroš iz Pakšija za 800.000 evra, posle dobrih nastupa u mađarskom prvenstvu. Verovatno su u Budimpešti tada zamislili da Varga bude rezerva Pešiću, za kojeg su izdvojili 1.500.000 evra, ali Mađar je svoju šansu fantastično iskoristio. Dao je 17 golova ove sezone na 19 mečeva u svim takmičenjima, pogotovo je blistao u evropskim kvalifikacijama, te je došao i do poziva u reprezentaciju.

Tu takođe rešeta, četiri puta je bio strelac, od čega u dva navrata baš protiv Srbije. U Beogradu je savladao Vanju Milinković-Savića u 34. minutu za 1:1, a u Budimpešti u 20. za 1:0. Varga je među najzaslužnijima za to što će Mađarska, gotovo izvesno, da igra na Evropskom prvenstvu.

Zato, da li selektor Srbije ima luksuz da se odrekne tek tako Pešića ili bilo kog drugog napadača ili bi možda mogao da ih isproba barem tokom prijateljskih utakmica, ako Orlovi budu igrali na kontinentalnom šampionatu? Pogotovo u situaciji kada su Jović, Joveljić, pa i Jovanović izgubili svoje mesto, a ni Petar Ratkov ne dominira u austrijskom Salcburgu (dva gola na 15 mečeva).

Pored Pešića još tri igrača su veoma interesantna ove sezone, zbog nastupa u klupskom fudbalu. Napadač HJK Helsinkija Bojan Radulović (23), novi-stari šampion Finske je jedan od njih. Ovaj 192 centimetara visoki centarfor mogao bi da bude idealna zamena za Mitrovića, pošto po konstituciji i stilu igre dosta podseća na najboljeg igrača Al Hilala.

U pohodu na titulu Radulović je ove godine dao 18 pogodaka na 24 meča, bio je najbolji strelac lige. Kvalitet je pokazao i u Evropi, uveo je HJK u grupnu fazu Lige konferencije, a tamo je zasad po jednom zatresao mreže PAOK-a i Aberdina. Zbirno, Radulović je dao 24 gola na 40 mečeva, u proseku je strelac na 119 minuta.

Možda je on u ovom momentu i najdalje od Stojkovićevog fokusa, zato što nikada nije igrao u Srbiji. Rođen je u Ljeidi, u Španiji je igrao na početku karijere, a na Skandinaviju je stigao 2020. kada ga je doveo AIK iz Stokholma. HJK ga je otkupio 2022. od Šveđana za 150.000 evra. Radulović je odigrao dva meča za omladinsku reprezentaciju Srbije 2018. godine.

Na severu Evrope blista i Andrej Ilić (23). Ove godine u dve različite zemlje. Proleće je odigrao u Letoniji, za RFS, za koji je na 25 mečeva dao 14 golova, uz šest asistencija. Bilo je jasno da je prerastao Baltik, prva ga je snimila norveška Volerenga i sredinom avgusta ga kupila za 1.100.000 evra.

Nekadašnji omladinac Partizana je nastavio i u Norveškoj u istom ritmu, dao je sedam golova na 11 mečeva u prvenstvu i još dva na jednoj kup utakmici. Zbirno gledano, 25 golova i sedam asistencija na 41 utakmica, u proseku je strelac na 131 minut.

Iako nije odigrao čitavu drugu polusezonu, Ilić je na kraju bio četvrti strelac lige. Da stvar bude još lepša, RFS je u spektakularnoj završnici prvenstva ovog vikenda oteo u poslednjem kolu titulu od Rige, tako da je srpski napadač zvanično postao šampion Letonije.

Radulović i Ilić su 23-godišnjaci i vreme svakako radi za njih. Međutim, nekadašnji mladi reprezentativac Srbije Aleksandar Čavrić nema još mnogo kvalifikacionih ciklusa do kraja karijere. Napadač Slovana iz Bratislave i povremeni kapiten slovačkog prvaka je u maju proslavio 29. rođendan i može se reći da je u najboljim godinama. To uostalom pokazuje i u dresu Slovana, gde ga trener Vladimir Vajs koristi malo kao krilnog napadača, malo kao klasičnog centarfora.

Čavrić je dao 12 golova ove sezone, od toga četiri u grupnoj fazi Lige konferencije, jedan u kvalifikacijama i čak sedam u prvenstvu. Posebno blista od početka jeseni, na poslednjih sedam prvenstvenih mečeva je imao doprinos u pobedama. Na šest je bio strelac, samo sada u nedelju protiv Skalice nije zatresao mrežu rivala. Zato jeste asistirao kod jedinog gola Tigrana Barsenjana.

Bio je bivši centarfor OFK Beograda, Genka i Orhusa strelac na svakoj od dosadašnje četiri utakmice u Ligi konferencije, dva Lilu i po jedan Olimpiji iz Ljubljane i KI Klaksviku. Direktno je doneo svih sedam bodova slovačkom timu.

Na daleko slabijem nivou od Čavrića, Ilića, Radulovića i Pešića efikasni su još neki srpski napadači. Dejan Vidić, centarfor Sloge iz Doboja trenutno je najbolji strelac Premijer lige Bosne i Hercegovine sa 10 golova, a bivši napadač Vojvodine Nemanja Čović iza sebe ima dobru sezonu u Kini. U dresu Henana je postigao 15 golova, bio je četvrti strelac lige i najzaslužniji je za to što je Henan okončao prvenstvo na bezbednoj poziciji na sredini tabele. Naravno, nije to dovoljno ni za Vidića, ni za Čovića da budu ozbiljno razmatrani za nacionalni dres.

Kao opcije za budućnost se nameću i mlade snage Jovan Mijatović (18) i Srđan Hrstić (20), mladi reprezentativci Srbije. Mijatović je u sjajnoj formi u dresu Crvene zvezde, nekoliko puta je bio junak i već je postigao pet golova. Zaključno sa onim vrednim tri boda u Pančevu, protiv Železničara (2:1) za vikend. S druge strane Hrstić je posle odlaska iz subotičkog Spartaka u švedski Heken silovito krenuo, postigao neke bitne golove u evropskim kvalifikacijama, ali je kasnije usporio. U jednom momentu je u finišu sezone čak i izgubio mesto startera. Ipak, i dalje ima neumoljivu statistiku ove sezone – sedam puta je bio strelac, daje gol na 145 minuta.

Za razliku od nekih ranijih godina, Srbija trenutno zaista ima veliki izbor kada je pozicija centralnog napadača u pitanju. Mitrović i Vlahović su naravno nedodirljivi, ali dobro je da imaju konkurenciju. Naravno, na selektoru je da razmisli ko još eventualno zaslužuje da se nađe na Evropskom prvenstvu. No, o tom – potom. Za početak, da Orlovi ne dozvole Bugarima da pobede u Leskovcu.

UČINAK SRPSKIH NAPADAČA U KLUPSKOM FUDBALU OVE SEZONE

A REPREZENTATIVCI

Aleksandar Mitrović (Al Hilal) 18/17/3 – gol na 87 minuta

Dušan Vlahović (Juventus) 10/4/1 – gol na 145 minuta

Petar Ratkov (Salcburg) 15/2/0 – gol na 330 minuta

POVREMENI REPREZENTATIVCI

Đorđe Jovanović (Bazel) 14/5/6 – gol na 198 minuta

Dejan Joveljić (Los Anđeles Galaksi) 37/6/4 – gol na 310 minuta

Luka Jović (Milan) 7/0/0

FUDBALERI KOJI JOŠ NISU DOBIJALI STOJKOVIĆEV POZIV

Aleksandar Pešić (Ferencvaroš) 15/7/2 – gol na 99 minuta

Dejan Vidić (Sloga Doboj) 13/10/0 – gol na 113 minuta

Bojan Radulović (HJK Helsinki) 40/24/2 – gol na 119 minuta

Aleksandar Čavrić (Slovan Bratislava) 22/12/4 – gol na 122 minuta

Andrej Ilić (RFS i Volerenga) 41/25/7 – gol na 131 minuta

Nemanja Čović (Henan) 24/15/2 – gol na 131 minuta

Jovan Mijatović (Crvena zvezda) 12/5/0 – gol na 144 minuta

Srđan Hrstić (Spartak Subotica i Heken) 18/7/1 – gol na 145 minuta

Utakmica / golova / asistencija