Ko su ovi ljudi i šta rade u Partizanu: Igrači gubitničkog karaktera i štab skromnih biografija

Naravno da je najviše do čelnika. Uvek je do čelnika, jer su fatalni po klub. Mada, nije samo do njih. Ionako ih Aleksandar Stanojević svaki čas hvali za to što su mu doveli igrače kakve je tražio i kad je zahtevao. Samo što to nisu pojačanja. Bar ne još. A kako je krenulo, teško je očekivati da će iz kategorije novih lica preći u status onih koji garantuju stabilnost.

Od devetorice momaka pristiglih u Partizan tokom prelaznog roka bukvalno nijedan nije opravdao očekivanja. I tu nema mesta nikakvim izgovorima, terminima „potrebno im je prilagođavanje“ ili „videćemo na kraju sezone“. Ne, videli smo na početku, kad je klubu bilo od suštinskog značaja, da se domogne Evrope, da momci nasleđeni iz ere Igora Duljaja i ovi angažovani u minula dva meseca nisu za crno-beli dres. No, kako u svakom pravilu postoji izuzetak, tako je i Aleksandar Jovanović dokazao da mu je mesto u Humskoj. Samo on i doslovce niko više ne zaslužuje da iznova obuče opremu nekad uticajnog, danas kluba kojim patos briše ko stigne.

Jovanović je baš taj koji je pobio čuvene izgovore ili opravdanja oličena u izjavama „tek je stigao“. Baš kao Bibars Natho kad je dolazio, još ranije Leonardo, daleko pre Zoran Tošić, da ne pominjemo – ili bi možda trebalo – momke iz škole, Stevana Jovetića, Aleksandra Mitrovića, Andriju Živkovića, Nikolu Milenkovića, Strahinju Pavlovića, jednostavno je, ili znaš ili ne znaš, a ne kao ovi danas. E, tako je i Jovanović, čim je stao među stative Partizanovog gola postao uticajan, najbolji igrač ekipe u očajnoj sezoni, čak je i ovog leta najmanje on kriv za evropske sramote, završio je i na konačnom spisku selektora Dragana Stojkovića, što znači da je prepoznat kao važan činilac. Kvalitet.

Ostali? Ili ga nemaju – za standarde i očekivanja Partizana – ili ga ne pokazuju. Neko će reći „a, Mateus Saldanja?“. I staviće javnost pred dilemu: koji Brazilac je pravi: onaj što je davao golove prošle sezone sebični iz sadšanje, što nikom ne dodaje loptu i bira koje utakmice bi da igra? Kako ga nije sramota! Doduše, od koga, kad je u tom očajnom timu sapatnika bio najbolji. Preciznije, najefikasniji.

A onda, nova tura pojačanja. Njih devetorica, zasad. I niko, ama baš niko, u ovih deset utakmica od početka sezone, nije pokazao da je u kontinuitetu nivo Aleksandra Jovanovića. Ima i do karaktera, stava, energije, s tim da su momci angažovanih na prelazu između dve sezone stigli u Partizan posle gubitničkih ciklusa ili iz nižih rangova takimičenja, a iluzorno je očekivati od njih da se odjednom prebace na evropski nivo. Jednostavno, ne mogu. Bar ne još.

Na primer, Nihad Mujakić je doveden iz Ankaragudžua sa kojim je ispao u Drugu ligu Turske; Vukašin Đurđević iz Voždovca pošto se iz elitne srpske divizije survao u rang niže; Mario Jurčević sa Apolonom iz Limasola igrao plej-aut na Kipru; Kervin Arijaga sa Minesotom nije bio blizu plasmana u plej-of MLS lige; Đorđe Jovanović u Bazelovom dresu bio tek osmi u konkurenciji 12 klubova u Švajcarskoj; Ibrahim Zubairu do pre nekoliko meseci igrao samo Prvu Mozzart Bet lige Srbije; jedino su Milan Lazarević sa Vojvodinom i Stefan Kovač sa Čukaričkim bili u gornjem domu tabele naše elite; Žoao Grimaldo sa Sporting Kristalom bio u vrhu tabele peruanskog šampionata, ali nije osvojio titulu.

Umrljana skica za portret Aleksandra Stanojevića: Ako je glavni, mora biti i da je kriv

Ako većina njih nije navikla da pobeđuje u drugim sredinama, ako im je voljni momenat upitan, baš kao kod većine i mogućnosti, logično je zapitati kako su ljudi u Humskoj zamislili sa njima da napadnu Evropu ili trofej(e) u Srbiji.

Vukašinović, Kirovski i Stanojević (Star sport)

Onda se otvara nova dimenzija – članovi stručnog štaba? Pošto Aleksandar Stanojević ima kredit zbog minulih uspeha sa Partizanom – a ima ga, iako ga ovog leta dobrano kruni – njegovi saradnici (čast izuzecima) nemaju baš bogzna kakve rezultate u karijerama kojima bi se kvalifikovali za mesto pored glavnog trenera.

Branko Vukašinović je bio tu i prošli put i njemu valjda odgovara uloga čoveka iz senke, jer nije nametljiv i malo je stariji od Stanojevića (sedam godina), a nije zgoreg imati ličnost od poverenja uz sebe. Nešto drugo upada u oči: Vukašinović je oduvek naginjao više ka OFK Beogradu nego Partizanu; Miljan Kuljić nikad pre ovog angažmana nije igrao, niti radio u Partizanu, isto važi i za Radomira Kokovića koji je u međuvremenu otišao, a daleko od toga da su se proslavili na drugim adresama. Trener golmana Aleksandar Kirovski je taze u poslu i, pazite sad, tek dve godine stariji od „jedinice“ Jovanovića, a ipak je za njega asocijacija Zemun. Da ne budemo maliciozni i pominjemo Crvenu zvezdu. Na stranu ko za koga navija (ili je navijao), ovde je reč da stručni štab nije unapredio karakteristike pojedinaca i ekipe.

OCENE – PARTIZAN: Svi da odu, ne bi bila greška

Pritom da li pobrojani „osećaju Partizan“ kao Stanojević ili kao Marko Jovanović, koji verovatno „gori“ iznutra dok gleda kako se urušava klub u kome je porastao. I prirodno je, normalno, da Marko Jovanović, kao dete Partizana, dobije šansu da po okončanju karijere uči, stasava i sprema se za naredni korak u karijeri, međutim, da li stručni štab može, uz njega, da trpi još mladosti i neiksustva. Na primer, u liku Đorđija Ćetkovića, specijalizovanog za omladinski fudbal, no ovo je ipak daleko zahtevniji nivo. Ne mogu svi da odjednom da dobiju šansu. Ili, izgleda, mogu.

Poput dvojice analitičara, Lazara Tomića i Miloša Podunavca, još nisu dokazani u poslu, zatim novi kondicioni trener Bojan Stamatović i stari Miša Filipović, bez dugogodišnjeg Aleksandra Tomića.

Utisak je da je šefu stručnog štaba potreban neko kao što je Milan Đuričić u vreme boravka Sava Miloševića na klupi ili Slobodan Kuljanin baš kao podrška Aleksandru Stanojeviću, od njega beše stariji bezmalo dve decenije. Nije slučajno što je baš tad, kad je imao mentora, Stanojević sa Partizanom beležio rezultate za kakvim sad žudi. Da mu, na primer, u Luganu, kad je srpksi tim imao igrača više, šapne:

„Kakav Ovusu, daj Natha da gurne loptu napred“.

To je bila prekretnica kvalifikacija.