OCENE – PARTIZAN: Svi da odu, ne bi bila greška

Nijednom nije sačuvao mrežu u ovim kvalifikacijama. Činilo se da će to napokon uspeti, ali je precizan hitac Delorža nekoliko minuta pre kraja označio kraj Partizanovih nadanja. U toj situaciji bio je zaklonjen, dodatno ograničen kasnim izlaskom Kovača u blok, a pre odlučujućeg detalja imao je naklonost Fortune pošto su igrači Genta mašili okvir. Ono što je bilo do njega odbranio je, naizgled, lako. Ako ostane sa bezveznjakovićima ispred sebe biće u još većim problemima kako sezona bude odmicala. Ako ode, procvetaće.

(Do 57. minuta) Ispade da mu je oproštajna Partizanova utakmica na međunarodnoj sceni bila – najmanje loša. Doduše, u konkurenciji pređašnjih, nije mu bilo teško da se popravi. Sve do povrede je delovao čvrsto u duelima, preko njegove strane nije stiglo mnogo pretnji kao prošle sedmice na Topčiderskom brdu. Napred neupotrebljiv. Razumljivo, ali on je štoper transformisan u beka. Kao kad kocku pokušate da stavite u kurg. Ne ide.

Odustan i dekoncentrisan. Glavom nije u Partizanu i čini se da je samo pitanje trenutka kad neće biti ni ostalim delovima tela. Za razliku od prethodnih pet evropskih utakmica, kad je u bio najčvršća karika porozne odbrane, sad je bio ona koja se najlakše lomi. Mučio ga je Surdez.

Kasno se setio se da bi mogao da odigra utakmicu kakvu od njega Grobari očekuju. Nije paničio, niti se mučio sa bočnim loptama, lako je rešavao situacije u odbrani, izdržao na desetine duela sa Gudjonsenom. Da je ovako igrao od početka sezone ne bi, valjda, 14 lopti završilo u Partizanovoj mreži na šest internacionalnih susreta.

Koji je pravi Mario Jurčević? Onaj iz minulih susreta, kad je nagovestio da bi mogao da bude nalik Slobodanu Uroševiću ili ovaj iz Belgije, koga je Fadiga pretrčavao kao desetobojac naspram rekreativca. Defanzivno užasan, (is)padao svako malo, a napred je zaboravio da bi u Partizanu, u meču odluke, moralo da se centrira.

(Do 56. minuta) Za razliku od prethodnih mečeva, ovoga puta delovao je skromno. Prodao je nekoliko lopti pokušavajuči porečna dodavanja (!?), omogućivši Gentu da trči kontre. Skoro da nijedan pas nije dao unapred, nego ka aut liniji, u širinu. Na primeru Svena Kumsa može da nauči kako bi trebalo da dejstvuje centralni vezni. Kapiten Genta je klasa, reprezentativac Hondurasa prosek.

U prvenstvu će biti od koristi, u Evropi, taman da je Partizan ostao, teško. Pre pogotka odluke okrenuo je zadnjicu protivniku i tako poništio sve dobro što je radio pre toga. A bilo je ohrabrujućih detalja. Uspeo je da stabilizuje vezni red, odnese na desetine „ničijih“ lopti, spreči domaće da uopšte uđu u kazneni prostor, ali opet ta reakcija iz 88. minuta...

(Do 56. minuta) Stanojević mesec dana najavljuje promene, govori kako pojedini igrači ne mogu da prate evropski ritam, a onda i sam pada na testu koji nije položio Igor Duljaj, jer veruje Severini koliko Holanđanin ne veruje sebi. Krilni napadač koji ne uđe u šansu ili je ne spremi saigračima ne zaslužuje da ostane u klubu. A ostaće, budite sigurni...

(Do 75. minuta) Najkonretniji Partizanov pojedinac. Najveća mana, nišanske sprave mu nisu podešene. Da jesu, kao u Tunu, bilo bi makar produžetaka. Ovako, dvaput je pucao van okvira iz obećavajućih situacija. Odlično se kretao, bio miran na lopti, pretio, razigravao, međutim, Partizanu je potreban igrač koji će i da završi akcije, a ne samo da ih gradi.

(Do 65. minuta) Jedinstvo iz Uba nije uspelo da nadmudri crno-bele nedavno na terenu, ali jeste na tržištu. Prodalo mu je igrača koji u ovom dobu karijere ne može da pravi razliku u ozbiljnom fudbalu. A Partizan nema vremena da ga čeka. Biće potrebni meseci da bi Afrikanac naučio šta znači taktička disciplina, a godine šta je timska igra. Individualac koji ničemu ne služi. Sebičan.

Najbolja pojedinačna partija još od prvog derbija u kalendarskoj godini ostala je bez pozlate. Znate zašto? Zato što je bio užasan u pređašnjih pet. Sad, kad je stvarno odigrao za pohvalu, Svevišnji mu nije dozvolio da bude junak. Jednu šansu je spremio Zahidu, jednu sam propustio da realizuje, bilo ga je u polju, delovao je opasno i – nedorečeno.

(Od 56. minuta) Stručni štab mu ne veruje i to je poražavajuće za momka koji je morao da bude starter, ako već nije mogao Mateus Saldanja. Samo igrač kome se veruje sto posto, a ne na rate, može da realizuje prilike, poput one u Beogradu ili one u Gentu, kad je blokiran. Delovao je kao target men, primao igru na sebe, odigravao, ali iz nekog čudnog razloga on je rezerva u ovakvom Partizanu. Mora da bude u prvih 11, pa da cenimo šta stvarno može.

(Od 56. minuta) Cirkus, doslovce. Kao da igra za publiku. Zabavlja se, dribla – i to u mestu – a nijednom nije zapretio. Imao je više od pola sata da na svežinu probije odbranu Genta i naravno da ništa nije uradio. Niti će, dok mu se ne objasni da mora da bude konkretan.

(Od 57. minuta) Da nije bilo povrede De Medine, verovatno ne bi kročio na teren. Ovako se dva, tri puta pojavio u završnici akcija, ali njegovi centaršutevi su razočaravajući.

Natho (Od 65. minuta) Umesto da sa Izraelcom lopta dobije ubrzanje, a Partizanove akcije još više smisla, gosti su se udavili. Samo jedan pas, ka Đorđu Jovanoviću, nedostojan je reputacije fudbalera koji je brzo po ulasku izgubio dah i nije mnogo bio od koristi u završnici.

(Od 65. minuta) Jedan skroman pokušaj glavom, nekoliko lopti u prostor, od kojih je ona za Grimlada bila najzanimljivija, ali ništa konkretno.

Šest utakmica – nijedna pobeda!? Ono u Tunu je bilo dobro 90 minuta, ali se igralo 120. Za dva i po meseca nije uradio ama baš ništa da popravi stanje u timu. Ovaj sastav je grupa bezličnih pojedinaca koja ne bi pobedila ni Teleoptik da joj to život znači. Tim nema karakter, harizmu, energiju.... Odavno nema ni igru, jer je nije bilo ni kod Igora Duljaja, ni kod Alberta Nađa, ali se očekivalo da u trećem mandatu Stanojević to promeni. U Gentu je još izgledalo pristojno, međutim, pošto nema ništa od pobrojanog, razumljivo je da nema ni realizaciju. Čak ni kad trener uvede sve ofanzivne opcije. Najavio je promene, s tim da bi stvarno morao da posegne za radiklanim. Da otera skoro sve igrače, ali i pojedince iz stručnog štaba, jer je utisak da su mu saradnici, čast izuzecima, skromnog znanja.