Ko su najveći rasipnici, a ko maheri fudbalske pijace: Englezi ne znaju kad je dosta, bravo Svonsi i Dinamo?!

Takvo je vreme došlo, da su evri često zanimljiviji od golova. Početak 2023. godine tako nam je doneo tri velike fudbalske priče i obe su više monetarne no sportske. Čelsi je pomerio granicu s potrošenih 619.490.000 evra u jednoj sezoni, Juventus je kažnjen oduzimanjem 15 bodova jer je muljao s milionskim transferima, a ista sudbina preti i Mančester Sitiju, takođe zbog toga što su trošili više od onoga što nadležne organizacije smatraju prihvatljivim.

I mada nema sumnje da bi većina klubova postupila slično ili isto da je u njihovoj poziciji razlike postoje, ponajviše baš zbog toga što ne žive svi u istim okolnostima. Privilegovana manjina, prvenstveno stacionirana u Premijer ligi, blagoslovena je novcem od unosnih ugovora za prodaju TV prava koji joj dozvoljavaju da na transfer pijaci posluje u minusu, jer kasu puni od globalne popularnosti prvenstva Engleske.

To samo donekle važi i za najveće klubove iz ostalih liga petice, ali već sledeću grupaciju čine klubovi iz zemalja koje im dišu za vratom, ali su opet premale da bi se izdržavale od marketinga. Pa su tako u Portugaliji, Holandiji i Belgiji morali da nauče kako da trguju. I ne samo oni, na istom su putu i zagrebački Dinamo, ali i Svonsi koji se kao član engleske druge lige sasvim neočekivano našao u 10 najboljih po neto zaradi u poslednjih pet sezona.

Istina, Svonsi je na to bio delom i prinuđen, jer je u sezoni 2017/2018 ispao iz Premijer lige u Čempionšip, pa je morao da rasprodaje i ratosilja se ogromnih ugovora, a Fudbalska opservatorija Instituta za istraživanja u sportu (CIES) je ovu listu napravio počevši da računa podatke baš od leta 2018. Te sezone je velški klub na prodajama igrača (Alfi Moson, Lukas Fabijanski, Federiko Fernandez…) zaradio čak 51.250.000 evra, a kako nije smeo ni da priđe toj sumi investiranjem u nove igrača razlika je počela da se gomila.

Na kraju, Svonsi može da se pohvali da je za ovih poslednjih pet sezona u plusu od čak 147.000.000 evra što ga stavlja na deveto mesto CIES-ove liste, ispred Brage koja je stala na 142.000.000.

Na vrhu te liste nedodirljiva je Benfika sa prihodom od čak 370.000.000 evra što doduše i ne iznenađuje jer su samo ove sezone prodali Enca Fernandeza i Darvina Nunjeza za 201.000.000 evra! A bili su tu i Žoao Feliks, Ruben Dijas, Ederson, Nelson Semedo, Viktor Lindelef… Sa takvim poslovima Benfika sebi može da dozvoli i u nove igrače, pa je ove sezone u “skromnom” plusu od 157.000.000.

Granicu od 300.000.000 prebacio je samo još Lil, koji je zalet uhvatio sa Nikolom Pepeom i Viktorom Osimenom pre svih, mada je bilo tu i drugih asova, počevši od Rafaela Leaa, Majka Menjana, Gabrijela Magaljaeša, Svena Botmana, Amadua Onane i da ne nabrajamo sve. Svakako dovoljno za profit od 308.000.000 evra.

Dalje slede neki "dežurni krivci". Od Ajaksa (292.000.000), preko Salcburga (287.000.000), Sportinga (268.000.000) i lionskog Olimpika (229.000.00) sve do PSV Ajndhovena (200.000.000) i Porta (178.000.000).

Vrlo blizu, na 12. mestu liste najboljih fudbalskih prodavaca, komšijski Dinamo iz Zagreba koji je za ovih pet sezona u plusu od 128.000.000 evra! Vredno pohvale, posebno ako nastave da izbacuju supertalente poput Danija Olma, Joška Gvardiola, Lovra Majera koji su im i doneli toliku zaradu.

Od klubova van liga petice pohvale zaslužuju i River Plejt (118.000.000), Gent (72.000.000), Genk (66.000.000), Kopenhagen (61.000.000), Boka Juniors (60.000.000), Flamengo (60.000.000), Palmeiras (57.000.000)… Ne znamo gde da svrstamo Šahtjor iz Donjecka sa zaradom od 126.000.000 evra, jer to nije bio baš njihov izbor koliko nužda zbog ratnih dešavanja u zemlji.

Kada pričamo o najvećim trošadžijama jasno je da tu Englezi dominiraju. I jasno je da je Čelsi posle sumanute prve sezone novog gazde Toda Bolija na samom vrhu sada sa minusom od 749.000.000 evra za pet sezona! Jeste da će Plavci ozbiljno da zarade od TV prava, skupocenih ulaznica i marketinških aktivnosti širom sveta, ali ovoliki izdaci zaista izgledaju – barem iz ugla nas nenaviknutih na tolike sume – kao hod po ivici provalije.

Jer iako i drugi Engleze troše astronomski, Mančester junajted je prvi do Čelsija, a i on je za ovih pet sezona potrošio "svega" 670.000.000 evra, dakle 79.000.000 evra manje. A Junajted je ipak klub koji više zarađuje od globalne popularnosti.

Svi ostali – daleko iza. Treći je Arsenal sa troškom od 544.000.000 evra, ali će se sve to isplatiti ako se titula posle 19 godina vrati u London. Totenhem je u minusu od 477.000.000, a Vest Hem je za pet sezona izgubio 435.000.000 na transferima. I to govori da visina ulaganja ne znači automatski i sportski rezultat, jer se Čekićari sada bore za opstanak u Premijer ligi.

Njukasl je sa novim vlasnicima iz Saudijske Arabije krenuo u juriš u poslednje dve sezone, pa je već u gubitku od 422.000.000 evra, Aston Vila će morati da nadoknadi 370.000.000, Vulverhempton 355.000.000, a tek na devetom mestu liste trošadžija je prvi klub van Engleske. I ko drugi nego Juventus, koji je uz svo to peglanje finansijskih knjiga napravio štetu od 337.000.000 evra zbog čega će verovatno ostati bez Lige šampiona i samim tim biti prinuđen da obrne smer poslovanja i počne da rasprodaje ekipu.

Tek na desetom mestu je Liverpul (-313.000.000), onda Fulam (-271.000.000), pa tek posle povratnika u društvo premijerligaša jedna velika Barselona, istina, osakaćena baš lošim potezima na fudbalskoj pijaci. Otud i njen minus od 257.000.000.

Zanimljivo je i da je jedan Pari Sen Žermen – takođe limitiran pretnjom sankcija – potrošio 202.000.000 evra više no što je zaradio, ali i to je svega 10.000.000 više no što je izgubio Olimpik iz Marselja, dok na terenu izgleda da je razlika višestruko veća.

Dalje, istaći ćemo da je minus jednog Bajerna – najvećeg trošadžije Bundeslige – svega 170.000.000 evra što potkrepljuje onu tezu da Nemci ipak znaju šta rade sa novcem. Te da su "sumnjivci" iz Mančester Sitija u donjem delu u konkurenciji engleskih klubova, jer im je "isparilo" svega 128.000.000 evra. Mada, to je izvesno posledica toga što su u prethodnoj deceniji delili šakom i kapom. Kao i gorepomenuti PSŽ.

Pozitivan primer je Real – minus od 68.000.000 evra za pet sezona. Toliko u Madridu zarade za mesec dana.

Što se tiče ostalih zemalja, Zenit je, većinu pre početka rata sa Ukrajinom, "spalio" 129.000.000 evra, Fenerbahče 60.000.000.

Ko voli, a znamo da vas ima, kompletnu listu CIES-a može da pogleda OVDE.