Ko kaže da ne može da se živi od ljubavi? Veliki povratak Vardara bez gazde, bez plata, bez biznismena...

Prepušten sam sebi, bez pomoći države i biznismena, skopski Vardar, najtrofejniji makedonski fudbalski klub – i sportski brend uopšteno – uspeo je da napravi nešto veliko, nešto što se navijačima činilo nemogućim. Uspeo je Vardar, verovali ili ne, da se vrati u Prvu makedonsku fudbalsku ligu posle dve sezone u drugoligaškom društvu.

Sad, možda vama deluje da smo malo preterali u uvodu, jer kakav je pobogu uspeh kad se Vardar vrati u prvu ligu? Ali to je samo zato što možda ne znate šta je sve ovaj klub preturio preko glave poslednjih godina. I nije preterivanje kada kažemo: dobro je što je uopšte živ.

A, ne samo da su živi, no su crveno-crni, predvođeni bivšim kapitenom i sadašnjim trenerom Bobanom Grnčarovim – koji inače radi pro bono, bez plate dakle – napravili veliki podvig u meču sezone i savladali gradskog rivala Skoplje sa 3:0 za promociju. Dva puta je pogodio Darko Razmoski, jednom Darko Glišić, na veliku radost tribina na Gradskom stadionu u Kavadarcima. Pobeda za dušu, za sve što je tim pretrpeo proteklih meseci i za svaku prolivenu suzu za Vardarom.

Mozzartova pomoć za spasavanje nacionalnog brenda Makedonije

Iako je baraž odigran na neutralnom terenu, ceo stadion je bio obojen u crveno-crno i pulsirao u Vardarovom ritmu. Dovoljan motiv za fudbalere da odigraju meč sezone, obraduju navijače i da se ponovo začuje vrisak: “Naš Vardar je u Prvoj ligi“. Stariji ljubitelji sporta uporedili su ovaj meč sa onim iz 1979. godine kada je Vardar savladao Trepču i obezbedio ulazak u Prvu ligu stare Juge.

Jer ovo je za Vardar bila “sad ili nikad“ situacija,

Klub koji je fudbalu dao Vasila Ringova, Darka Pančeva, Kirila Dojčinovskog, Koča Dimitrovskog, Iliju Najdoskog i druge asove proteklih godina je naime proživljavao pravu golgotu. Počela je ona pre oko tri godine kada je ruski biznismen Sergej Samsonenko, koji je makedonskom velikanu doneo najveće uspehe, odlučio da se povuče. Pod njegovim rukovodstvom Vardar je postao najtrofejniji klub Makedonije, prvi iz zemlje zaigrao u grupnoj fazi Lige Evrope, ali sve je palo u vodu kada je Rus otišao, a legendarno ime sa Balkana zaigralo na ivici ponora. Bukvalno.

U prvoj sezoni bez Samsonenka, onoj kovid godini kada su sva prvenstva prekinuta, Vardar je bio šampion, međutim, zbog nstabilne finansijske situacije nije dobio licencu za nastup u Evropi i sve je krenulo da se ruši kao kula od karata. Već sledeće sezone nije bilo spasa i 2021. godine Vardar je ispao u Drugu ligu pošto je sezonu morao da završi sa omladincima.

U prvoj sezoni u Drugoj ligi klub je pod svoje okrilje uzeo Slobodan Krstevski, mladi biznismen relativno nepoznat javnosti, koji je u celu priču ušao prilično pozitivno i ambiciozno. Zajedno sa saradnicima, Krstevski je jednu sezonu vodio klub, ali entuzijazam je opao kako nije uspeo da već u toj godini vrati tim u elitu. Tog leta – novi kolaps. Svi su počeli da gube nadu da će Vardar uopšte opstati.

Navijači uvek uz klub (©FK Vardar)

Finansijski nestabilan, sa zamagljenim igračkim kadrom, klub je ostao i bez mesta za trening, jer ranije izgrađena infrastruktura nije ostavljena na ime kluba, već je pripala starom gazdi Samsonenku. Makedonski velikaš se smucao po raznim terenima, nije igrao samo na svom, kultnom Gradskom stadionu (sada Arena Todor Proeski) na čijim se tribinama stvarala ljubav i kult prema crveno-crnim bojama.

Baš kad se učinilo da je sve gotovo, sva ta decenijama gomilana emocija je eksplodirala. U Klub je došao Boban Grnčarov, pristao da do kraja sezone vodi klub iz čiste ljubavi, bez plate. Fudbaleri kojima su se dugovala primanja za poslednjih 12 meseci živeli su od donacija ljudi koji nemaju milione na računima, već su se odricali i ono malog što imaju ne bi li pomogli miljeniku.

Međutim, jasno je bilo svima da u takvim okolnostima idila ne stanuje. Osmorica važnih igrača napustila su tim usred sezone. Kapiten Darko Micevski zadobio je tešku povredu i nije mogao da nastavi da pomaže.

Živelo se – od ljubavi. Popularna navijačka grupa “komiti“ konstantno je finansijski pomagala koliko je mogla, pridružilo im se još nekoliko bolje stojećih ljudi da Vardaru pomognu oko prevoza, hotela, grane, karantina. Nisu tražili ništa zauzvrat. Novac je stizao i od bivših fudbalera, poput Stefana Ristovskog, koji je direktno iz Zagreba pokrivao troškove kako bi se klub na miru pripremao za derbi utakmice. Navijači nisu stali na ličnim donacijama, već su iskoračili, preuzeli 25 odsto akcija Vardara i počeli da vode klub jer od sadašnjeg vlasnika na papiru, pomenutog Krstevskog, nije bilo ni traga ni glasa.

Situacija je na momente bila toliko tužna da su fudbaleri sami morali da posle utakmica peru dresove, niti su imali koga da pitaju i za najosnovnije informacije, poput onog gde će trenirati naredne nedelje.

Ali i pored svog tog silnog štucanja, a vala i nekoliko sudijskih nepravdi koje su ih koštale važnih bodova, Vardar je konstantno bio među najboljima. Na kraju sezone ekipa je izgubila dah, predala prvo mesto rivalima, prvo ohridskoj Voski Sport, klubu koji postoji tek od 2019. godine pa će od leta debitovati u Prvoj ligi, te Gostivaru, koji se vratio posle desetak godina. Međutim, dalje Vardar nije dao. Muškom borbom na terenu zadržao je mesto u plej-ofu odbivši nalet još jednog makedonskog kluba kultnog renomea, Pelistera. I sve karte bile su bačene na sto u poslednjem meču.

Nazvan velikim finalom, to je bio meč na sve ili ništa. Svako je sebi dao reč. Vardar u Prvoj ligi, sad ili nikad. Navijači su se još više mobilisali da pomognu, javile su se i neke od skopskih opština, a deo kampanje za spas Vardara bila je i kompania Mozzart koja je izdvojila 200.000 denara.

I onda – desila se vardarska magija. Najboljim izdanjem u tekućoj sezoni Vardar se vratio tamo gde mu je i mesto, u Prvu ligu. Skoplje nije imalo šta da traži. Po završetku utakmice ludo slavlje, deo navijača je fudbalere pozdravio i na skopskom trgu da im uputi još jedan gromoglasan aplauz.

Skoplje se raduje, cela Makedonija se raduje. Jer Vardar nije samo Skoplje. Vardar je simbol Makedonije i makedonskog fudbala. I živ je!

Mada ovako neće zadugo. To prosto nije moguće. Sad se čekaju neki novi biznismeni. Dobrih namera. I održivog plana. A navijači će svakako biti tu.

Piše: Martin TANASKOVSKI