Kašalj, stezanje u grudima i kratak dah ne postoje... On je divlja zver sa najširim plućima Evrope

Doktor je bio siguran: Dečak nikad neće moći da vežba, ima težak oblik astme. Godinu dana vodala je majka malog Loisa Opendu po bolnicama, pokušavala da pronađe lek i odbijala da prihvati da će njen sin biti hendikepiran u pogledu smanjenih mogućnosti prilikom obavljanja iole ozbiljnijih fizičkih aktivnosti, čak i uobičajenih časova fizičkog...

Dvadesetak godine kasnije, belgijski reprezentativac kongoansko-marokanskog porekla izrastao je u jednog od najubojitijih napadača tekuće takmičarske godine. Treću uzastopnu sezonu u isto toliko različitih liga, stigao je do brojke od 19 ili više prvenstvenih golova, a na starom briselskom zdanju posvećenom Kralju Boduenu, čini se s pravom, nadaju se da bi Openda mogao da prevaziđe sve nedorečene ili ne do kraja ispunjenog potencijala zemljake napadače, pa čak i Romelua Lukakua. Svakako je u ovom trenutku treći strelac Bundeslige medicinski fenomen broj jedan u nemačkom fudbalu.

Kako je odrastao, momak čija je krv simbioza podsaharskog i severnog dela Afrike, nesvesno je ispitivao svoje mogućnosti i shvatio da uprkos očekivanjima ne zaostaje za vršnjacima. Bili su lekari nepoverljivi i dalje, nisu želeli da dozvole Loisu da počne da trenira fudbal, ali je uz majčinsku veru da će sve biti u redu krenuo da pohađa treninge malog lokalnog kluba iz Liježa. Veliki potencijal nije bio sporan nijednog momenta, pa je usledila selidba na viši nivo, u klub za koji živi čitava Valonija.

Početni dani u Standardu bili su izrazito teški za tada 13-godišnjeg Loisa, a klubu kakav je velikan sa Moris Dufrana, nije mogao da tek tako bude zabašuren njegov zdravstveni karton. Trener u omladincima liješkog velikana isprva nije želeo da rizikuje sa "disfunkcionalnim" respiratornim sistemom dečaka u razvoju, ali se posle samo nekoliko treninga uverio u nešto čudesno: da je dobio igrača sa neverovatnim sprinterskim sposobnostima, sa instinktom pravog predatora sa loptom u nogama. U jednom trenutku bio je nazivan crnom ovcom ekipe, jer majka Marijam nije imala mogućnosti da nastavi sa plaćanjem članarine, a onda je jedan od najisplativijih poteza u novijoj istoriji napravio Klub Briž. Velikan sa "Jan Brejdel" stadiona priključio je Opendu svom internatu za razvoj mladih igrača, a sam je kasnije priznavao da je brojne noći preplakao u čežnji za domom i majkom. Sa 18 godina debitovao ja za prvi tim plavo-crnih, ali je usled jake konkurencije i tada eksplodiralih Emanuela Denisa, Hansa Vanakanena i Davida Okerekea, usledila sudbonosna pozajmica u Vitese.

Sve ono što je Openda pokazao u Arnemu, bio je prvi pravi nagoveštaj vanserijskog potencijala u seniorskim vodama. Sa statusom neafirmisanog igrača stigao je u susednu Holandiju i dao 19 pogodaka u Erediviziji. Briž očigledno nije imao potpuno pouzdanje u narastanje Opendine vrednosti, pa ga je brže-bolje prodao Lansu za 15.000.000 evra, a da se praktično nije pošteno ni oznojio u dresu evropskog vicešampiona iz 1978. godine.

Ko je samo mogao i da pomisli da će momak "suženih bronhijalnih kanala i laringsa" kako mu je glasila dijagnoza, postati ravnopravan u sprinterskim sposobnostima Kilijanu Embapeu!? Ređao je mečeve sa dva pogotka, dao het-trik za pola sata i direktnošću u nasrtajima na protivničke mreže konačno očarao širi evropski auditorijum. Dobrim delom sezone trkao se Openda za mesto prvog strelca Lige 1 u dresu Lansa, a na kraju se zadovoljio brojkom od 21 pogotka u francuskoj eliti i izborenom prvom Ligom šampiona posle 20 godina sa "Krvi i zlatom".

Odlazak Kristofera Enkunkua u Čelsi prethodnog leta dao je lufta Lajpcigu da izdvoji veliku sumu novcu i obori klupski rekord, a pazarenje Opende za 38.500.000 evra potpuno se isplatilo. Publika u Srbiji mogla je podbrobno da se upozna sa Loisovim kvalitetima u dva susreta sa Crvenom zvezdom, a šampion Srbije bio je samo jedna u nizu ovosezonskih žrtava astmatičara nebeskih pluća.

Opendina statistika od 19 pogodaka u Bundesligi i četiri u Ligi šampiona mogla da je bude i značajno veća da je realizacija bila bolja, pošto je svakako među igračima u Ligama "Petice" sa najviše ulazaka u velike prilike. Najveća žal ostala je za kontroverznim dvomečom osmine finala Lige šampiona protiv Real Madrida, a u revanšu na Bernabeuu, Openda je u bar pet navrata mogao da izbriše sve sudijske greške na štetu Lajpciga. Nije to učinio, ali je po ko zna koji put u životu nastavio da pokazuje stabilnost da prebrodi probleme i pokaže psihološku sposobnost. Sa nova dva pogotka u duelu protiv Kelna, stigao je na dva gola zaostatka za drugim strelcem lige Seruom Girasijem, a osim trka s loptom koji podseća na divlju zver koja nezaustavljiva hita da zada smrtonosni udarac žrtvi, sve više do izražaja dolaze i Loisove "letačke" sposobnosti. Sve češće se upisuje u listu strelaca glavom i proširuje dijapazon oružja kojima tera rivale na kapitulaciju. Još samo da poboljša realizaciju i jasno je da će biti igrač vredan transfera 100.000.000 ili više evra, a skoro da nema tog kluba na svetu kom ne bi idealno legao.

Na kraju krajeva, ne čudi što se Belgijanci uzdaju da bi mogao da bude disciplinovanija verzija Lukakua. Između ostalog, priznaje Openda da redovno nosi specijalizovane naočare kojima ograničava štetan efekat svetlosti sa ekrana, uz kombinovanje brojnih specifičnih životnih pravila kojima se rukovodi kako bi održao telo u stanju u kakvom je trenutno, a čini se da za čoveka bolje od ovoga ne može. Kao da je spoj antilope, gazele i nekih krvožednijih životinja, otelotvorenih u telu igrača kom se predviđalo da neće moći da obavlja normalno ni časove fizičkog vaspitanja.