Sećate li se Pavla Ninkova? Kako i zašto je nestao sa fudbalske mape i kojim sportovima se danas bavi...

Karijera Pavla Ninkova je u jednom trenutku mnogo obećavala, potom imala ravnu liniju i onda se odjednom survala i ugasila.

Nekada ponajbolji igrač Crvene zvezde je bio jedan od retkih igrača u toj generaciji koji je imao neku vrednost na evropskom fudbalskom tržištu u tom trenutku i uspeo je da izbori milionski transfer na zapad Evrope. Prešao je u francuski Tuluz koji je tada delovao kao odskočna daska, ali se ispostavio kao konačno rešenje. Sa usponima i padovima, kao sterter ili rezervista, Ninkov je u Tuluzu proveo čak šest godina.

Klub iz doline Garone je tih godina bio u usponu, igrao i Evropu, uglavnom bio u sredini tabele, ali se poslednjih godina sve češće borio za opstanak. Ninkov je kao slobodan igrač napustio Tuluz posle šest godina, pola godine bio bez kluba, pokušao malo u Zemunu ali je posle sedam mečeva rešio da stavio tačku na karijeru i vrati se u Francusku.

Danas živi u Tuluzu, a fudbal igra amaterski u lokalnom šestoligašu Sen Oran. To je bio i povod za lokalne medije u Tuluzu da se sete Ninkova i da u velikom razgovoru naprave retrospetkivu njegove karijere u Francuskoj.
„Kada mi je istekao ugovor sa Tuluzom, čekao sam dobru ponudu iz Francuske jer sam se baš navikao na ovu zemlju. Ali adekvatna ponuda nije stigla. Tada sam shvatio da je vreme da završim karijeru. Sada igram iz zabave sa Sen Oran dvaput nedeljno. Pored toga, bavim se i krosfitom. Uzimam i časove francuskog da unapredim znanje jezika. Radim na sebi i na stvarima za koje nisam imao mnogo vremena dok sam bio profesionalac. Takođe, više vremena provodim sa porodicom što sada mnogo više cenim. U Tuluzu se osećam kod kuće. Uklopio sam se i prilagodio se ovdašnjem načinu života“, kaže Pavle Ninkov.

Kada ste odlazili iz Tuluza, govorilo se da su Nansi i još neki francuski klubovi zainteresovani za vas. Da li ste želeli da ostanete u Tuluzu?
„Naravno da sam želeo da ostanem. Nadao sam se do poslednjeg momenta da ću produžiti ugovor jer sam u njemu proveo šest godina. Ali tokom poslednje sezone, nisam igrao mnogo, bio sam povređen i to je jedan od razloga zbog kojih mi nisu ponudili nastavak saradnje. Što je sasvim normalno. U Tuluzu sam stekao samo lepe uspomene, proveo u njemu čak šest godina i smatram se privilegovanim zbog toga. Što se tiča Nansija i ostalih klubova u Francuskoj, bilo je nekih kontakata, ali ništa konkretno“.  

Kako ocenjujete igre Tuluza od odlaska iz kluba?
„Kada sam bio u klubu, bio sam veoma zadovoljan stanjem i rezultatima. Istina je da Tuluz sada nije u formi i da ima male šanse za opstanak u ligi, ali u fudbalu ne treba odustajati do poslednjeg momenta. Nadam se da se Tuluz nije predao i da će igrati sa samopouzdanjem do poslednjeg meča u sezoni“.

Ninkov je i sam bio svedok borbi za opstanak od kojih je ona 2016. godine ušla u istoriju kluba jer je izborena sa dva gola i preokretom za pobedu u poslednjih deset minuta sezone.
„U trenutku kada je trener Paskal Dipre – kojeg jako cenim – nas preuzeo, bili smo u teškoj situaciji i mnogo kasnili u borbi za opstanak. Ali navijači su stalno bili uz nas i u poslednjih 10 minuta sezone smo izborili opstanak. Nadam se da će navijači i sada biti uz tim i dati mu podršku kao što su tada nama“.

Igrali ste u čuvenom meču protiv Anžea 2016. kada ste izborili opstanak na čudesan način. Čak ste dali i ključni pas za spasonosni gol Brajttvajta...
„Pada je Paskal Dipre stigao u klub, Tuluz je bio jednom nogom u drugoj ligi. Zahvaljujući njemu smo ostali u Ligi 1. Taj meč protiv Anžea je bio odlučujući i uvek ću pamtiti Paskalov motivacioni govor pre utakmice. Naravno, pamtiću i poslednjih desetak minuta meča, taj moj pas i golove Barjtvajta i Bodižea“.

U odnosu na 2011. kada ste došli u klub, Tukuz je pao kao klub. Šta je razlog toga?
„Nisam stručnjak da odgovorim na to. Kao igrač sam pokušavao da doprinesem onoliko koliko se očekivalo od mene. Bolje da to pitanje postavite čelnicima kluba iako njihov rad ne treba potceniti jer nemaju lak posao“.

Predsednik Sadran bi mogao da proda klub u narednim nedeljama. Kakve uspomene imate na njega? Da li je dolazio često kod vas u svlačionicu?
„Stvarno mi je žao što čujem da Sadran prodaje klub. Dok sam igrao, bio je uz nas i moglo je da se vidi koliko voli klub. Igrači su uvek mogli da ga pozovu za bilo kakav savet. Bio je na svakoj utakmici. Lično mislim da nije lako voditi klub i da su retki ljudi poput Olivjea Sadrana koji to mogu. Bio je uspešan svih ovih godina otkako je 2001. preuzeo klub“.

Da li ste u kontaktu sa bivšim članovima kluba?
„Da, sa mnogo njih. Kao i sa članovima stručnog štaba. U kontaktu sam sa Didoom, Veškovcem, Trehom, Mbengom i sa većinom zaposlenih. U kontaktu sam i sa trenerom Dipreom. Pratim ga u Kaenu“.

Dolazite li na stadion?
„Kad imam vremena, pratim utakmice sa tribina sa običnim navijačima. Ipak, više mečeva sam ove sezone pogledao na televiziji nego na stadionu“.

Da li ste zainteresovani da se jednog dana uključite u rad kluba?
„Za sada, nema planove da budem vezan za fudbal. Iako nisam sasvim siguran čime ću se baviti u budućnosti. Što se tiče mojih privatnih planova, počeo sam da investiram u nekretnine. Gradim u Beogradu i Tuluzu i koristim blagodeti sportske penzije“.

(FOTO: AFP)