Kako se "čeličio" Srbin Runjajić: Rad u šanku, nekretnine i skeniranje mladog Klopa
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sub. 16.08.25. | 10:35
Trener Udinezea i jedan od dvojice srpskih stratega u ligama petice, prisetio se brojnih stvari kroz koje je prošao pre nego što je uplivao u trenerske vode
Mnogi su u Italiji sumnjičavo vrteli glavom kad je Udineze na početku prethodne sezone za trenera imenovao, po njima nepoznatog – Kostu Runjaića. Pogotovo posle kratkog, ali ipak, ne tako lošeg mandata Fabija Kanavara. Strateg srpskog porekla, napravio je dobre rezultate u Udinama i sezonu završio na 12. mestu, pride izvukao ono najbolje iz Lorenca Luke i omogućio klubu garantovanu zaradu od 35.000.000 evra i potencijalno najveći transfer u istoriji Udina.
Ipak, nije baš sve bilo med i mleko u životu čoveka rođenog u Beču koji poseduje i srpsku trenersku licencu. Baš o interesantnom životnom putešestviju, 54-godišnji stručnjak otvorio se javnosti u intervjuu za italijansku Republiku..
“Pre nego što sam postao trener bavio sam se prodajom nekretnina, a preko vikenda sam radio kao šanker kako bih sastavio kraj sa krajem. U oba profesije imate posla sa različitim ljudima, ali jedno je zajedničko – morate da ih ubeđujete. U školi u Riselhajmu bio sam jedan od retkih učenika stranog porekla. Igrao sam fudbal na ulici i morao sam da se nosim sa grubim i namrgođenim tinejdžerima”, prisetio se Runjaić svog odrastanja.
Izabrane vesti
Početak trenerske karijere nije bio lak. Kosta je prvi posao dobio u drugom timu Kajzerslauterna. Kako mu je falilo znanja, rešio je da oproba isti recept kao Horhe Sampaoli. Nekadašnji selektor Argentine je odlazio na treninge Njuelsa kako bi iz potaje gledao kako izgleda rad Marsela Bjelse. Istu stvar rešio je uradi i Runjaić.
“Dolazio sam iz sveta osiguranja. U početku nisam mogao da biram gde ću da radim. Važno mi je bilo samo da počnem. Napustio sam svoju zonu komfora, prevazišao neuspehe I krenuo svojim putem. Prvi profesionalni ugovor došao je posle niza godina. Popodne sam trenirao drugi tim Kajzerslauterna, ali sam ujutru išao u trening centar Majnca i proučavao treninge Jirgena Klopa. Bio sam u ranim dvadesetim kad sam doživeo tešku povredu i morao da završim karijeru. Rano sam postao trener”.
Uprkos skepsi koja je vladala, Udineze je pod Runjaićem imao mirnu sezonu, daleko od borbe za opstanak.
“Uveli smo nove metode treninga i taktičke video tutorijale. To je inspirisalo igrače na početku, onda je došlo do pada što nije neuobičajeno za timove iz sredine tabele. Igračima puštamo motivacione video poruke pred svaku utakmicu. Moji asistenti i ja imamo ogormnu arhivu takvih snimaka”.
Mnogima je pred očima i dalje famozna situacija kad je Lorenco Luka preoteo izvođenje penala Floranu Tovanu na utakmici protiv Lečea koju je Udineze uspeo da pobedi, ali gol za pobedu niko nije slavio.
“Luka je uzeo loptu iako je znao da je izvođenje penala Tovanova dužnost. Tim je očekivao moju reakciju, pa sam zamenio Luku. Poruka je preneta, a utakmica je dobijena. Lorenco je shvatio da je pogrešio”.
Uprkos tome što je u prvom mandatu igrao neverovatno, Aleksis Sančez u 36. godini jednostavno, više nije isti fudbaler, a opet se žalio da je malo igrao.
“Svi smo razočarani što Aleksisov povratak nije prošao tako uspešno kao što smo se nadali. Nije bilo suđeno da se desi. Vlasnik Đino Poco je u stalnom kontaktu sa njim kako bi se pronašlo najbolje rešenje za sve. Za Udine, on će uvek biti El Ninjo Maravilja”.
Kad je na terenu, priča na engleskom, ali kad postane nervozan, odmah se prebaci na nemački.
“Nemac sam, poreklom iz bivše Jugoslavije, rođen u Austriji i radio sam u Poljskoj, a prošlog leta sam došao u Udine. Ponekad ne znam ni sam koji jezik da koristim. U Udinezeu postoji mnogo momaka iz raznih krajeva sveta. Izražavam se jezikom fudbala, mešavinom tehničkih termina na različitim jezicima i kombinovanim gestikulacijama", objasnio je Runjaić.
.jpg.webp)
