Kako je odbrana Partizana napravila od Kataija nebeskog letača (VIDEO)

Imao je Ajnštajn čuvenu rečenicu da je odlika ludosti kada čovek uporno radi jednu te istu stvar, a očekuje drugačiji ishod. Tako nekako funkcioniše odbrana Partizana uporno ove sezone: svaka nova veća utakmica, svaki put isti kiksevi, valjda očekujući da će problem da se reši sam od sebe.

Postoji u fudbalu mnogo načina kako da se postigne, odnosno primi gol. Može iz pozicione igre, nakon nekog pasa kroz odbranu, može iz kontre, iz šuta sa distance, iz penala, slobodnog udarca, može nečijim majstorstvom kojim se nadigra protivnik... Ali, Partizan ove sezone prima golove na jedan te isti način. Da je to ispit na kraju godine, defanzivci crno-belih ga ne položili ni posle šest-sedam pokušaja.

Lopta sa strane, obično visoka, koja “napadne” odbranu Partizana u maltene svim jačim utakmicama završi u golu. Reakcija na takvu situaciju – nula.

Tako je bilo i u 166. večitom derbiju. Prvi gol: lopta sa levog boka, neometan centaršut Rodića, a onda i neometan skok Kataija, kao na treningu. Loša reakcija Popovića i gol Ohija. Odličan je igrač Katai, individualac kakvog u timu Partizana nema, a pritom je redovno raspoložen za derbije. Ipak, ono što ni on sam nije znao da ima u sebi, pomogao mu je Partizan da spozna: kvalitetan skok i igru glavom.

Na prethodnom derbiju u Humskoj igrač od 182 centimetra visine je tri puta nadskočio defanzivce Partizana. Jednom je pogodio prečku, a treći pokušaj mu je bio srećan, postigao je gol tako što je potpuno sam ostao na petercu posle – pogađate - centaršuta s boka. Došao je novi derbi, ali Stanojevićeva odbrana ništa nije naučila. A, nije da i mi nismo pisali o tome na dan utakmice... Ponovo kifla Rodića i Katai koji ostavlja Vujačića da ga gleda kako skače i šutira glavom. Ostalo je istorija, ne baš prijatna za lidera na tabeli.

Jeste Partizan primio posle toga i drugi gol, strelac je bio Katai, ali meč je suštinski rešen posle prvog, jer je Partizan igrao tako da je mogao derbi još da traje, a da do pogotka ne bi došao.

Niti je samo derbi, niti su samo dve utakmice. Odbrana Partizana u kontinuitetu na jačim utakmicama pokazuje svoju ahilovu petu, da ne ume da se odbrani od lopte s boka, bilo da je iz prekida ili iz igre. Od Sparte je u Beogradu primila gol nakon kornera. Od Genta oba pogotka su bila na centaršut na peterac, od Flore je primljen gol na isti način, od Santa Klare se mreža zatresla istim metodom, samo što je realizacija bila nogom.

Zaključak je da ili se uopšte ne radi na rešavanju tog problema, nego je ideja da se zažmuri na centaršut, pa “valjda neće i ovog puta” ili prosto ovaj sastav odbrane Partizana ne ume da sanira tu svoju najveću rupu, koju iole jači protivnici redovno eksploatišu.

Možda da bude slučajno jednom, pa i dva puta, ali šest ili sedam, tu slučaja nikakvog ne može da bude.