Kako je Duško Tošić ušao u menadžerske vode: Pjanićev transfer u Bešiktaš sam završio za pet minuta

Kažu da su čudni putevi gospodnji. Nikada ne znaš u kojem će te pravcu odvesti.

Tako je i Duško Tošić sedeo u Istanbulu, čekao da se otvori opcija da potpiše za Bešiktaš, da u crno-belom dresu istanbulskog velikana završi karijeru, a za pet minuta mu se sve okrenulo i nehotično je postao – menadžer.

U razgovoru za Kurir Tošić je pričao kako se našao u ulozi koju ni sam nije očekivao.

“Imao sam nekoliko ponuda ovog leta, ali ja sam čekao Bešiktaš. Hteo sam da karijeru završim u samo dva kluba: ili u Crvenoj zvezdi ili u Bešiktašu. U Turskoj je smanjen broj stranaca i ja sam čekao da se poveća kvota. Sedim ja tako u Istanbulu sa trenerom Bešiktaša Sergenom Jalčinom, čekam da se otvori to jedno mesto stranca. A, on mi kuka, treba mu vezni igrač. Setim se odmah Pjanića, kontaktiram njegovog agenta Nermina Džengisa i bukvalno za nekoliko minuta završimo transfer. Trener Sergen Jalčin nije mogao da veruje da je dobio igrača Barselone. Bio je u čudu”, počeo je priču Duško.

Da je rođen za menadžera pokazao je munjevitom reakcijom da bi se realizovao dolazak Pjanića u Istanbul.

“Pjanić je hteo u Istanbul. Ali, vreme je bilo problem. Bio je 2. septembar, morao je do ponoći da dođe i potpiše kako bi bio licenciran za Ligu šampiona. Nije bilo vremena za avionske linije. Tada sam poslao privatni avion iz Beograda za Sarajevo, kojim je Pjanić stigao u Istanbul. Bukvalno smo posle lekarskih pregleda posao završili četiri minuta pre ponoći. Bilo je neverovatno! Eto, posrećilo mi se, da prvi transfer bude veliko ime”.

Počelo je od Miralema Pjanića, a sada je već široka lepeza Tošićevih klijenata.

“Sa partnerom brinem o karijerama Dušana Tadića, Predraga Rajkovića, Mijata Gaćinovića, Radoslava Petrovića. Tu su još i Dabur iz Honfehajma, Džimšiti iz Atalante, Cuber iz AEK, Gavranović iz Kajzerija... U Zvezdi, Partizanu, Čukaričkom i Voždovcu imam nekoliko klinaca. Neki su debitovali za prvi tim. Sa svim klubovima je saradnja odlična”.

Otkrio je nekadašnji defanzivac Zvezde da je bio na korak od povratka na Marakanu, ali da ne zna gde je zapelo.

“Hteo sam da se vratim u Zvezdu. Sedeo sam sa Zvezdanom Terzićem i on me pitao hoću li da se vratim. Rekao sam da ću doći besplatno da igram. Sedeo je sa nama i Marko Petrović, finansijski direktor. On me tada pitao, jesam li siguran. Posle toga su me zvali i navijači. Rekao sam im istinu, sve ono što i Terzi i Marku. E, sad... Šta je bilo dalje, ne znam zašto me nisu uzeli... Mislim da bih mnogo pomogao, jer sam bio domaći igrač. Pre svega mladim fudbalerima, na terenu i van njega. Ali, ne gledam na sve to kao nešto razočaravajuće. Ko zna, zašto je to dobro. To je deo fudbala, deo života. Idemo dalje! Da se to nije desilo, možda ne bi bilo svega ovog sa menadžerskim poslom”.

Ne krije Tošić da uživa u novoj karijeri.

“Našao sam se. Kao fudbaler obišao sam čitav svet, ali ništa nisam video. Bio sam u svakom gradu u Evropi, ali sam video jedino aerodrom, hotel i stadion. A, sada za tri meseca menadžerskog posla obišao sam mnogo gradova, ostvarivao nove kontakte, uživao. Video samo ono što nisam za čitavu karijeru. Uopšte mi ne nedostaje igranje fudbala, mada sam uveren da će doći taj osećaj... Svi mi fudbaleri imamo rok trajanja, tako da sam možda i doneo pravu odluku što sam okončao karijeru. Ne kajem se, mada sam ubeđen da sam mogao još da igram u top formi dve do tri godine. Ali, čovek treba da zna kada je dosta. Imam 36 godina, a neki su prekidali sa 32. I godine te teraju da realno gledaš na situaciju i život”, podvukao je Duško Tošić.