Kako je biti u koži Miloša Milojevića?

Kada gledate isključivo brojke iza Miloša Milojevića, kao trenera Crvene zvezde, je vrlo dobra sezona. Nedostižna prednost u Mozzart Bet Superligi u odnosu na večitog rivala, četvrtfinale Kupa i mogućnost da u CV upiše duplu krunu u Srbiji. Sa druge strane jasno je i mladom stručnjaku da mu u kompletiranju utiska nedostaje još jedan dobar meč u Evropi, pored domaćih pobeda protiv Ferencvaroša i Trabzona. Nije Crvena zvezda zaslužila da izgubi u Budimpešti, kao i na Marakani u sudaru sa Kneževima. Sa ta dva potecijalna boda perspektiva Miloša Milojevića bi izgledala drugačije, kao i čitav njegov trenerski opus na najvećem srpskom stadionu.

Razumljivo je što su u Ljutice Bogdana posle informacije izraelskog portala, potkrepljenim slikama najužeg klupskog rukovodstva, odlučili da se odbrane PR poštapalicom “da Crvena zvezda ima trenera i da se neće oglašavati do juna, dok postoji realna šansa da osvoji dupla kruna”. Razumljivo je i to što javnost vidi Baraka Bahara kao novog trenera Crvene zvezde, koji će pelcer iz Haife pokušati da donese u Beograd.

Samo je baš teško razumeti kako će ovih dana biti u koži aktuelnog trenera Miloša Milojevića. I njegov primer je možda dokaz od kakvih je sve kontroverzi i neverovatnih teza sačinjen srpski fudbal. Bivši trener Hamarbija i Malmea imao je u dobrom delu javnosti, među navijačima i klupskim rukovodiocima, pa i medijima, više simpatija u periodu kada je bio pomoćnik Dejana Stankovića, nego danas.

Bilo je tu i idealizovanja njegove uloge. Priče da je on “mastermajnd” svih taktičkih nepredvidivosti Dejana Stankovića u evropskim mečevima, do toga da je najzaslužniji za preko 30 golova iz prekida u onoj korona sezoni. Danas ga posmatraju kao pravu ličnost za klupu Crvene zvezde, ali skroz u pogrešno vreme. Trenera koji je pre pika karijere stigao u redove srspkog šampiona i uhvatio se da se rve sa problemima koje bi oborili i mnogo iskusnije trenere.

Ni jedno, ni drugo nije baš najtačnije. Činjenica je da je Miloš Milojević imao ispravan put, od toga da je u ribarskim selima na Islandu morao da uči decu kako se prima i šutira lopta. Kasnije je radio u Švedskoj, promovisao se u Srbiji kao saradnik Dejana Stankovića. Polomio Čukarički kao trener Hamarbija, osvojio Kup Švedske sa Malmeom i napravio kiks u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Žalgirisa.

Bilo bi sve mnogo lakše za Miloša Milojevića da od prvog dana nije imao taj epitet bivšeg pomoćnika Dejana Stankovića. Svlačionici je bio poznat, jer je kao verni saradnik hladio odnose između igrača i šefa stručnog štaba. Nešto kao što je, primera radi, pokojni Milan Kosanović bio u eri Vladana Milojevića.

Tada je Miloš Milojević izgradio odličan odnos sa “senatorima” u Zvezdinom timu, čij razgovori nisu bili puko prelistavanje taktike i zahteva u igri. Pričali su o svemu, privatnim i profesionalnim problemima, lepim ženama, cenama nekretnina. Igrači su ga gledali kao saveznika, uvek spremnog da ih zaštiti kod šefa stručnog štaba.

I kada je Dejan Stanković odlazio posle eliminacije od Makabija iz Haife, a tim bio u emotivnom i psihološkom rastrojstvu, pošto je bio projektovan za igranje u Ligi šampiona, igrači sa najdužim stažom u klubu su anketirani. I svi su, uglavnom, bili oduševljeni idejom da ih u nastavku sezone predvodi Miloš Milojević. Znali su ga dobro. Njegove navikne, njegov pogled na fudbal, posvećnost.

Samo što nisu imali na umu da će sada Miloš Milojević morati da se postavi kao šef. Ima ona priča, odnosno nepisano fudbalsko pravilo, da su fudbaleri vrlo kvarljiva roba, i da svako ko dobije njihovu podršku može da računa da je oročen na kratak period.

Pričaće o tome sigurno Miloš Miojević na kraju sezone – ako je bude dočekao kao trener Crvene zvezde. On ima ugovor koji bi u junu trebalo da se produži na još godinu dana u slučaju da osvoji titulu, ali smo sigurni da bi ovih trenutaka iskoćio iz svoje kože, pa i radne uniforme sa Zvezdinim grbom.

Zvezdina delegacija fotografisana na sastanku: Izraelci tvrde - Barak Bahar je njen novi trener

Milojević o vesti da mu crveno-beli traže zamenu: Ne obazirem se, radim kao da ću zauvek biti trener Zvezde

Nije prijatno kada spoznate da vaši pretpostavljeni traže drugog radnika za posao koji obavljate. Kada vidite slike u elitnom izraelskom restoranu, mada, da se ne lažemo, sve što su radili direktori Crvene zvezde je legitimno. Mogu da budu nezadovoljni igrom i izgledom tima, posebno što je Crvena zvezda imala utakmice u Mozzart Bet Superligi koje je dobijala na silu i individulani kvalitet Kataija, Pešića ili Mirka Ivanića. A u sve to nadolaze obaveze u Ligi šampiona i neki drugi svet. Lep, ali sa tendencijom da bude jako neprijatan. Uostalom, ko vam garantuje da ovih trenutaka Florentino Perez ili vlasnici PSŽ-a ne pregovaraju sa drugim trenerima. Samo što nisu uslikani.

Nije Crvena zvezda, u dosadašnjem delu sezone, sa Milojevićem na klupi imala lakoću pobeđivanja kao kod Stankovića. Mada ima do toga da tim izgleda prilično zasićeno i da se pojedinim igračima Crvene zvezde povremeno apsolutno ne igra fudbal. To je najveći greh bivšeg omladinca crveno-belih, koji je na pripremama u Turskoj pokušao da povrati strast u igri. Taj proces dugo traje, mada je Milojević gotovo uspeo da triplira prednost koju mu je ostavio Dejan Stanković.

Crvene lampice su se upalile posle poraza od Ludogoreca. Nije slučajno taj detalj Miloš Milojević pomenuo na konferenciji za medije posle pobede u 169. večitom derbiju. Tada je u foajeu hotela u Beleku imao sastanak sa najužim klupskim rukovodstvo. I možda je spoznao da je oročen, odnosno da nema podrku kakvu su imali Dejan Stanković i Vladan Milojević.

Miloš Milojević (©Starsport)

Priznaćete da je u takvim uslovima jako teško raditi i tražiti od igrača da “poginu” za vas. Tek će do kraja sezone Miloš Milojević imati krajnje delikatan zadatak, jer smo sigurni da su brojni fudbaleri Crvene zvezde već alarmirali izvore u Izraelu da pitaju kakav je u neposrednom kontaktu Barak Bahar. I to je profesionalno...

Mada, dokle god nosi trenersku Crvene zvezde, sve instance treba da pokažu tu ljudsku crtu u odnosu sa Milošem Milojevićem. Zaslužio je to zbog toga što je pristao da pokuša da ugasi požar ustajalom vodom, odnosno sa momcima koji su dugo u Crvenoj zvezdi.

U toj misiji stalno je morao da gleda preko sopstvenog ramena. Sigurni smo da je Miloš Milojević pre fotografije sa Barakom Baharom čuo priče o Italijanu Euzebiju Di Frančesku i Portugalcu Paolu Souzi. O tome su raspravljale i kafe kuvarice u državnim preduzećima, pričalo se o njima dvojici u svim beogradskim kafanama. Bio je to klasičan mamac da bi se krenulo po neko treće ime.

Miloš Milojević je ćutao i radio. Kao što to danas radi. Možda zbog želje da se sa Crvenom zvezdom rastane gospodski, sa dva pehara i ozbiljnim stavkama u CV-u. Nije biti lako u njegovoj koži.