Kako Englezi vide budućnost fudbala: Sedam velikih šampionata, Zvezdin slučaj vodi ka regionalnoj ligi

Pitanje sistema takmičenja jedno je od onih koje izazivaju najviše kontroverzi u fudbalskom svetu poslednjih godina. Čini se da je tako još od 2021. godine i pokušaja osnivanja evropske Superlige. Želja najbogatijih evropskih klubova da organizuju zatvoreni krug u kom bi do besvesti svake sezone igrali jedni protiv drugih bar za sada nije uspeo, ali će te ideje bez sumnje sačekati novi trenutak da ugledaju svetlost dana.

S vremena na vreme pojavi se poneki novi predlog za organizaciju liga na Starom kontinentu u predstojećim godinama, a jedan novi donosi prestižni engleski medij. Gardijan piše da će 2030. godine postojati samo sedam zasebnih liga (Engleska, Španija, Nemačka, Italija, Francuska, Portugal, Turska), a da će sve ostale biti podeljene na regionalne.

Ostrvljani smatraju da je fudbalska igra baš u ovim godinama na prekretnici i da pogrešan odabir sistema po kom će lige biti organizvane može koštati skupo čitav sport na polju popularnosti. Takozvane male lige (a prema Gardijanu to su sve izvan sedam gorepomenutih) moraju se ujediniti po geografskoj bliskosti, kako bi stvorile dovoljno kvalitetno takmičenje, "regrutaciono" za izlazak na međunardonu scenu (Ligu šampiona, Ligu Evrope, Ligu konferencije).

Prema Gardijanu u velikom broju "malih" liga dolazi do raslojavanja između najimućnijih i svih ostalih, jer kada neki klub samo jednom napravi iole značajniji uspeh u evrokupovima, od UEFA dobije ozbiljan priliv sredstava, dovoljan da taj klub postane isuviše domintan u odnosu na sve druge u svojoj zemlji.

Interesantno je da je Gardijan pokušao da približi takvu situaciju čitaocima navodeći primer Crvene Zvezde. Englezi pišu da je beogradski velikan osvojio Kup šampiona 1991. i da je taj tim iznedren u žestokoj konkurenciji jugoslovenske lige, a da između sadašnje Zvezde i ostatka Superlige Srbije vlada veliki disparitet, baš zato što crveno-beli inkasiraju mnogo više novca od ušešća u UEFA takmičenjima.

Kombinovanje boljih timova iz obližnjih država bi u teoriji poboljšalo njihovu konkurentnost u međunarodnim okvirima i to je ubedljivo najznačajniji argument osnivanja regionalnih liga. Englezi pišu da ideja u svojim osnovama ima potencijalni problem baš zbog pojedinih sredina koje zbog političkih tenzija ne žele da igraju fudbal sa susednim zemljima, navodeći Balkan kao jednu takvu.

Preporučuju da se sistem isproba na području niskog rizika kao što je Baltik. Liga u kojoj bi zajedno učestvovali klubovi iz Letonije, Litvanije i Estonije mogla bi da bude svojevrsni probni balon ovakvog plana. Između Rige, Viljnusa i Talina vladaju povremene nesuglasice na polju politike, ali se čini da bi se potencijalni problemi na tom podneblju najlakše kontrolisali uzimajući u obzir da u tim zemljama nema ekstremnih zagovornika protivljenja igranja u zajedničkoj ligi sa klubovima iz komšijskih zemalja.