Kako biznismeni vide fudbal na primeru Milana: Ne valja kad, kao Inter, uzmeš titulu pa bankrotiraš

Bila je to zlatna era italijanskog fudbala. Čuvenih “sedam sestara“. I sedam privatnih vlasnika toliko opsesivno zaljubljenih u svoje klubove da su pržili na stotine miliona svojih para ne bi li digli ekipe na sam tron. Serija A tada se dičila najvećim zvezdama na svetu, porodica Anjeli je strovaljivala bogatstvo u Juventus, Tancijevi su sipali u Parmu, Masimo Morati u Inter, Silvio Berluskoni je dizao Milan, Serđo Kranjoti nemilice trošio na Lacio, Roma se uzdala u zlatne kovčege Franka Sensija, dok je Vitorio Čeki Gori u Fjorentinu gurao toliko da se nikad nije oporavio.

A danas?

Danas klubove drže investicioni fondovi i sve se računa u eksel tabelama. Fudbal je postao proračunat biznis, strast je ostala na tribinama, i to onom njenom manjem delu, sa jeftinijim ulaznicama.  O tome otvoreno govori i Geri Kardinale, prvi čovek Red Bird fonda, vlasnika Milana. Dobro, ne toliko otvoreno, ali italijanski mediji su se potrudili da izvuče njegove izjave iz izveštaja na 24 strane koji je o Milanu objavio prestižni Univerzitet u Bostonu, na kome je diplomirao i izvršni direktor Rosonera Đorđo Furlani.

Ekonomski deo nas toliko ni ne zanima, ali je interesantno videti kako biznismeni gledaju na fudbal danas.

“Kad smo kupovali Milan, mnogo vlasnici američkih sportskih timova su me zvali i rekli: ’Ti si lud! Nema posla u Italiji’. Ljudi koji investiraju u sport to rade zato što su emotivno involvirani. Njima je osvajanje titula iznad svega, a to ih često vodi u grešku da pomisle da je preterano ulaganje u tim pun zvezda linearno u korelaciji sa osvajanjem. Ali to je najgore što možeš da uradiš kao investitor“, kaže Kardinale.

Ne znači to da on misli da fudbal ne može da bude isplativ, ali...

“Milan ima potencijal da bude kompanija od pet milijardi dolara. I izabrao sam Furlanija za izvršnog direktora jer on razmišlja kao i mi u Red Birdu. Moj stav je da je najvažnija uloga izvršnog direktora u evropskom fudbalu finansijska odgovornost i sposobnost da niveliše rezultate na i van terena. Svako od nas donosi nešto. Većina je mislila da je postavljanje Zlatana Ibrahimovića sređivanje izloga ili da sam ja kao vlasnik zaljubljen u slavna lica. Ali baš je suprotno. Ja tražim kadrove svetske klase da nas učine boljim“.

Navijači imaju drugačiji pogled na svet (©Reuters)

E sad, ako pitate navijače, oni bi se ipak radije vratili na Silvija Barluskonija?

“Ono što je on radio u Milanu me podseća na ono što je Štajnbrene radio u Njujork Jenkijima. To je i bilo moguće 80-ih i 90-ih, ali sada ne možemo da priuštimo takvo ponašanje. Takmičimo se sa klubovima iz bogatijih liga i ne možemo da priuštimo da plaćamo igrače koliko i oni. Moramo da svaki dolar potrošimo pametnije od naših rivala. Nismo mi prodali Sandra Tonalija u Njukasl zato što smo morali, već zato što smo dobili sjajnu ponudu i onda smo procenjivali koliki je rizik, a kolika nagrada. Uzeli smo 70.000.000 evra, na sve to smo oslobodili 10.000.000 od njegove zarade. Zahvaljujući toj prdaji kupili smo šestoricu novih igrača i u potpunosti renovirali tim. Ne prodajemo zato što moramo, već zbog prilika koje se otvaraju“.

Opravdavajući svoje mišljenje Kardinale koristi i primer gradskog rivala Intera. Ne kao pozitivan primer.

“Ne pokušavam da amerikanizujem Milan. Pokušavam samo da uvedem neke američke elemente u poslovanje kako bismo na konstruktivan način podigli Milan na sledeći nivo. Osvajanje prvenstva je naravno važan cilj. Ali moramo to da izbalansiramo, da to bude ’pametno osvajanje’. Inter je prošle sezone osvojio titulu i onda bankrotirao (misli se na vlasnika Žanga, ne na sam klub, prim.aut): da li je to zaista ono što želimo?“.

Navijači Intera doduše verovatno ne plaču zbog toga što je Žang bankrotirao, ali znate već na šta Kardinale misli.

“Razumem da je po navijačima moj posao da svake godine osvojim šampionat Italije. Ali za investitore moj posao je da pozicioniram Milan da se svake godine bori za titulu, da svake godine igra Ligu šampiona i dogura što je dalje moguće. To će maksimalizovati dotok novca i cenu brenda“.

Nije to uvek lako, a kako kaže Kardinale ni država uvek ne pomaže.

“Mogli bismo da značajno renoviramo naš trenutni stadion ili izgradimo novi koji odražava trenutni status klubova koji žive kao kompanije za zabavu. Za cenu renoviranja verovatno bismo mogli da izgradimo potpuno nov stadion. Ali to je izazov, ja bih voleo da vidim moderan stadion sa 70.000 mesta, ali ne dobijamo tu veliku pomoć grada oko izdavanja dozvola“.