Kako bi ova sezona LŠ izgledala u novom formatu? Gde bi bila Zvezda, ko bi direktno u 1/8 finala, ko u baraž?

Stavismo sinoć tačku na poslednju grupnu fazu Lige šampiona pred veliku reformu elitnog takmičenja što nas čeka od iduće jeseni.

Sve je napokon poznato: ko će u borbu za poslednji trofej u ovom formatu, ko se seli u Ligu Evrope, ko je završio evropsku odiseju za ovu godinu i tako stavio tačku na stari sistem. 

Kao neka vrsta 'pripreme' za ono što nas čeka za nekih devet meseci, malo smo se poigrali i uz pomoć rezultata iz tekuće sezone 'izimitirali' predstojeću.

Najprostije rečeno, sva 32 tima rangirali smo na istoj tabeli, baš kao što će biti od septembra 2024.

I šta smo dobili?

Za početak, vrlo interesantan poredak, a potom i osećaj kako će sve to izgledati naredne godine, odnosno u kolikoj meri će zapravo nijanse odlučivati ko će direktno među osam, ko u doigravanje (baraž, plej-of, kako vam je milije), a ko završava takmičenje pre proleća.

Razumljivo, zbog manjeg broja klubova (i utakmica), te drukčijeg načina žrebanja, nismo mogli da dobijemo baš pravu sliku onoga što ćemo imati sledeće sezone, međutim suština je tu. I prvi utisak uopšte nije tako loš.

Mada je većina 'na nož' dočekala Uefine promene, proglasivši ih probnim balonom za neku buduću Evropsku ligu (što vrlo verovatno nije daleko od istine), toliko pominjani 'švajcarski model', čini se, učiniće da maltene svaki meč do samog kraja prve faze ima određeni takmičarski značaj.

Ako govorimo o manama one se uglavnom tiču klubova iz manjih liga i njihove izvesne nemogućnosti da se dokopaju direktnog prolaska među osam (kao što je to, primera radi, ove sezone učinio Kopenhagen), no borba za baraž trebalo bi da bude otvorena do samog finiša.

U krajnjem slučaju, takmičenje nastavljaju 24 kluba (što direktno, što kroz doigravanje), kao i do sada (ako računamo one što se sele u Ligu Evrope), tako da sa te strane ne može da bude zamerki. Štaviše, 'mali' će zbog većeg broja mečeva i raspodele istih, imati više okršaja sa sebi ravnima, pa ako usput naprave i neko iznenađenje - eto ih u sredini tabele i u prilici da kroz baraž dođu do osmine finala.

Jasno je kao dan da sve ovo nije napravljeno zbog ‘malih‘, novi format doneće i daleko više derbija u prvoj fazi, ali to je sada manje važno. O tome ćemo kasnije, kad ponovimo kako će izgledati taj novi sistem. 

Elem, evo šta smo dobili kada smo sve klubove iz ovosezonske grupne faze rangirali na jednu tabelu i primenili pravila što startuju od 2024.   

DIREKTAN PLASMAN U OSMINU FINALA: Mančester Siti, Real Madrid, Bajern Minhen, Atletiko Madrid, Arsenal, Porto, Barselona, Real Sosijedad

PLEJ-OF (boldovani bi bili nosioci na žrebu): RB Lajpcig, Inter, Borusija Dortmund, Napoli, Lacio, Šahtjor Donjeck, PSV Ajndhoven, Pari Sen Žermen, Kopenhagen, Milan, Lans, Fajenord, Njukasl, Galatasaraj, Mančester Junajted, Benfika

ELIMINACIJA: RB Salcburg, Jang Bojs, Braga, Seltik, Antverpen, Union Berlin, Sevilja, Crvena zvezda

Prvo što upada u oči jeste Crvena zvezda na poslednjem, 32. mestu. Mada je srpski šampion sasvim pristojno izgledao u nekoliko utakmica ove sezone, imao je tu nesreću da ostane obeležen kao najslabiji tim ovog ciklusa, jer su Antverpen i Seltik sinoć ostvarili pobede. Posebno je iznenadio belgijski prvak, savladavši Barselonu sa 3:2.

Čak šest klubova takmičenje je završilo sa četiri boda, a samo dva su na ovoj improvizovanoj tabeli uspela da se “umuvaju” u baraž. U pitanju su Mančester Junajted i Benfika, i to zahvaljujući boljoj gol-razlici od Salcburga, Brage, Seltika i Jang Bojsa.

Gol-razlika odlučivala je i o tri putnika direktno u osminu finala. Primera radi, RB Lajpcigu zafalila su sinoć protiv Jang Bojsa dva gola kako bi preskočio Real Sosijedad. Baski su odigrali nerešeno sa Interom prekjuče i ne samo da su obezbedili prvo mesto u svojoj grupi u realnosti, nego su i na ovoj našoj tabeli ušli u top 8. Tamo su se, zahvaljujući pobedama u poslednjem kolu, našli još Porto i Atletiko Madrid. Da je dobila Pari Sen Žermen, Borusija iz Dortmunda preskočila bi Real Sosijedad i izbegla baraž.

Okreni-obrni, deluje da bi novi sistem takmičenja zaista mogao da donese puno uzbuđenja, posebno u finišu. Treba li da pominjemo da bi se, recimo, Zvezda našla u konkurenciji za doigravanje da je uspela da pobedi u Bernu?

 NOVI FORMAT - REKAPITULACIJA

Kao što smo već konstatovali, deluje kao zgodna prilika da još jednom detaljnije ponovimo kako će izgledati novi format Lige šampiona. Pored osnovnih razlika što se tiču broja učesnika (sa 32 povećava se na 36) i utakmica (umesto šest, svaki tim odigraće po osam), od predstojeće jeseni nema revanš mečeva. Svaka ekipa igraće sa osam različitih rivala - po dva iz svakog od četiri šešira, sa jednim kod kod kuće, s drugim u gostima. Kako je i objašnjeno pre nekoliko meseci iz Niona: „Na ovaj način klubovi će imati priliku da se testiraju protiv šireg spektra protivnika, a ljubitelji fudbala videće više okršaja vrhunskih timova u ranoj fazi takmičenja“. U prevodu, po Uefi, svi bi trebalo da budu zadovoljni.

Šta je novo oko žreba?

Četiri šešira po devet klubova, to je jasno, međutim u prvom mesta neće biti rezervisana za šampione najjačih liga (kao do sada), odnosno za osvajača Lige Evrope, već isključivo za prvaka Evrope. Preostalih osam pozicija popuniće klubovi s najjačim koeficijentom na UEFA rang listi. Najjednostavnije tumačenje: plasmani liga u ovom slučaju idu u drugi plan, prioritet petogodišnjem koeficijentu. Na isti način biće popunjeni, drugi, treći i četvrti šešir. Ovo u praksi znači da će biti nemoguće (kao recimo jesenas) da u drugom šeširu budu Real Madrid, Mančester Junajted, Inter - klubovi s jačim koeficijentom od Sevilje, Benfike, Fajenorda, koji su se našli u prvom.

Novitet je i to da će predstavnici najjačih liga (sa četiri ili više ekipa) moći međusobno da se susretnu u ligaškom delu...

Za mnoge verovatno i najzanimljivije: kako će biti podeljene četiri dodatne vize? Iliti koja će to četiri kluba popuniti broj učesnika do 36?

UEFA je posebno podvukla da kvalifikacije ostaju otvorene i da će i nadalje da zavisi od pozicije kluba u njegovom domaćem prvenstvu, a sve u kombinaciji sa pozicijom tog prvenstva na Uefinoj rang listi nacionalnih, odnosno klupskih koeficijenata.

- PRVA DODATNA VIZA pripašće trećeplasiranom klubu iz lige koja na kraju tekuće sezone (generalno gledano prethodne) završi na petom mestu Uefine liste nacionalnih koeficijenata (u toku je velika borba Francuske i Holandije) 

- DRUGA DODATNA VIZA biće dodeljena kvalifikacionom “putu šampiona” (Champions Path), pa će ta ruta umesto dosadašnja četiri učesnika, od iduće godine davati pet. U pitanju će, dakle, biti pet pobednika plej-ofa sa pomenute “šampionske kvalifikacione staze”.

- TREĆA I ČETVRTA DODATNA VIZA pripašće zemljama sa najboljim kolektivnim učinkom njihovih klubova u tekućoj sezoni (generalno gledano u prethodnoj), odnosno onim ligama koje sakupe najviše koeficijentnih bodova za pomenuti period. Prva dva mesta na ovoj mini-tabeli trenutno drže Nemačka i Italija. Ukoliko bi ovako ostalo do kraja sezone, Bundesliga i Serija A imale bi najmanje po pet učesnika u Ligi šampiona iduće sezone. U najužoj konkurenciji za ova dva ekstra mesta su još Engleska i Španija.  

Napomena 1: Ukoliko osvajač Lige šampiona obezbedi plasman u LŠ naredne sezone kroz ligu (što je apsolutno realno), direktno mesto među 36 ide prvaku neke od zemalja rangiranih između 11. i 55. pozicije na Uefinoj rang listi sa najvećim ličnim koeficijentom. Ova privilegija trenutno je u rukama Šahtjora iz Donjecka. Iz drugog plana vrebaju Slavija iz Praga, zagrebački Dinamo i Kopenhagen. Njihova nada leži u tome da ekipa iz Donjecka ne postane šampion svoje države.  

Napomena 2: Ukoliko osvajač Lige Evrope preko svoje domaće lige osigura ulazak u Ligu šampiona, direktno mesto među 36 najboljih pripašće klubu s najvećim ličnim koeficijentom koji je bio planiran da započne kvalifikacije, nezavisno od pozicije njegove lige na Uefinoj rang listi (ne računajući vicešampione zemalja između 11. i 15. mesta na pomenutoj listi, pošto će njihov šampion imati prednost - pogledajte Napomenu 1.  

Ako nekome iz svega dosad navedeno i dalje nije najjasnije, da utvrdimo gradivo: Prvih osam ekipa sa zajedničke tabele ide direktno među 16. Pored podužeg odmora - sve do početka marta - tih osam timova obezbediće i ulogu nosioca na žrebu za osminu finala. Ekipe od 9. do 24. pozicije kvalifikuju se za toliko pominjani baraž. E sad, nije isto da li ćete biti 10. ili 22. Klubovi od 9. do 16. pozicije biće privilegovani - povlašćena uloga na žrebu i revanš pred domaćom publikom. Ovo bi trebalo da svaku utakmicu do samog kraja takmičenja učini bitnom.

Važna napomena: i u doigravanju i u osmini finala biće mogući okršaji predstavnika iste države.

Pobednici baraža, njih osam, pridružiće se klubovima koji su direktno prošli dalje, osvojivši neko od prvih osam mesta. Od osmine finala pa nadalje takmičenje nastavlja da prati postojeći format.   

Ekipe ispod 24. mesta završavaju takmičenje, nema više selidbe u Ligu Evrope...

Kada je kalendar u pitanju promene nisu velike, ali nisu baš ni kozmetičke. Prvih šest rundi biće odigrano od 17. septembra do 11. decembra 2024, dok poslednja dva kola prelaze u narednu godinu i biće na programu u drugoj polovini januara. Baraž susreti predviđeni su za februar, pa potom od marta kreće klasična nokaut faza - osmina finala i tako dalje sve do 31. maja, za kad je zakazano finale na minhenskoj Alijanc areni.    

Važno je istaći da će svako od tri evropska takmičenja u novom sistemu imati po jednu „ekskluzivnu nedelju“. Primera radi, u „ekskluzivnoj nedelji“ Lige šampiona neće biti utakmica Lige Evrope i Lige konferencije. Utakmice elitnog takmičenja u toj nedelji biće podeljene na utorak, sredu i četvrtak. 

Zahvaljujući novom formatu, umesto 125 utakmica, gledaćemo ukupno 189 mečeva Lige šampiona tokom jedne sezone.