Kad pobediš depresiju i prestaneš da se opijaš – možeš sve! Crne misli su prošlost, ponovo se rodio

Milioni su na računu, prate ih glamur i svetska slava. Naizgled je sve savršeno, mnogi bi voleli da se nađu u njihovoj koži makar na dan, da žive tuđi život, naizgled bezbrižan, i da uživaju. Ali, da li je baš sve tako, da li baš svi fudbaleri lagodno žive? Neće biti da je tako, samo treba zagrebati ispod površine.

Da im je lakše – jeste. Da su im stvari pristupačnije nego ‘običnim smrtnicima’ – definitivno jesu. Ipak, nemali je broj onih koji ne znaju da se nose sa svime što im je igranje fudbala na vrhunskom nivou – u današnje vreme automatski povlači basnoslovne zarade – omogućilo. Od bolesti i stanja ne mogu tek tako da pobedgnu, zna to vrlo dobro Pjer Emerik Obamejan. Životarenje u Londonu, šetkanje po elitnim četvrtima, kupovina skupih stvari nisu mogli da izleče depresiju. Složen je to proces.

Jedno vreme bio je retka svetla tačka u Arsenalu, bio je miljenik i navijača i Mikela Artete. Uostalom, zahvaljujući njemu je došao do prvog trofeja sa londonskim klubom kao trener – FA kupa. Pjer Emerik Obamejan pogodio je na Vembliju protiv Čelsija. Ali, stvari su vremenom počele da se menjaju.

Sjajan odnos koji su Gabonac i španski trener baskijskih korena imali počeo je da se kvari. Napadač je bio odsutan, kao jednom od kapitena skinuta mu je traka, uklonjen je i proteran da trenira sa rezervama. Klub je podržao Mikela Artetu, takođe i Arsen Venger, no nijednoga trenutka iz Arsenala nisu izašli sa time šta je problem.

Dve godine i koji mesec kasnije Pjer Emerik Obamejan se otvorio, podelio je sve što ga je u tom periodu tištilo.

Roditelji gabonskog napadača bili su bolesni, to je dovelo do toga da bude depresivan, da zanemaruje stvari vezane oko fudbala. Glavom nije bio na terenu, na treningu. Odao se piću u najtežem životnom razdoblju.

“Bio sam depresivan, siguran sam u to. Neke stvari i stavovi se ozbiljno razlikuju tada u odnosu na vašu svakodnevicu. Na primer, počeo sam mnogo da pijem”, priznao je Pjer Emerik Obamejan:

“Bio je to težek period za mene. Počeo je malo pre no što sam dobio otkaz u Arsenalu. Dakle, da, bila je to depresija, i mislim da je bila povezana sa mojim roditeljima. To utiče na čoveka, to je normalno”.

Kao i mnogi, bio je tvrdoglav. Nije tražio pomoć, a bila mu je potrebna. Svakim novim danom sve više i više.

Tonuo je, zakopavao se, možda bi sve bilo drugačije da se konsultovao sa psohologom. Naknadna pamet. Tada bi mu dobro došla.

“Često kažemo da treba da razgovaramo o tome. Nema sramote u tome. Mada, nisam to uradio, a znao sma da može da bude od pomoći. Ljudi moraju da se otvore. Da sam to uradio (razgovarao sam psihologom prim. aut), mislim da bi mi bilo dobro, da bih bio bolje”.

Pjer Emerik Obamejan (©Reuters)

Prošao je kroz veliku krizu poslednjih meseci i dana u Arsenalu, lutao je fudbalskom Evropom – prvo otišao u Barselonu, zatim u Arsenal, to to nije bilo to – i na kraju se pronašao na Velodromu. Na mestu odakle su mnogi pobegli ili su to poželeli da uarade kada su videli kakvo je stanje.

U tom sveopštem haosu i ludilu na jugu Francuske, u klubu u kome ulica i tribina štošta odlučuju, snašao se. Prodisao punim proćima, ponovo se rodio i produžio karijeru.

“Trebalo mi je malo snage, trebalo mi je vreme da ponovo budem radostan i slavim pobede. Nered je i u Marselju, ali nisam mogao bolje da se provedem. Ekstremno, ali to je ono što volimo”, godilo je Pjeru Emeriku Obamejanu što nema reda i što ima potpunu slobodu.

Prijalo mu je kao malo kome, toliko da su crne misli prošlost, a on onaj stari s početka boravka u Arsenalu ili u Borusiji Dortmund, koja je odlične partije pošteno unovčila 2018. godine i inkasirala 63.750.000 evra.

Kad ulica (tribina) pojede klub

Skoro kao u najboljim danima terorisao je golmane. Na 51 utakmici ove sezone dao je 31 gol i namestio još 11! Bio je alfa i omega Marselja, naročito u Ligi Evrope, gde je kompletan tim uprtio na leđa i poneo do polufinala. Na 13 utakmica (11 startova) postigao je 10 pogodaka, bio je prvi strelac izdanja 2023/2024 i postao rekorder takičenja.

Ne, Radamel Falkao više nije najbolji strelac Lige Evrope svih vremena sa 30 golova, to je – Pjer Emerik Obamejan! Dobacio je do 34. Pride je proglašen za igrača godine. Pre njega su ovu nagradu pokupili Hesus Navas (Sevilja, 2022/2023), Filip Kostić (Ajntraht Frankfurt, 2021/2022), Đerar Moreno (Viljareal, 2020/2021), Romelu Lukaku (Inter, 2019/2020), Eden Azar (Čelsi, 2018/2019)…

Tome se na Velodromu niko nije nadao.

Pokušali su sa Gaboncem, vodili se onom: ako prođe – prođe. Sada žale što ugovor nije potpisan na duže. Parafirao je do leta 2026. godine.

Pjer Emerik Obamejan (©Reuters)

Razlog za strepnju je opravdan, klubovi iz Saudijske Arabije vrzmaju se oko Pjera Emerika Obamejana, izvesno će zvanične ponude biti dostavljene na adresu stadiona, koji se nalazi pokraj Azurne obale. Voleli bi na Velodromu da iskusni napadač ostane, da i naredne sezone bude prva violina, ali…

“Nemam kristalnu kuglu da vam kažem šta će se desiti”, kroz osmeh je poručio Pablo Longodija, svestan da nije on taj koji odlučuje, ne pita se mnogo:

“Veoma smo zadovoljni njegovim učinkom ove sezone. Posvećen je, pravi profesionalac. Nameravamo da gradimo budućnost sa njim, voleli bismo da bude tako. On zaslužuje veliko poštovanje, ćelimo da nastavimo sa njim, ali prvo moramo da razgovaramo”.

Nisu se obezbedili, sada bi im dobro došla ta kugla, da pogledaju u budućnost i vide na čemu će biti, kako bi znali kakve korake da vuku u prelaznom roku. Da li da traže novog napadača ili ne. I veliko je pitanje hoće li se neko novi uklopiti i makar približno doprineti kao Pjer Emerik Obamejan. Ako Gabonac ode.

No, malo je i kod njega zavisilo, a i zavisiće od nadalje kakav učinak imaju napadači od ljudi kojima budu okruženi.

“Igrač sam koji zavisi od tima, odraz sam tima”, znao je da kaže tokom sezone Gabonac.

Ali, za početak, sve je zavisilo od njega. Jer, prvo je morao da pobedi sebe, da sredi misli. Čovek koji prevaziđe muke sa depresijom i prestane da se opija – može sve. Svetao primer je Pjer Emerik Obamejan.