Kad 'nevažno' finale postane najvažnije u istoriji

Jeste još uoči početka sezone Arsenal bio viđen kao jedan od kandidata za svaki od trofeja, ali da će u drugoj polovini marta biti u situaciji u kojoj se trenutno nalazi teško da je iko mogao da predvidi. Jer uprkos tome što takmičarska godina ulazi u završnicu tim Mikela Artete je i dalje živ u svim takmičenjima. I ne samo to, već je među favoritima za osvajanje svakog.

Arsenal, dakle, ima priliku da postane prvi engleski tim koji je osvojio 'tradicionalnu' kvadriplu krunu, a u pohod na istoriju krenuće utakmicom finala Liga kupa protiv Mančester Sitija, jedinog engleskog tima što je uspeo da sezonu kruniše sa četiri trofeja. Doduše, ne tradicionalna, već četiri ‘domaća’, pošto je umesto Lige šampiona u sezoni 2018/19 osvojio Komjuniti šild.

Ovog puta će pak ekipa Pepa Gvardiole morati da sprečava totalni debakl, i to u takmičenjima manje težine. Kroz kupove. Kako u FA kupu gde ga u četvrtfinalu čeka okršaj sa Liverpulom, i pre toga danas, u večito posmatranom kao najmanje važnom - Liga kupu. Ne i potpuno nebitnom, jer mnogi smatraju da bi na psihološkom planu finale na Vembliju između Sitija i Arsenala moglo da ima ogroman značaj u šampionskoj trci, odnosno da bi, ukoliko mu otme prvi od četiri trofeja, mančesterski tim mogao da poremeti londonski pred ključni deo sezone.

Delom zbog toga, ali ne i samo zbog toga, današnje finale na Vembliju označeno je kao važnije nego bilo koje prethodno u inače ‘nevažnom’ Liga kupu. Uostalom, koliko je ove sezone ‘nevažno’ najbolje pokazuje podatak da se nikada ranije nije desilo da se dva u tom trenutku najbolje plasirana tima engleskog fudbala sastaju u njemu. Finale koje sa sobom ne donosi samo trofej, već i poruku, možda i promenu vlasti. U ‘Domu fudbala’ sastaće se dva sveta različita: Arsenal koji želi potvrdu da je sazreo i Mančester Siti koju pokušava da produži rok trajanja sopstvenoj eri. Da dokaže da još nije gotova.

©Reuters

Neće ovo biti uobičajen martovski termin za utešni pehar iako bi za Mančester Siti on zaista mogao da ima taj epitet. Tim Mikela Artete tri godine pleše na ivici slave. I uvek nekako završi u provaliji, stalno je tu negde i stalno - drugi. I zato je ovo utakmica koja može da promeni narativ i od ‘lepih‘ gubitnika (mada su ovo prvo sve manje) od njih napravi šampione.
“Verujte, sećamo se svega toga. Tri puta zaredom smo završili kao drugi, svako to zna. Ove godine snažno verujemo da možemo to da uradimo. Imamo kvalitet. Imamo odličan tim. Ta kombinacija je ono što me tera da verujem. U poslednjih nekoliko godina ljudi su imali mnogo toga da kažu o nama, kako smo igrali, koristili prekide i tako dalje… Tako da nam je to sada postalo neupadljivo. Postali smo dobri u blokiranju sve te buke koja dolazi spolja“, rekao je Bukajo Saka uoči utakmice.

U jednom pak nisu još - u osvajanju trofeja. A, ovo finale Liga kupa bi moglo da nagovesti kako su i taj zanat ispekli. Jer iako se oduvek na nju gledano potcenjivački, ova utakmica se i u prošlosti, lepo su na to podsetili britanski mediji, vremenom ispostavljala kao vrlo uticajna. Predstavljala kamen temeljac nekih fudbalskih dinastija na Ostrvu.

Jer prvi trofej uvek ima vrednost, sve i da je uglavnom simboličan. Tako je pobeda nad Liverpulom u tadašnjem finalu Karling kupa 2005. godine, osim što je rasplamsala rivalstvo sa Rafom Benitesom, nagovestila da bi Žoze Murinjo i u engleskom fudbalu mogao da bude podjednako uspešan kao što je prethodno godinama bio u protugalskom. Pobeda u FA kupu 1990. Pobeda u FA kupu 1990. godine umirila je tada poprilično nezadovoljan crveni deo Mančestera i ubedila ga da je Aleks Ferguson na pravom putu. A, predstavljala je ogroman trenutak i 2011. za Mančester Siti, klub čija je dotadašnja istorija bila prepuna neuspeha.

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Naravno, sve i da ga osvoji, za Mikela Artetu ovo ne bi bio prvi trofej. Prvenac mu beše onaj trofej FA kupa još u prvoj sezoni na Emiratima kada je u polufinalu izbacio baš Mančester Siti i nagovestio još tada da poseduje karakteristike velikog menadžera. Ali usledio je potom poprilično sušan period (jeste, jeste, ima i ona dva Komjuniti Šilda, nismo zaboravili) u severnom Londonu. Pritom, bio je to značajno drugačiji tim od današnjeg, tim iz kojeg su seču Mikela Artete preživeli samo Bukajo Saka i Ris Nelson, koji je od tada startovao samo jednu ligašku utakmicu za Arsenal. I trenutno je na pozajmici u Brentfordu…

U međuvremenu je Arteta uložio preko milijardu evra u igrački kadar i još uvek nije uspeo da promeni mišljenje ostrvske javnosti o Arsenalu. Za nju je Arsenal i dalje tim upitnog mentaliteta, koji kada se slomi pod pritiskom onda kad je najvažnije. I zato će danas želeti da dokaže da su se neke stvari promenile. A, to što će potvrdu tražiti protiv Mančester Sitija, ekipe koja ga je dva puta već ostavljala bez šampionske titule, najdominantnijeg tima u poslednjoj deceniji, i kluba u kojem je Arteta pekao zanat kod Pepa Gvardiole, samo pojačava simboliku.