Kad je Bajern toliko institucionalno oslabio?

Čini se da nijedan od evropskih velikana iz onog najužeg kruga velikana - top pet ili šest klubova - nema toliko problema sa obnovom ugovora najvećih zvezda kao Bajern u poslednjih nekoliko godina.

Dugo su se u Minhenu hvalili tom platnom piramidom koju niko nije mogao da naruši. Na njoj se tačno znalo gde je ko, koliko kome pripada - sve po zaslugama (manje-više), međutim već neko vreme, ili da budemo precizniji, od ucenjivačkog stava Davida Alaba i tvrdoglavosti čelnika kluba da mu ne izađu u susret, što je rezultiralo njegovim odlaskom u Real bez obeštećenja, Bajern se nalazi u ozbiljnom problemu. Nikako ne uspeva da 'stane na rep' svojim najvećim asovima i iz leta u leto susreće se sa sličnim situacijama kao pre tri godine.

Davanje basnoslovnih ugovora veteranima poput Tomasa Milera i Manuela Nojera (po 20 i kusur miliona po sezoni) nikako nije pomoglo. Očito je uticalo i na one mlađe, da i njima porastu apetiti, pa su tako u Minhenu došli u situaciju da im pola igračkog kadra ima primanja od 15.000.000 evra po godini pa naviše.

Trenutno su čak petorica na 20+ miliona (Kejn, Nojer, Miler, Sane i Kimih), dok su Serž Gnabri, Leon Gorecka i Kingsli Koman tek za milion ili dva ispod.

U takvoj situaciji Maks Eberl je dočekao svoj prvi prelazni rok i nije mu lako da sprovodi najavljenju rekonstrukciju ekipe. Istina, poštrošio je već blizu 150.000.000 evra, ali treba imati na umu da je angažovao igrače čija je vrednost višestruko veća - skoro 250.000.000! Pritom, niko od njih, čak ni Majkl Olise (22), kao jedna od zvezda Premijer lige, nije dobio ni izbliza veliku platu kao gore pomenuti prvotimci. On će zarađivati 13.000.000 evra na bruto nivou. Sve ostale novajlije daleko, daleko manje.

To je jedna strana medalje. Vratimo se drugoj, to jest onom ključnom problemu Bajerna poslednjih godina...

Veliko je pitanje da li bilo koji vrhunski klub trenutno u sastavu ima trojicu toliko vrednih i važnih igrača kao što Bavarci imaju Alfonsa Dejvisa (50.000.000), Jozuu Kimiha (50.000.000) i Liroja Sanea (70.000.000), kojima je preostalo manje od 12 meseci ugovorene obaveze.

Brz, inteligentan, opasan po gol... Ćabi Alonso za 20.000.000 dobio što je želeo

Mora se priznati da je to predstavlja izuzetno neprijatnu situaciju i za Eberla i za ceo sportski sektor. Pogotovo jer su u toku važni pregovori oko kupovine još jednog veziste / ofanzivca. Podsetimo, u kombinaciji su Ćavi Simons, Dezire Due i Dani Olmo.

Bajern se posle gubitka Davide Alabe još nekoliko puta našao u teškoj poziciji. Da ne bi došlo do istog ishoda kao sa Austrijancem morao je da proda Roberta Levandovskog Barseloni, onda godinu dana kasnije Lukasa Ernandeza i Benžamana Pavara, pa se sada postavlja logično pitanje: šta će biti sa pomenutim trilingom?

Za Kimiha ne nedostaje interesenatana. Hoće ga Pep Gvardiola u Mančester Sitiju, ali i Hansi Flik u Barseloni. No Vensan Kompani je upravi kluba izrazio želju da projektovanog kapitena pokušaju da zadrže. Real već neko vreme koketira sa Alfonsom Dejvisom i nije tajna da ga želi, dok Bajern nema nameru da mu ispuni zahtev za platom od 20.000.000. A vest sa Ostrva od danas kaže da Mikel Arteta gleda ka Liroju Saneu, ukoliko ne uspe da se dokopa Nika Vilijamsa.

TRANSFERI (četvrtak, 18. jul)

Ali ni ovo, utisak je, nije ključno pitanje. Možda bi ono glavno glasilo: kad je to Bajern došao u poziciju - i toliko institucionalno oslabio - da ga sve više i sve češće ucenjuju njegovi najbolji i najvažniji igrači? Pa i da odlaze u slabije, nestabilniji klubove, s manjim šansama da dođu do najvažnijeg trofeja?

Dakle, šta to pogrešno rade u Minhenu poslednjih godina?

I može li tandem Maks Eberl - Kristof Frojnd nešto da promeni? Da se u Bajernu opet zna za red; kad kome i koliko pripada; da Zebener štrase postane adresa koju će i najveće zvezde da poštuju (kao nekada), a ne da ucenjuju.