Jovanovićeve bebe i "ludi" predsednik s verom da Grčka može da igra fudbal

Prvi, dorski stub je postavljen. Dva meseca trebalo je Gagacisu da podigne prvi jonski stub. Ubedio je Ivana Jovanovića da preuzme kormilo državnog tima i dvogodišnji ugovor potpisan je prvog avgusta prošle godine. Grčka još nije imala kuću, ali je ponovo dobila oslonac, sigurnost, postojanost.

MAKIS GAGACIS I KRAJ NOMADSKOG ŽIVOTA

Kakav otac, takav sin. Fudbalski savez Grčke preuzeo je čovek čiji je otac Vasilis takođe vodio krovnu organizaciju tamošnjeg fudbala i to u vreme kada su Grci pokorili Evropu. Makis je bivši član uprave PAOK-a, 41-godišnjak pun energije, ciljeva i odlučnosti da ih realizuje. Kao glavni po dolasku na kormilo saveza zacrtao je – Grčka više neće biti nomad, seljakati se po terenima različitih klubova kako bi trenirala… Grčka mora da dobije svoju kuću.

„Reprezentacija je naša fudbalska porodica. Svako od nas, bez obzira na kolektivne preferencije, njen je član. Kako ne postoje porodice bez doma, od prvog momenta kada sam se pojavio u predsedničkim izborima, apostrofirao sam da će pronalaženje trening centra državnog tima biti naša najveća opklada kao administracije i da moramo da je dobijemo“, rekao je Gagacis između dve utakmice plej-ofa Lige nacija sa Škotskom, da bi ubrzo stigla i zvanična potvrda – fudbalski kompleks u Pajaniji (mesto na četrdesetak minuta vožnje od Atine) je otkupljen.

Kupovina je koštala 21.500.000 evra, sredstva koje daju FIFA i UEFA pokrila su čak 18.500.000 evra i reprezentacija će moći da se „useli” već od septembra meseca kada budu urađene sitne korekcije na terenima. Konačno, Grčka će imati uslove da svoju novu, supertalentovanu generaciju fudbalera i sve koje dolaze u budućnosti, razvija na adekvatan način, u trenažnom centru koji bi svaka iole ozbiljnija reprezentacija morala da ima. Ovo jeste prilika za malu digresiju i novo skidanje kape Hrvatskoj na svemu što je uradila poslednjih godina, budući da nema pandan srpskoj Kući fudbala u Staroj Pazovi, odnosno kompleksu koji su Grci konačno dobili.

Makis Gagacis je obećao i za nešto manje od deset meseci ispunio obećanje. Dok je sa svojom upravom dumao idealnu lokaciju za trening centar, angažovao je Jovanovića, a onda sa iskusnim Lozničaninom, postavio temelje novog talasa grčkog fudbala. Kao jedna od najvažnijih strategija definisan je pokušaj da se regrutuju talentovani Grci van matice, svi oni vunderkindovi čije su porodice iz nekog razloga emigrirale i koji nisu deo domaćeg fudbalskog ekosistema. Kada niste Brazil, Argentina, Španija, Italija, Engleska, Nemačka ili Francuska da vam fudbalski talenti rastu na grani, ili nemate fudbalsku infranstrukturu i akademije najvećih fudbalskih sila, radar mora neprekidno da štrika i posmatra svako vaše dete, ma koliko ono bilo daleko od kuće… Već sa 14, 15 godina.

Pitanjima poput “Gde igra taj? Koliko ima godina? Treba li da se ispred bolnice čeka svaka beba koja se rodi“, nema mesta u areni gde je važan svaki dan, svaka reč, osmeh, pre nego što iznesete detaljan plan, kako biste ubedili dete da se ne odrekne matice.

MISIJA KONSTANTINOS KARECAS

Baš 15 godina imao je Konstantinas Karecas kada je u Fudbalski savez Grčke stigla informacija. Na prijateljskom turniru, jedan mali iz Genka maltretira vršnjake iz PAOK-a. Ljudi iz krovne organizacije grčkog fudbala neubedljivo su pokušali da ostvare kontakt sa roditeljima, a kada su shvatili da će teško upecati zlatnu ribicu pored žive Belgije, brzo su odustali. Dve godine kasnije pojavili su se Gagacis i Jovanović, dvojac zbog kojeg je Grčka, zaključala Karecasa, jednog od momaka koji će menjati narativ o fudbalskoj dekadenciji Helade i njenom anti-fudbalu.

„Selektor Jovanović je bio glavni razlog što je Karecas izabrao Grčku. Ključan je bio način na koji je prišao igraču i pričao sa njim. Objasnio mu je koja će biti njegova uloga u državnom timu“, Mozzart Sportu je ispričao Dimitris Tomaras, novinar grčke Gazzette.

Mesecima su direktori reprezentacije i bivši reprezentativci Vasilis Torosidis i Dimitris Papadopulos pripremali teren za dolazak Jovanovića u Belgiju. Obavljeno je mnoštvo razgovora sa porodicom pre nego što je Jovanović popričao sa tinejdžerom koji je u prvom činu dvomeča sa Škotskom debitovao za reprezentaciju, te u revanšu na Ostrvu počeo utakmicu, postigao prvenac i postao najmlađi strelac u istoriji Grčke, ali i Lige nacija preotevši rekord Laminu Jamalu.

Dok belgijski mediji besne na Karecasa jer se nije odlučio za njihov državni tim, ne može se prebrojati koliko su članaka o supertalentovanom tinejdžeru kojeg jure Bajern, Liverpul, Mančester Junajted, Njukasl i Napoli, napisali grčki novinari. Možda bismo mogli da uporedimo sa „hajpom” koji je pratio pojavljivanje Lamina Jamala u reprezentaciji Španije – naravno, uz ogradu da je Furija planetarna sila, a Jamal ipak čudo nad čudima.

Grci su prethodno (u septembru 2024), prisvojili i centralnog vezistu Hristosa Zafeirisa (22) koji je odrastao u Norveškoj, a zeleno svetlo Karecasa važno je i sa aspekta dobijene bitke protiv Belgije, osme selekcije FIFA rang liste. Grčka je pokazala da ima argumente da se van terena nadmeće sa znatno moćnijima od sebe, dok teži da preslika isto i na zeleni pravougaonik.

“Uvek je postojala opcija da zaigra za Belgiju jer, budimo iskreni, rođen je i odrastao tamo. Odgajamo našu decu kao Grke, svu decu. Onda se to dete oseća kao Grk, ali i dalje ne možete da budete sigurni šta će se dogoditi. Srećom, sve je prošlo dobro, Papadopulos i Torosidis su došli ispred FS Grčke i nisu vršili nikakav pritisak na dete. Naprotiv, razgovarali su vrlo prijatno i korektno. Konstantis mi je uvek govorio – Tata, ako budem morao da biram, izabraću Grčku‘. To mu je mnogo pomoglo. Nacionalna pripadnost je sve. To je tvoja domovina, a Konstantinos ne ljubi grbove osim Grčkog. Konstantnosov pradeda je došao u Belgiju, ja sam treća generacija, a on četvrta“, objasnio je Karecasov otac u intervjuu za jednu radio stanicu sa Krita.

IVAN JOVANOVIĆ I NJEGOVE BEBE

Možda je navijače Panatinaikosa sredinom decembra 2023. godine šokirao, razjario, obeshrabrio (86 odsto ispitanika se u jednoj anketi izjasnilo da je napravljena pogrešna odluka) otkaz Ivanu Jovanoviću, čoveku koji je napravio renesansu među zeleno-belima vrativši ih u Evropu i pri vrh grćkog fudbala nakon godina i godina patnje. Ali svi oni koji su se tada, zapitali "Ko zna zašto je to dobro", poslednjih meseci dobijaju odgovor, gledajući državni tim kako raste. Novo rukovodstvo saveza iskoristilo je idealan trenutak, činjenicu da je od početka, do letnjih meseci 2024. Srbin bio na birou rada i izdejstvovao jedan od najvažnijih potpis koji već menja grčki fudbal.

Kada je krajem jula prošle godine Gagacis ubedio Ivana Jovanovića da postane selektor, Grčka nije dobila samo trenera. Dobila je čoveka koji razume mentalitet zamlje u kojoj živi i naroda sa kojim živi tri i po decenije, dobila je reformatora, prosvetitelja, očinsku figuru klinčadiji koja će u narednih deset i kusur godina nositi reprezentaciju na plećima.

Poput Dositeja Obradovića, čuvenog srpskog prosvetitelja i reformatora, Jovanović je skupljao znanja u Grčkoj, nesebično ih deleći. Možda sedi čovek iz Loznice na prvu loptu deluje kao mrgud ledenog srca, ali zagrljaj sa pulenima u svlačionici Hempden parka nakon što je Grčka 23. marta okrenula Škotsku i plasirala se u elitno, A društvo Lige nacija, pokazuje da se iza vrhunskog autoriteta krije toplina neophodna najmlađem timu u istoriji Grčke. Prva postava koja je razmontirala Škote u Glazgovu sa Konstantinosom Colakisom (golman, Olimpijakos, 22), Jorgosom Vajanidisom (desni bek, Panatinaikos, 23), Konstantinosom Kulijerakisom (štoper, Volfzburg, 21), Hristosom Muzakitisom (zadnji vezni, Olimpijakos, 18), Hristosom Zefeirisom (centralni vezni, Slavija Prag, 22), Janisom Konstantelijasom (ofanzivni vezni, PAOK, 22), Karecasom (ofanzivni vezni, Genk, 17) i Hristosom Colisom (levo krlo, Klub Briž, 23), u proseku je imala svega 22,7 godina!?

Ako se osvrnemo na poslednju utakmicu Gusa Pojeta na klupi Grčke, onu protiv Gruzije u finalu baraža za odlazak na Euro koje su Grci krajem marta prošle godine izgubili od Gruzije, videćemo da je startna postava bila prilično iskusna. Jedanaestorka koja nije uspela da odvede Grke na Euro imala je 28,6 godina. Nepunih pet meseci kasnije, došao je Jovanović i momentalno nagovestio tendenciju da podmladi državni tim. Pantelis Hacidijakos izbubio je poziciju u centru odbrane, a lansiran je tada 20-godišnji Kulijerakis kojeg je PAOK sveže prodao Volfsburgu. Starna postava na Jovanovićevom debiju imala je 27,4 godina.

A onda je došao mart, dvomeč sa Škotskom i prvi sudar na Karaiskakisu. Na teren Olimpijakosovog stadiona istrčala je družina prosečne starosti 26,2 godine, nadigrala je ostvrsku selekciju, ali je od nje izgubila (0:1). Poraz, ali i ono što je video od Karecasa i Zefeirisa koje je uvodio sa klupe, naterali su 62-godišnju sedu glavu da u glazgovskom revanšu izvede najmlađu startnu postavu i istoriji Grčke i ona je Helenima servirala priliku da u sezonu 2026/27 kao rivale u Ligi nacija vide reprezentacije poput Španije, Francuske, Italije, Nemačke, Holandije…

Igrači poput Petrosa Mantalosa, Jorgosa Masurasa, Anastasiosa Bakasetasa (nije bio pozvan za plej-of zbog povrede), Dimitriosa Pelkasa, društvo sa 50+ utakmica za Grčku, još nije precrtano, ali je i njima jasno da je budućnost stigla i da će od okupljanja do okupljanja imati sve epizodnije i marginalnije uloge.

O kako se samo fudbalski reljef Helade promenio za tili čas. Pre samo dve godine su igrali u C grupi Lige nacija sa Farskim Ostrvima, Severnom Irskom i reprezentacijom takozvanog Kosova. To je bio njihov nivo. Tri godine od osnivanja takmičenja kuburila je u C produkciji, u prethodnom ciklusu napravila je skok, došla u poziciju da igra protiv Engleske, Republike Irske i Finske, pa priredila čudo! Tukla je Engleze na Vembliju i tako prvi put posle 20 godina pobedila top 5 tim sa FIFA rang liste. Jovanović je postao drugi selektor u istoriji Grčke koji je startovao mandat sa maksimalnim učinkom u prve četiri utakmice. Na osam utakmica koliko je vodio, njegovi puleni primili su svega pet golova, a ako uzmemo da su u Englezi dali četiri i Škoti jedan, na pet duela mreža je ostala netaknuta! Na osam utakmica postigla je 14 golova.

Već su grčkoj mlađariji tamošnji novinari darovali nadimak Jovanovićeve bebe, a fudbalska novorođenčad imaju i stariju braću da ih čuvaju, usmeravaju, nauče ponešto. Kostas Cimikas i Konstantinos Mavropanos sa 28 i 27 godina spadaju među iskusnije, kao i napadači Benfike i Panatinaikosa Vangelos Pavlidis (26) i Focis Joanidis (25). Sa Odisejasom Vlahodimosom (30), Konstantinosom Colakisom (22) i Hristosom Mandasom (23), Grci imaju tri vrlo korektna golmana.

Već se priča o fantastičnoj četvorci na sredini terena – Muzakitis, Zefeiris, Konstantelijas, Karecas. Prema izveštajima grčkih kolega – a realno je i da su u naletu euforije malo preterali (razumemo ih, ipak dugo nisu igrali fudbal i pobeđivali) - u revanšu sa Škotskom dvadesetak minuta im je bilo potrebno da zaliče na četverac koji godinama igra zajedno, iako su prvi put delili teren u tom sastavu.

Pa odakle grčkoj odjednom sva ta deca?

Olimpijakosova i PAOK-ova fudbalska škola poslednjih godina imaju sjajnu berbu. Pirejski crveno-beli su aktuelni prvaci Lige šampiona za mlade, PAOK je poslednjih sezona dao Kulijerakisa, Konstantelijasa i Stefanosa Cimasa (18), tinejdžera koji se probijao kroz Nirnberg i Cvajtu i kojeg je zimus Brajton pazario za 25.000.000 evra. Mladi napadač tek treba da debituje za A tim, nakon što je prošao sve mlađe selekcije.

Muzakitis, Janulis, Karecas, Colis i Pavlidis (Reuters)

Reprezentacija u narednom periodu raširenih ruku čeka i Olimpijakosove vunderkindove, generacijskog talenta i špica Haralambosa Kostulasa (17), odnosno levokrilnog Stavrosa Pneumonidisa, 19-godišnjaka na čijim je krilima Oli pokorio pomenutu Ligu šampiona za mlade i koji i ove sezone vodi crveno-bele ka odbrani titule.

Deluje da je grčki fudbal počeo da dobija boju, sliku i zvuk nakon što je Olimpijakosova hegemonija ugašena. Poslednjih godina Oli nije nedodirljiv, više klubova konkuriše za titulu – u poslednjih sedam godina pirejski velikan podigao je tri pehara, ali AEK i PAOK su po dva puta bili šampioni.

No, da se vratimo na reprezentaciju koja je izašala iz decenijskog bunkera, čija mladost i lepršavost počinju da prizivaju ljude na stadion. Rasprodali su Olimpijski stadion u Atini kada je jesenas gostovala Engleska (preko 60.000 ljudi), učinili isto i sa Karaiskakisom protiv Škota (preko 31.000 ljudi)

„Ono što me čini ponosnim i emotivnim je sinergija navijača i igrača usmerena ka uspehu. Ogromna posećenost utakmicama, uzastopni raspordati stadioni, smatram da je to najveća pobeda koju su igrači i navijači zajedno ostvarili“, rekao je Gagacis između dve utakmice protiv Škota i nastavio: „Rezultati državnog tima od septembra pokazuju potencijal, ali iznad svega, u njima leži srž uspostavljanja nove konekcije sa navijačima. Poverenje u reprezentaciju je ponovo izgrađeno. Glavni prioritet nam je stabilnost te veze, da zajednički, nacionalni cilj bude povratak Grčke na međunarodne turnire, počev od Svetskog prvenstva 2026. godine“

Do Mundijala u SAD, Kanadi i Meksiku deli ih grupa sa Danskom, Škotskom i Belorusijom. Kvalifikacije dočekuju pucajući od samopouzdanja. Sebi su već pokazali da su bolji od Škota.

Možda su se Grci u odlučujućoj utakmici na Hempdenu osećali kao domaćini – ipak su tribine bile plavo-bele. A možda Jovanovićevim bebama i nije važno gde se igra fudbal. Tako je to sa mladima. Energija na maksimumu, opterećenje i pritisak na minimumu. Talenat preliva, organizacija odavno nije bila bolja, hemija takođe.

U svlačionici na Hempdenu samo osmesi i čista, dečija emocija. Zagrljaji na sve strane. Ni predsednik nije želeo da propusti žurku, verovatno prvu od mnogih. Njegova pokretačka snaga je ipak sve inicirala.

Svlačionicom se zaorilo „Predsednik je lud…“

Možda su ludi svi koji su pomislili da Grci mogu da igraju fudbal… Ili su ih nekada ludima smatrali. Ne i danas. Možda je i vreme da Grci zaista polude za fudbalom.