Mudri, sedi čovek iz Loznice je opet ušao u kuću koja gori i sve popravio

Četiri pobede iz četiri meča među kojima je i istorijski skalp Engleza na Vembliju lansirali su Grke u jednu od najlepših priča Lige nacija. Sve to pod komandnom palicom srpskog stratega Ivana Jovanovića.

Grci igraju fudbal! I to dobar. Rečenica koja godinama nije mogla, niti smela da se izgovori.

Grčka nije imala ama baš nikakve veze sa dobrim i modernim fudbalom. Pre samo dve godine su igrali u C grupi Lige nacija sa Farskim Ostrvima, Severnom Irskom i reprezentacijom takozvanog Kosova. Tačnije, pripadali su tu. Otkako je 2018. počela da se igra Liga nacija, Grčka je bila zakucana u C diviziji. Čak tri ciklusa je provela u društvu Finske, Estonije, Slovenije, Moldavije… Tek je pre dve godine uspela da se plasira u B grupu. I to je delovalo je kao maksimum za talentom limitiranu selekciju koja je u baražu za EP ispala od Gruzije.

Nije bilo ni rezultata, ni igre, a ni igrača. Ili je makar tako delovalo. Prošlo je 20 godina od senzacije u Portugaliji i evropske titule. Prošlo je 10 godina otkako su Grci poslednji put igrali na nekom velikom takmičenju. Menjali su se domaći (Anastasijadis, Canos…) i strani selektor (Ranijeri, Skibe, Et Ship, Pojet…), ali rezultata nije bilo.

Letos je na klupu seo stranac koji razume grčki mentalitet bolje od samih Grka jer živi sa njima skoro neprekidno u poslednjih 35 godina. Ako je postojala idealna osoba da se oproba u tom poslu, onda je to Ivan Jovanović.

Ivan Jovanović (Reuters)

Ivica iz Loznice je Srbin, ali fudbalskim mentalitetom i razmišljanjem nema mnogo toga sa srpskim fudbalom koji je zaobilazio u širokom luku poslednjih godina. Dok su se u Zlatne lopte i selektorske plate delile po upitnim kriterijumima, Jovanović je u toplijim krajevima pisao svoju knjigu ne mešajući se čak ni komentarom. Ostao je nedostupan za srpske medije.

Sa Srbijom i njenim fudbalom je raskrstio još 1989. godine kada je kao ofanzivni vezni plemenite tehnike iz tada jakog Seljinog Rada otišao u Iraklis i započeo fudbalsku odiseju u Grčkoj. Bio je deo jedne od najboljih generacija u istoriji Iraklisa, deset godina nosio dres solunskog kluba i postao legenda. I početkom novog veka započeo trenersku priču…

Isto onako tiho, nenametljivo i ambiciozno kao što je igrao. Od malog Niki Volosa, preko dva mandata u Iraklisu i kiparskom APOEL-u kada je napokon i fudbalska Srbija spoznala da ima čoveka sa njenim pasošem koji se ozbiljnom bavi trenerskim poslom. Petogodišnji mandat na klupi kluba iz Nikozije je materijal za dobar dokumentarac.

Dok se Crvena zvezda urušavala na svim nivoima, istovremeno je tog leta trljala ruke od zadovoljstva jer je u kvalifikacijama na žrebu izvukla APOEL. Kiparski fudbal je tada kod nas i dalje smatran drugorazrednim, a mit o “evropskim Brazilcima” je još živeo u nekim glavama. Jovanović je eliminisao Crvenu zvezdu na Marakani, smenio Toplicu Spasojevića, Gorana Bunjevčevića i Zdenjeka Zemana i zapalio požar krize koji je u Crvenoj zvezdi goreo godinama posle toga.

Partizanovci su se tada smejali zvezdašima, da bi samo godinu kasnije završili sa istim glupim izrazom na licima. Uz bes i frustraciju. APOEL i Jovanović su u kvalifikacijama za Ligu šampiona izbacili i Jokanovićev Partizan koji je tada bio suvereni vladar srpskog fudbala. U nastavku je preko Kopenhagena doneo APOEL-u istorijski plasman u Ligu šampiona i već u prvom kolu remizirao sa Atletikom u Madridu. U verovatno najtežoj grupi je upisao dva remija sa Atletikom, remi i poraz sa Čelsijem i dva poraza od Porta. Nijednom nije izgubio sa više od gola razlike. To je već nešto značilo…

Ali “slavni porazi” ga nisu zanimali niti je od njih konstruisao mitove i predstavljao ih kao pobede. Iako je APOEL bio potpuni autsajder u tom društvu. Hteo je i znao da može više. I uradio je to kroz samo dve godine napravivši jednu od najvećih senzacija u istoriji Lige šampiona.

Opet je protutnjao kroz kvalifikacije, da bi u grupi sa Portom, Zenitom i Šahtjorom osvojio prvo mesto uz samo jedan nebitan poraz na kraju. Nikada nijedan kiparski klub pre toga nije dogurao do osmine finala Lige šampiona. Rekord koji je trajao samo do proleća jer je Jovanović nastavio da pomera granice i preko Liona se plasirao među osam najboljih klubova Evrope! U onom formatu Lige šampiona, a i do danas je to ostalo najveće iznenađenje u istoriji takmičenja. Nikada se veći autsajder nije našao u četvrtfinalu. Tamo su Ronaldo i Real Madrid ipak bili preveliki zalogaj…

Jovanović je APOEL vodio na preko 200 utakmica, proveo tamo pet godina i potom se otisnuo u arapski svet da naplati trenersko znanje. Vodio je Al Nasr, selekciju UAE i posle 14 godina se vratio u grčki fudbal.

Pozivu Panatinaikosa nije mogao da odoli iako je to u svakom smislu već godinama klub za izbegavanje. Udavljen u sopstvenoj veličini, rob istorije, nesvestan svojih grešaka večito optužujući druge za sve loše što mu se dešava. Jedna od onih ukletih sredina poput Marselja, Hajduka, pa i Sportinga donedavno ili Fenerbahčea odnedavno.

Zeleni iz Atine su nekada bili sinonim za grčki fudbal. Do početka ovog veka su bili uspešniji od gradskog rivala Olimpijakosa (15:13 u titulama otkako se od 1959. igra profesionalna liga), evropski vicešampioni, još dva puta igrali u polufinalima elitnog evropskog takmičenja... Od početka novog milenijuma se sve okrenulo. Zeleni su na bilo kakav trofej čekali osam godina, a do Jovanovićevog dolaska je prošlo pet godina od poslednje evropske utakmice Panatinaikosa.

Jovanović je uspeo i to da sredi.

Kao trener Panatinaikosa (©Reuters)

U prvoj sezoni nije izgubio nijedan derbi od Olimpijakosa, doneo je trofej Kupa Grčke, vratio PAO u Evropu… Učinak iznad očekivanja u klubu sa četvrtim budžetom u ligi. Proglašen je za trenera godine, ušao furiozno u novu sezonu sa 10 vezanih pobeda što nije viđeno u zelenom delu Atine skoro 30 godina i do samog kraja se borio za titulu čekanu 12 godina. Vratio je Panatinaikosu fudbalski ugled, učinio fudbal bitnijim od košarke i nakon dve i po godine dobio otkaz?! Smenjen je na polusezoni u trenutku kada je bio drugi na tabeli sa samo bodom manje od lidera PAOK-a. Na njegovo mesto je dovedena preplaćena ispušena muštikla Fatih Terim i PAO je opet krenuo unazad. Sezonu je završio na četvrtom mestu, a Turčin je poteran nakon šest meseci. Ni do danas se ništa nije promenilo. Panatnaikos je danas osmi na tabeli u grčkoj Superligi i niko ga ne vidi kao kandidata za titulu.

Čim je uprava atinskog kluba povukla nepopularan potez (u jednoj velikoj anketi je 82 odsto navijača bilo protiv otkaza Jovanoviću), FS Grčke je reagovao. Znali su im nije potreban samo selektor već reformator. Koji nije ni Grk, ali ni strani plaćenik. Jovanović je bio idealan, možda i jedini takav kandidat, ali selektorska funkcija u Grčkoj je bila daleko od idealnog posla.

Mudri, sedi čovek iz Loznice je opet ušao u kuću koja gori. Požar je ugasio brže nego što je popravio ruine Panatinaikosa. Iako autsajderi u A grupi Lige nacija, Jovanovićevi Heleni su startovali kao Jusein Bolt. Dve pobede nad Irskom i po jedna nad Finskom i Engleskom za maksimalnih 12 bodova. I dobra igra pre svega!

Grci su nekad bili sinonim za reprezentaciju koja igra ružno na 1:0. Jovanovićeva Grčka je drugačija. Ne prima golove, ali ih i te kako daje. Gol-razlika u četiri utakmice joj je 9:1! Samo su joj Englezi na Vembliju zatresli mrežu, ali nisu izbegli poraz. Prvi put nakon 20 godina je Grčka pobedila neki tim iz Top 5 na FIFA rang listi. Tek je drugi selektor u istoriji i prvi nakon 30 godina koji je na klupi Helena startovao sa četiri pobede iz četiri meča.

Grčka ne stoji više povučeno u bloku kao Mladost iz Lučana, igra moderno iz poslednje linije, sa više kratkih pasova i poseda lopte. Ne umire u lopti, ali je daleko iznad onoga na šta je grčka publika navikla prethodnih godina i decenija. Bilo da se brani u 4-4-2 i 4-3-1-2 ili da napada u 3-2-5 što je Jovanovićeva omiljena ofanzivna postavka. Grčka deluje kompaktno da jasnom idejom i organzacijom igre.

Grčka renesansa (©Reuters)

A tek treba da se formiraju neki automatizmi u igri za koje je potrebno vreme kojeg Jovanović nije imao i sve je radio u hodu. I sve to sa igračima čija fudbalska vrednost ne odskače u evropskom fudbalu.

Od "imena", Jovanović računa na Njukaslovog rezervnog golmana Vlahodimosa, Vest Hemovog štopera Mavropanosa, Volfzburgovog defanzivca Kulirakisa, Benfikinog špica Pavlidisa… I to je to što se tiče reprezentativaca iz jakih klubova i liga. Ostatak tima čine dugogodišnje iskusne snage poput Masurasa, Bakasetasa, Buhalakisa, Kurbelisa koji su u grčkom klupskom fudbalu uglavnom u senci stranaca…

Dvojica najtalentovanijih grčkih fudbalera nisu ni igrala protiv Engleske. Liverpulov bek Cimikas zbog bolesti, a napadač Focis Joanidis zbog povrede. Upravo je Joanidis fudbalsko blago kakvo se u grčkom fudbalu nije pojavilo godinama. I upravo ga je Ivan Jovanović fudbalski afirmisao u Panatinaikosu. Letos su klubovi poput Sportinga, Bolonje i drugih nudili i po 30.000.000 evra, ali je PAO stavio veto na prodaju. Treba očekivati da Ivica postepeno razvije i drugi biser grčkog fudbala – Janisa Kontantelijasa iz PAOK-a.

Jovanović uspeva da od svakog izvuče maksimum, nađe mu pravu ulogu i uklopi ga u zonu komfora na terenu. Ne žali se na povrede i izostanke i tvrdi da za svaku poziciju uvek ima 11 dobrih igrača. Kao što je pričao i pred Vembli.

Koliko su rezultati i igra Helena zapalili ugašeni fudbalski plamen od Atine do Soluna, toliko je ceo ambijent možda i najveći dobitak za grčki fudbal. Jovanović je za dva meseca ujedinio zemlju i narod. Stekao je apsolutno podršku. Od toksičnog Saveza, gomile medija, razjedinjenih navijača, do klupske “velike četvorke” koja je često reprezentaciji podmetala klipove. Nema više Spartanaca i Atinjana, sada su svi Grci. Tamošnji mediji pišu da se ovako nije verovalo nijednom selektoru još od vremena fudbalskog Zevsa Ota Rehagela. Čak ni Fernandu Santosu koji je imao rezultate, ali je igrao "ružno".

Ivan Jovanović je za dva meseca napravio pravo čudo. Treće veliko posle APOEL-a i Panatnaikosa. Sa više od 650 mečeva u trenerskoj karijeri, stigao je u zrele godine za selektorski posao i crpi znanje iz bogatog iskustva. Grci se opet pale na fudbal i možemo da zamislimo samo kakav nas spektakl čeka za mesec dana kada u Atinu dođe Engleska. I bod u tom meču će biti dovoljan Grcima za prvo mesto i plasman u A Ligu naciju, ali sumnjamo da će Lozničanin pred 75.000 ljudi igrati na bod… Čudo na Vembliju je već arhivirao i polako kuje planove za još jedno.