Jojić doneo emociju u Humsku: Osam bodova je dostižno, Partizan se vraća u borbu za titulu

Emocija. To je ono što nedostaje Partizanu. Donosi je Miloš Jojić. Crno-beli su se čudnim potezima odvojili od kulta kluba poslednjih sezona, međutim, drhtavi glas sad već iskusnog veziste i sjaj očima tokom zvanične promocije ukazuju da bi u krajnje neprijatnoj situaciji uloga spasilaca trebalo da bude poverena momcima čvrstim nitima vezanim za Humsku 1.

Jedan takav je popularni Zeka, povratnik iz inostranstva, u čijim rečima se oseća nada da bi Parni valjak mogao, konačno, da se pokrene iz superligaškog blata.

„Vratio sam se da vratim Partizan tamo gde mu je mesto. Da pružim sve od sebe, pomognem kvalitetima i iskustvom sticanim šest i po sezona u inostranstvu da se vratimo u borbu za titulu, da budemo šampioni i plasiramo se u Ligu šampiona“, pojasnio je Jojić dan posle parafiranja dvogodišnjeg ugovora i zaduživanja dresa s brojem 39 na poleđini.

Svestan je da dolazi u ekipu koja posle samo deset kola zaostaje osam koraka za Crvenom zvezdom i koja neće igrati evropske utakmice sve do sledećeg leta.

„Vratiću se na sezonu 2012/13. Imali smo u jednom trenutku 12 bodova više od Crvene zvezda, u četiri kola prokockali prednost, večiti rival nam je prišao na dva boda i igrali smo derbi za titulu na našem stadionu. Da smo izgubili – ostali bismo bez titule. Osam bodova je dostižno, ide derbi posle pauze, neće ni crveno-belima biti lako. Niko ne garantuje da ćemo mojim dolaskom dobiti sve mečeve do kraja, dugačak je i trnovit put do kraja sezone, gledaćemo da izvučemo maksimum. Partizan ima kvalitetnu ekipu, niko to ne može da ospori, ali ima i oscilacije u igri, kao sastavni deo fudbala“.

Priznaje Jojić da jedva čeka da istrči na terene „Zemunela“ i prione na kovanje taktike pred 163. večiti derbi, uz podsećanje da je onaj iz maja 2013. rešen baš njegovim pogotkom iz slobodnog udarca.

„Imam mogućnost da debitujem u drugom mandatu baš na derbiju. Ne znam šta je šef struke zamislio za taj duel, još nisam odradio trennig sa ekipom, danas počinjem individualni rad, tim kreće od srede. Nadam se da ću se spremiti, o motivaciji ne bi trebalo govoriti. Svestan sam da nije kao prvi put kad sam bio u Partizanu, jasno mi je šta se od mene očekuje. U glavi sam spreman, fizički ću biti uskoro“.

Momak iz „klase 1992“, oblikovane trenerskom rukom Slađana Šćepovića, označen je kao velika šelja Aleksandra Stanojevića.

„Već dve godine sam u priči sa Partizanom. U svakom prelaznom roku moje ime se spominjalo. U danu kad je Stanojević postao trener sedeo sam u hotelskoj sobi u Istanbulu kad me je zvao Ivica Iliev i rekao da me Sale hoće. Moj prioritet nije bio da se vratim u Srbiju, cilj je bila Bundesliga posle pozajmice u Austriji, to sam otvoreno rekao ljudima iz Partizana, međutim... Ponude koje sam dobijao nisu bile interesantne. Štaviše, Partizanova je delovala najinteresantnija od svih. Željan san fudbala, željan da pomognem Partizanu“.

Sa Istanbul Bašakšehirom se, prema sopstvenom kazivanju, rastao prijateljski (raskid ugovora), iako nije igrao na Bosforu. U Partizanu bi trebalo da bude jedan od lidera tima, možda u sadašnoj 4-2-3-1 postavci, možda u nekoj drugoj varijanti, jer sad trener Stanojević ima više mogućnosti da kombinuje.

„Igrao sam u Volfzbergeru u romb formaciji 4-4-2, izuzetno zahtevnoj za polutke, moraju baš mnogo da trče. Pojavljivao sam se i u drugim sistemima, sa tri pozadi, a sa igračima koje smo doveli trener može da menja taktiku, da se ne veže samo za jednu“, dodao je Miloš Jojić i napomenuo da mu je jedan od ciljeva da se igranjem u Partizanu nametne selektoru Ljubiši Tumbakoviću.