Joca Sinđelić što u džebanu puca

Ima od tog događaja više od pet godina, šeretskog nastupa jednog iskusnog trenera pred brojnim beogradskim novinarima o tome da je Pep Gvardiola zapravo jedan od najvećih uništitelja srpskog fudbala, zbog patološke želje mlađih generacija ovdašnjih stručnjaka da ga kopiraju. Ta šaljiva teza, zapravo ponekad vrlo istinita, konfrontirana je sa onim nepisanim pravilom da je u fudbalu sve izmišljeno i da samo treba slediti nečiji put.

Dobro je što je Jovan Damjanović, trener TSC-a, istrajao na svom putu do prve kontrolne tačke i odveo Topolčane do istorijskog plasmana u eliminacionu fazu Lige Konferencije. Dobio je još jednu potvrdu o ispravnosti sopstvene strategije, samo dan nakon proglašenja za najboljeg mladog trenera u Srbiji. Samo što ne treba biti preterano pametan pa spoznati da je TSC, a sa njim i Jovan Damjanović, protiv jermenske Noe bio opasan eksplozivnim napravama i mogao da se samonuišti. Duel TSC-a i ekipe sa istoka kontinenta bio je šizofren, neizbalansiran, sa previše tranzicija, ali i nakrcan kvalitetnim sadržajem.

Za posmatrače sa strane – idealan.

Moglo je sve da“ode u Honduras“, pošto su gosti kod 0:2 i 1:3 imali kolosalne prilike da zatvore utakmicu i nanesu potencijalnu katastrofu srpskom predstavniku. A to bi bilo poražavajuće, bez obzira na one floskule da danas svi igraju fudbal, pa i ti Jermeni sa brojnim strancima u startnoj postavi.

TSC je na strast, individualni kvalitet Ifeta Đakovca i Miloša Pantovića, i filozofiju Jovana Damjanovića, okrenuo rezultat, utakmicu, čak i istoriju jednog kluba. Prodisaće sasvim sigurno mladi stručnjak, jer će u miru nastaviti da slaže kockice sopstvenog mozaika, koje se povremeno graniče sa ludošću. TSC je takva sredina, lišena nervoze i kampanjskog rada, omgućava treneru da bude kreativan i da vaja, što se najbolje videlo po primeru Žarka Lazetića.

TSC KAO BARSINA KOPIJA, SAMO BEZ KUBARSIJA I KUNDEA

Jovan Damjanović, sa poslednjom linijom na centru igrališta, deluje kao trenerski Stevan Sinđelić spreman da puca u džebanu, zapali protivnika, ali potencijalno i sebe. TSC je postao neka vrsta jeftine Barselone sa Hansijem Flikom, samo što na platnom spisku nema Kurbasija i Kundea, već defanzivce poput Jovanović i Đorđevića, nenaviknute na zahteve koju odudaraju od srpskog standarda. Nema duplih blokova, nema niske zone na 25 metara, nema sporog ritma i nameštanja prekida po pola minuta.

Tu želju Jovana Damjanovića za intenzitetom iz najjačih evropskih liga teško bi u ovom trenutku ispratio i, primera radi, Naser Điga jedan od najboljih centralnih defanzivaca u Mozzart Bet Superligi. Ali to je seme koja je posejao Jovan Damjanović, a Janoš Ženberi pokazao spremnost da sačeka žetvu. Mada biće tu brojnih elemntarnih nepogoda, kao u Gentu kada je poraz mogao da bude viši. Ili kao onaj meč sa Vojvodinom kada su se Bamidela i Seri trčali sami od centra ka golu Veljka Ilića.

TSC ima samo jedan trijumf u poslednjih pet utakmica, primio je na tom uzorku mečeva 12 golova, ali postoji i mnogo lepša strana Damjanovićevog pristupa, koji za njega očito nema alternativu. TSC je, primera radi, na šest duela u Ligi Konferencija sedam puta pogađao okvir gola rivala. I u tom paramteru je bez konkurencije u najmlađem UEFA takmičenju. Po broju števa srpski predstavnik je četvrti, iza nesumnjivo mnogo kvalitetnijih ekipa kao što su Vitorija Gimaraiš, Čelsi i Fjorentina.

TSC je na 12. mestu u Ligi Konferencije po broju stvorenih prilika, dao je identičan broj golova kao grčki velikan Panatinaikos, i jedan više od Genta i Kopenhagena.

Da ne govorimo o tome da su uz Damjanovićeve zahteve ofanzivci, i talentovani momci poput Stanića i Pantovića, dobili priliku da podginu sopstveni rejting i cenu.

Dobiće sigurno Jovan Damjanović kroz neku godinu, ili sezonu, još sedih vlasi i možda shvatiti da ponekad ne mora da bude rob sopstvenih zamisli. Treneri se s godinama menjaju i evoluiraju. Mada sve ovo što prikazuje TSC predstavlja avangardu u srpskom fudbalu. Dokaz tome je i nedavni meč protiv Crvene zvezde u Beogradu. Kao retko kada u novijoj istoriji, crveno-beli su imali manji posed lopte od rivala. TSC je na Marakani imao devet šuteva u okvir gola, koliko i Barselona.

PROTIV ZVEZDE VIŠE USPEŠNIH OFSAJDA NEGO BARSELONA I VIŠE ULASKA U POSLEDNJU TREĆINU NEGO ŠTUTGART

Palančani su imali 23 dodira sa loptom u Zvezdinom šesnestercu, Barselona protiv istog rivala na istom mestu neznatno više – 30. I još jedan zamimljiv podatak: tim Jovana Damjanovića je crveno-bele deset puta upecao u ofsajd zamku. Barselona je imala devet uspšenih ofsajda.

I subjektivan osećaj govori da je TSC imao više ulaska u protivničku trećinu protiv ekipe Vladana Milojevića od Štutgarta i Benfike.

Sve pomenute brojke su vrlo varljiva kategorija, jer je TSC u Beogradu mogao da doživi potop, pošto je kod 3:0 za domaćina Šerif Endijaje imao kolosalnu šansu za četvrti pogodak. Ali se Damjanovićev tim identično ponašao i kod 0:0 i kod 0:3, pa je tako mladi golman crveno-belih Ivan Guteša bio jedan od najboljih igrača derbija.

I KADETI NA KIPRU IGRALI KAO TSC

Nije Jovanu Damjanoviću prvi put da pravi rokenrol od fudbala. Slično je igrala i kadetska reprezentacija Srbije na ovogodišnjem Prvenstvu Evrope na Kipru. Svedočili smo vratolomiji protiv Češke (poraz od 3:4), potom je u četvrtfinalu Srbija slavila protiv Austrije (3:2), da bi poklekla na sledećem koraku u sudaru sa individualno najboljom selekcijom na turniru, Portugalijom (2:3). Orlići su tada imali vođstvo od 2:0, Vasilić je imao šansu da stavi tačku...

Ali Jovan Damjanović je ostavio trag na tom turniru i među tom grupom igrača, o čemu svedoči i objava Vasilija Kostova na Instagramu. Mladi vezista se poklonio Damjanovićevom načinu fudbala i razmišljanja.

Posle velike zaostavštine Žarka Lazetića, TSC se nalazi u početnoj fazi tranzicije i neke druge epohe. Zbog evropskog uspeha perspektiva deluje sjajno, ali biće tokom Damjanovićeve lude vožnje još šikana i krivina. Biće, budite sigurni, i jako teških poraza. Ali kada jednom budu na horiznotu videli ciljnu ravninu, u Bačkoj Palanci će spoznati da su postali jako ozbiljan klub, a da je srpski fudbal dobio jako ozbiljnog trenera.

Uvek spremnog da puca u džebanu. Pa kako puklo.