Jedna od lepših priča evropskog fudbala: Granada od jo-jo kluba postala evropski kalibar
Vreme čitanja: 4min | pet. 12.03.21. | 10:07
Dok se predstavnici Primere muče u Ligi šampiona, u sekundarnom UEFA takmičenju je potpuno druga slika
Izvanrednim učinkom u dva susreta Erling Haland se pobrinuo da spisak španskih predstavnika na internacionalnoj sceni posle dvomeča Dortmunda i Sevilje postane kraći za jedno ime, a dan kasnije, za Lopetegijevom četom krenula je i Barselona koja će posle eliminacije od strane Pari Sen Žermena moći dase fokusira na obaveze u domaćim takmičenjima. Korak na istom putu napravio je i Atletiko Madrid koji će sa golom zaostatka (0:1) izaći na megdan Čelsiju, te jedini klub koji ima objektivne šanse da nastavi da brani čast Primere u elitnom takmičenju na Starom kontinentu je Real, s obzirom na to da će Madriđani drugi susret sa Atalantom dočekati uz prednost sa gostovanja koja je, ruku na srce, uz to što iznosi samo jedan gol, i znatno "pogurana" crvenim kartonom Frojlera već u 17. minutu.
I dok španski klubovi proživljavaju Tantalove muke u Ligi šampiona, njihovi konkurenti u prvenstvu koji se takmiče u Ligi Evrope šetaju se nešto manje atraktivnom pozornicom.
Izabrane vesti
Iako se priznanje za rezultate mora odati i Viljarealu, klub sa Pirineja koji je priredio najprijatnije iznenađenje na međunarodnoj sceni, uz Porto, svakako je Granada.
Godinama je Granada tavorila po nižim španskim ligama i 2011. se vratila u Primeru posle 35 godina pauze. Od tada je važila za jo-joj klub koji se grečevito bori za opstanak. Pet godina su opstajali u ligi plasmanima od 15. do 17. mesta uz čudesne fotofiniše u borbama za opstanak da bi ispali 2017. kao poslednji tim u ligi. Posle dve sezone u Sehundi su se opet vratili i u prethodnoj sezoni ostvarili veliki uspeh osvojivši sedmo mesto u prvenstvu. Bilo je to rezultat iznad svih očekivanja. Najbolji od sezone 1973/74 i šestog mesta. Doneo je Granadi prvi izlazak na UEFA scenu gde je ekipa iz Andaluzije odlučila da ne bude samo puki statista.
Tim koji je prethodne sezone konkurenciju zaoštrio angažmanom Domingosa Duartea iz Sportinga i Darvina Mačisa iz Udinezea, uz zalog za budućnost u vidu Antonina iz Malage i Jana Etekija iz Sevilje, sa skromnim ulaganjima za uslove Primere u vidu 8.500.000 miliona evra nagovestio je ambiciju da izbegne borbu za goli život, ali je do kraja trke, senzacionalnim rezultatima uspeo da napravi iskorak u klupskoj istoriji. Međutim, sam izlazak na internacionalnu scenu nije zadovoljio apetite trenera Dijega Martineza.
Mladi strateg koji je već sa 24 godine uplovio u trenerske vode, danas može da se pohvali sa decenijom i po staža, a dragoceno iskustvo stekao je tokom sedam godina provedenih u Sevilji (2010-2017) odakle je očigledno preneo lokalni pelcer za Ligu Evrope koji je godinama sebično čuvan na stadionu Ramon Sančez Pishuan. Zaoštrivši konkurenciju angažmanom Luisa Suareza i Dimitrija Folkjea iz Votforda, Luisa Milje iz Tenerifea, Maksima Gonalona iz Rome i Alberta Sora iz Reala, španski tim krenuo je u ambicioznu misiju osvajanja Evrope iz senke.
Na krilima veterana Horhea Moline i Roberta Soldada, igrača tek dve, odnosno pet godina mlađih od njega Martinez je skockao ofanzivu. Dvojac koji je u tandemu postigao 20 golova (Molina 11, Soldado 9) zajedno ima 73 godine, međutim godine očigledno u ovom slučaju ne predstavljaju prepreku, a značajnu podršku najiskusnijim članovima ekipe predstavljaju pozajmljeni igrači Erera iz Sitija i Kenedi iz Čelsija. Iza kombinacije veterana i pozajmljenih igrača, defanzivni bedem granade na plećima je Neve, Sančeza i Duartea, koji su uz golmana Ruija Silvu ujedno i najstandardniji igrači španskog kluba ove sezone. Na papiru, ovo je tim koji bi i u aktuelnoj sezoni trebalo da bude zabrinut za opstanak u Primeri, međutim i u ovoj takmičarskoj godini Granada je rešena da u praksi demantuje teoriju. Pogotovo valja obratiti pažnju na sjajnog golmana Ruija Silvu kojem ove sezone ističe ugovor i biće jedan od najtraženijih golmana Evrope.
Da klubovima iz Andaluzije posebno prija sekundarna evropska pozornica, Granada je potvrdila eliminacijom Teute, Lokomotive Tbilisi i Malmea u kvalifikacijama. A da pređašnji rezultati nisu slučajnost potvrdila je drugim mestom u Grupi E, u konkurenciji timova kao što su PSV, PAOK i Omonija. Na vrlo dobru jesen nadovezao se skalp protiv Napolija, a novi korak u istorijskoj sezoni mogao bi da predstavlja plasman u četvrtfinale s obzirom na to da je Granada u prvom susretu osmine finala savladala Molde 2:0.
Odlična partija koju su već pomenuti veterani Soldado i Molina ukrasili sa po golom nastavila je san Granade, a na uspehe se posle prvog susreta sa norveškim predstavnikom osvrnuo i alhemičar iz Viga Dijego Martinez.
"Uvek se trudimo i dajemo sve od sebe da budemo konkurentni. Ima dana kada je uspeh na našoj strani, ali i onih kada nije, međutim svaki put pružamo najbolje u tom trenutku. Stigli smo do osmine finala Lige Evrope, ako nam je bilo potrebno deset godina za ovaj rezultat to je zato što je izuzetno teško i zbog toga čestitam celom timu. Kontekst i okolnosti daju dodatnu vrednost ovom uspehu, Granada je još jednom napredovala u ekstremnim uslovima", kazao je španski strateg.
Klub koji je u vlasništvu kineske korporacije Desports i multimilionera Jianga Ližanga koji u svom posedu ima i deo akcija NBA franšize Minesote Timbervulvs, očigledno ne želi da se pomiri sa epizodnom ulogom. Činjenica da je bar ne trenutak u senci ostavio gigante poput Reala i Barselone već je sama po sebi dovoljna satisfakcija. Takođe, ne treba potceniti ni seme ambicije koje je Martinez doneo iz Sevilje i posadio 2018. godine (posle kratkog perioda u Osasuni), a koje je počelo da klija ove sezone.