Jedina bela u moru crnih tačaka
Vreme čitanja: 4min | uto. 24.09.24. | 11:12
Niko u Partizanu nije direktan kao Aleksandar Jovanović, a pošto nema mrlje i naziva stvari pravim imenom niko nema ni šta da mu spočita
Štrči. Po svemu. U moru crnih tačaka jedina je bela. Toliko sjajna da nadvladava tamu i Humskoj i oko nje.
Samo Aleksandar Jovanović iz aktuelnog tima može da se nazove fudbalerom za Partizan. Ostali niti su igrači za crno-bele, niti imaju ljudsku crtu kakva karakteriše kapitena. Reče Ivica Iliev da su stranci inferiorni amateri, a svima, sa izuzetkom golmana, nedostaje ono što navijači najviše cene.
Izabrane vesti
Niko osim Jovanovića nema kvalitet da bude u prvih 11 i to je postalo jasno odavno, kad je upravo stasiti Nišlija sprečavao pad Parnog valjka u provaliju. Iako takvo priznjanje ne postoji, u navijačkim očima i ocenama javnosti bio je najbolji pojedinac posrnulog tima prošle sezone. Kad smo Aleksandra Stanojevića pitali plaši li se da bi opet golman mogao da ima taj status – što bi značilo da je ostatak ekipe jednako loš kao lane – uzvratio je da nema šanse da se to desi.
Baš to se dešava, opet...
Ako je Jovanović imao Matuesa Saldanju napred i Mihajla Ilića u odbrani, sad špica nema uopšte, jer je golove preselio u Mađarsku, a štoper (još) nije pokazao da je oslonac otkako se vratio iz Bolonje. Bibars Natho, koliko god se „prerušavao“ u dobrog igrača na derbijima u Humskoj, postaje bivši, a ostali, ruku na srce, nisu vredni pomena. Nisu igrači za veliki klub. Ili, kako je sam golman, lepo primetio...
„Manjak kvaliteta, manjak karaktera, manjak mu*a. Mi pokušavamo unutar kluba, stručni štab i igrači, ali ne vredi, nema kvaliteta“, govorio je smireno Jovanović posle poraza u 174. večitom derbiju, kao jedini fudbaler poraženog tima koji je izašao u javnost.
Drugi nisu ni hteli da pričaju. Možda i bolje. Nemaju šta da kažu. I kad bi hteli, sigurno ne bi bili ovako precizni i jezgroviti kao povratnik u reprezentaciju. To nije nijednom za ova tri meseca uradio ni trener Aleksandar Stanojević, niti pređašnji sportski direktor Ivica Kralj, pa ni sadašnji Ivica Iliev, iako pokušava. Bukvalno je rekao sve što navijači, obični ljudi, oni koji više ne dolaze na stadion, govore svakodnevno za kafanskim stolom, u pauzama na radnom mestu, kod drugara u vikendici, jer razumeju i sport i život i neće da ih niko pravi ludim.
Zato je Aleksandar Jovanović sve što Grobari žele da vide od člana kluba. Učinkovit na terenu (uopšte nije u pitanju poslednji meč sa Crvenom zvezdom, već sve ranije), direktan van njega. Naziva stvari pravim imenom, ne uvija reči u oblande, ne beži od problema, spreman je da upre prstom i na nadređene.
“U ovom trenutku Partizan nije konkurentan, meni to teško pada kao kapitenu. Ne mogu da verujem šta su dozvolili da naprave od kluba. To mora da se kaže, niko ne sme da kaže, ja vam kažem. Mogu sutra da odem, nije problem. Već sam rekao nekima i pre svih ovih rezultata. Šta je ova zemlja dozvolila da se napravi od Partizana, to je sramota. To svi znate (novinari, op. au), ali niko neće to da napiše. Ili ne smete. Stvarno je sramota šta je dozvoljeno da se napravi od Partizana, da igramo derbi koji nije derbi. Ovo nije derbi. Ovo je na mnogo višem nivou. Kada sam dolazio, nisam verovao da je ovako. To je sramota“.
Zato je kapiten, ali je mnogo važnije da je jedinka koja ukazuje na problem širi od fudbalskog terena. Na ljude koji vode klub u vidu Milorada Vučelića i Miloša Vazure, kao i onih koji su ih tu postavili. Urušili su klub, do nivoa negledljivog.
“Verujem da nijedan zvezdaš nije srećan kada gleda ovo. To je činjenica. Ima još mnogo stvari koje ne smete da pišete, a ja vas gledam u oči i pričam vam. Mogu da kažem, jer mogu da odem sutra. Imam gde da odem. Otići ću na Kipar... Ovo ću vam reći isto i sutra. Meni ovo nije izgledalo kao derbi. Verujem ni predsedniku, premijeru i kome god, jer je ovo nešto mnogo više. Ovo nikom ne odgovara, možda zapravo nekom odgovara, ali ne znam šta je poenta“.
Jovanović je rekao sve što u odbranu Partizana nisu oni koji su skoro deset godina na rukovodećim funkcijama. Ivica Iliev nikad ovako nije bio tačan u obraćanju javnosti. Aleksandar Stanojević jeste, ali tek kad je napuštao klub prvi put, međutim, posle toga je i sam spustio loptu. Drugi Aleksandar ne želi to da radi.
Dodatna vrednost izlaganja u ponedeljak veče je što Aleksandar Jovanović nije dete kluba, nije odrastao u „Zemunelu“, niti je zadojen grobarstvom, ali je čovek spreman da brani interese za razliku od drugih koji to ne smeju. Zato i neće smeti ništa da mu kažu, jer i Vučelić i Vazura i Iliev i Stanojević i stranci i domaći znaju da je kapiten u pravu.