Japan je mašina na pogon iz Liga petice i prvi će overiti plasman na Mundijal 2026.

Nikada pre 1998. godine Japan nije igrao na svetskim prvenstvima, a baš od Francuske redovan je učesnik mundijala. Nisu Samuraji preskočili niti jednu planetarnu smotru, 2002. bili su domaćini zajedno sa Južnom Korejom, a niko ne sumnja da će i osmi put uzastopno zaslužiti mesto ma Svetskom prvenstvu... I to pre svih ostalih.

Japanci su u Ksijamenu u 6. kolu azijskih kvalifikacija za Mundijal u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku rutinski uzeli meru Kini (1:3) i došli u poziciji da već u narednom meču, onom protiv Bahreina zakazanom za 20. mart 2025. postanu prva reprezentacija koja je zvanično obezbedila mundijalsku vizu.

Istina, nemaju Japanci u azijskoj zoni kvalifikacija Bog zna kakvu konkurenciju, ali grupa sa Australijom i Saudijskom Arabijom, selekcijom koja je pre dve godine u Kataru šokirala potonjeg prvaka sveta Argentinu (2:1), te Indonezijom, Kinom i Bahreinom, delovala je, makar na papiru izazvonije od ostalih grupa. Ispostavilo se da je Japan ipak krupna zverka, dok je ostatak konkurencije, tu negde.

Indonezija je recimo, prvi put u istoriji savladala Saudijsku Arabiju i tako omogućila Samurajima da već na proleće postanu prvi učesnik predstojećeg Svetskog prvenstva. A Kina čiji su navijači u petomilionskom Ksijamenu izviždali himnu Japana (teško da bi se nešto slično desilo da se igralo u Japanu), nije imala nikakve šanse protiv tima sa najviše igrača u evropskim klubovima u konkurenciji azijskih selekcija.

Na 27. utakmici zaredom izabranici Hadžimea Morijasua zatresli su mrežu rivala, a novu pobedu, devetu u poslednjih deset utakmica, sa dve pogotka nacrtao je napadač holandskog Neca Koki Ogava. Njegov gol iz 39. minuta i pogodak Koa Itakure iz duoke nadoknade prvog dela, nagovestili su pobednika. Kinezi su udahnuli vazduh zahvaljujući golu Lina Liangminga praktično po izalasku iz svlačionice, ali je Ogava ubrzo stavio tačku na i.

Japance je sa kapitenskom trakom predvodio vezista Liverpula Vataru Endo, Takefusa Kubo je spakovao prvi gol Ogavi, a gosti su u startnoj postavi imali čak sedmoricu fudbalera koji nastupaju u Ligama petice. Uz pomenutu dvojicu, bili su to golman Parme Zajon Suzuki, štoper Menhengladbaha Itakura, Junja Ito i Keito Nakamura iz Remsa i Takumi Minamino, fudbaler Monaka, a svojevremeno član Liverpula. Sa klupe su ulazili igrači iz Premijer lige poput Daičija Kamade i Kaorua Mitome, kao i dvojica Seltika Kjogo Furuhaši, Dajzen Maeda.

Sve ovo nedvosmisleno potvrđuje da je Japan ekipa izraženog kvaliteta, sa moćnim prvotimcima i izuzetno kvalitetnom klupom, te da mu nisu strane nokaut faze Mundijala. U Kataru i Rusiji su Samuraji dobacili do osmine finala, a među 16 našli su se i u Južnoj Africi, odnosno 2002. kada su bili domaćini.