Jamal: Fudbal je mehanizovan, ali postojimo Pedri i ja... Ne igram zbog novca, nego radi zabave

Kampanja za Zlatnu loptu traje, nema gde nema Kilijana Embapea i Lamina Jamala. Kao da samo njih dvojica postoje, kao da su to jedina dva kandidata. Svako malo „iskoči“ intervju Francuza i(li) Španca. Dobili smo novi, Barseloninog čuda od deteta.

Ali, ovoga puta u prvom planu nije priča o Zlatnoj lopti, mada ima i toga. Akcenat je na drugim stvarima: pritisku, strahovima, odrastanju, pogledima na fudbal, razgovoru sa Lionelom Mesijem i onoj slici kako ga kupa, ali i tome kako vidi fudbal i kako bi on voleo da se drugi ophodne prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

Za početak Mundijal i tome kako su se Lamin Jamal i saigrači osećali tokom finala protiv Argentine, šta im se vrzmalo po glavama.

Španija je znala da je svetski prvak i pre nego što je postigla gol – u trenutku kada je Enco Fernandez dobio crveni karton. Bio je treći minut nadoknade drugog poluvremena, još uvek 0:0, ali tada…
„Znali smo da je nemoguće da nam daju gol, a sa loptom u nogama protiv desetorice, bilo bi veoma teško da mi ne damo njima“.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Argentina je odolevala, međutim, lopta je u 106. minutu finala Mundijala stigla do nogu Lamina Jamala. O tom trenutku razmišlja već neko vreme.
„Bek ima trenera koji mu kaže: „U redu, Lamin radi to i to...“ Ja na njega gledam kao na robota koji pokušava da me zaustavi. Roboti mogu biti skoro savršeni, ali čovek ima nešto što robot nema. Fudbal jeste mehanizovan, ali postoje igrači poput mene, Pedrija i mnogih drugih koji imaju nešto posebno. Postoji onaj tipičan Nejmarov potez kada stane, napravi fintu, pa ode na drugu stranu – odgledao sam toliko njegovih snimaka. Pokušavam da se igram sa protivnicima, da se postaram da ne mogu da me mehanizuju i da ne znaju kuda ću krenuti“.

(©Reuters)

I potom je prevrteo film na akciju koja je odlučila svetskog šampiona.
„Sećam se tri poteza oko 60, 70. i 80. minuta kada sam krenuo na beka. Svaki put bi se Aleksis Makalister priključio. Da sam zaista želeo da napadnem beka, išao bih brzo na njega. Umesto toga, ovog puta sam išao sporije, noseći loptu, tako da Makalister ima vremena da stigne do mene, da Pedro Poro može da priđe iza mene i da mu vratim loptu“.

Malo stvorenog prostora bilo je dovoljno – Niko Vilijams je vratio loptu glavom posle ubačaja Pedra Pora, a Feran Tores, koji se mučio tokom čitavog turnira, postigao je gol.
„Znali smo da je Feranu to bilo potrebno“, poručio je Lamin Jamal, pa se nasmejao:
„Dobro, svima je potreban gol u finalu Svetskog prvenstva. Da ga je dao Unaj Simon, bilo bi sjajno. Kada lopta uđe u mrežu, osećaj je spektakularan, osećaš da ste šampioni. Tu emociju ne možeš opisati. Sve što sam želeo bilo je da nastavimo da igramo. Nijednog trenutka nisam pomislio: „Mogli bi da izjednače“. Bilo je malo guranja, šansa koju je Pau Kubarsi raščistio, ali ja sam uživao“.

Nakon poslednjeg zvižduka je zagrlio Lionela Mesija.
„Rekao sam mu hvala za sve što si dao fudbalu. Ne radim stvari da bi lepo izgledale na fotografiji, to je došlo iznutra“.

(©Reuters)

Simbolika je bila moćna – poput čina sazrevanja, predaje baklje. Lamin Jamal grli Lionela Mesija, koji ga je kupao dok je bio beba, kao da je to bilo krštenje. Kao da je on zaslužan za sve ovo.

Priča o nastanku slike u kadi nameće mnoga pitanja, ali jedno posebno buni: zašto, zaboga, tvoj otac nije pokazao tu sliku 17 godina?
„Zato što sam mu ja rekao da je ne objavljuje. Jednom ju je stavio na Fejsbuk i rekao sam mu da je skine. Poređenja su bila suviše laka, to bi bilo jedino o čemu bi ljudi pričali. Želeo sam da budem Lamin, nisam želeo da budem Mesi. Samo sam želeo da stignem dokle god mogu. Zamolio sam ga da sačeka. Kad budem postao Lamin, radi šta hoćeš“.

Nije mali Lionel Mesi, nego je Lamin Jamal. Globalni je fenomen, niko mlađi nije osvojio Evropsko prvenstvo i Mundijal, a mogao bi i da postane najmlađi osvajač Zlatne lopte.
„Ako ćemo potpuno iskreno, nisam samo ove godine na nivou za osvajanje Zlatne lopte, već i duže. Svi to znaju, znaju da pravim razliku. Mislim da ljudi razmišljaju: „Lamin ima 19 godina, osvojiće je kad-tad, pa hajde da je damo nekom drugom...“ Ja samo moram da pobeđujem, pobeđujem i pobeđujem, i doći će trenutak kada više neće biti debate. Biće ljudi koji me vole, biće ljudi koji će govoriti: „Kakva je ovo dosada“. I to je u redu. Ali, ljudi treba da znaju da jedna loša utakmica Lamina odgovara 400 loših utakmica bilo koga drugog“.

Neke stvari je u proteklom periodu morao da objasni porodici…
„Posle finala, moja porodica je bila presrećna. Problem s tim je što oni ne znaju šta znači izgubiti. Odem na Evropsko prvenstvo – osvojim ga. Odem na Svetsko prvenstvo – osvojim ga. Deluje lako. U jednom trenutku sam pomislio: „Kad ne budem pobedio, misliće da sam užasan“. Rekao sam im: „Smirite se, biće još mnogo svetskih prvenstava“. Moram još da igram i još da pobeđujem“, kazao je Lamin Jamal i nastavio:
„Na Evropskom prvenstvu nisam ni znao ko sam, gde sam, niti koliki je značaj svega toga. Mogao sam da polažem ispit, a sutradan da igram protiv Francuske, jer nisam bio svestan razlike. Osvojio sam ga i rekao: „Pa, dobro, to je lepo, ali Svetsko prvenstvo je bolje, zar ne?“ Sada znam šta znači Evropsko prvenstvo. Znam šta je Svetsko prvenstvo, iako mislim da to zaista shvatiš tek kada odeš na sledeće i izgubiš. Ima još mnogo toga da se uradi. Zašto ne bismo bili najbolja reprezentacija u istoriji? Najbolja Barselona? Ako postoji neko na svetu koga „ne uspavljuje“ uspeh, ko nema normalne standarde, to sam ja“.

(©Reuters)

Lamin Jamal živi s tim od samog početka. Imao je 13 godina kada je prvi put osetio neku vrstu slave. Otišao je na Evropsko prvenstvo sa 16 godina, doslovno kao dete, a na Svetsko sa 18 i osvojio oba. Ima tri titule prvaka države. Novac, slava, izloženost javnosti…

Mnogi bi poleteli, on nije. Poneka izjava će zaparati uši, ali to je u redu.
„To zavisi od toga kako si vaspitan. Nikada neću reći: „Ko si ti? Ja sam osvojio Svetsko prvenstvo“. Samo bi glupi ljudi to uradili. Znam da je fudbal 0,000001 odsto života“.