Jamal: Neću da budem bolji od Pelea i Mesija, već ono što sam; osvojim li Zlatnu loptu, hoću još pet

Lamin Jamal već odavno nije samo jedan od najvećih talenata svetskog fudbala, a sa 19 godina govori i razmišlja kao neko ko vrlo dobro zna gde želi da stigne.

U opširnom intervjuu za francuski Ekip, koji je dao novinaru Floranu Toršuu u trening centru Barselone 'Ciutat Esportiva Joan Gamper', španski reprezentativac govorio je o Zlatnoj lopti, svom shvatanju fudbala, etiketama koje ga prate, pritisku javnosti, ali i ambiciji koja se, barem prema njegovim rečima, ne završava osvajanjem jednog trofeja.

Jedna od centralnih tema bila je Zlatna lopta. Jamal je najpre objasnio šta za njega zapravo predstavlja nagrada namenjena najboljem fudbaleru sveta.
"Mislim da je, na kraju, Zlatna lopta, kao što kažete, nagrada kojom se priznaje najbolji igrač godine, izuzetan fudbaler, onaj kojeg je zadovoljstvo gledati, zbog kojeg gledate utakmicu samo da biste videli njega kako igra. Mislim da je reč o takvoj vrsti izuzetnog igrača. To nema nikakve veze sa brojem golova koje postiže ili bilo čim sličnim. Ne znam, kada pomislim na Zlatnu loptu, pomislim na Mesija, Ronaldinja, igrače poput njih, koji su drugačiji, koji vas nateraju da se nasmejete kada ih gledate", rekao je Jamal za Ekip.

Subota, 20.45: (2,85) Engleska (3,40) Španija (2,45)

Upitan koji su njegovi argumenti u borbi za priznanje, Jamal je u prvi plan stavio upravo način na koji igra.
"Mislim da svi koji gledaju fudbal već znaju koji su moji argumenti. Izađem na teren, uživam, igram dobro, igram onako kako želim da igram. Srećom, uspeo sam i da osvojim mnogo trofeja sa Barselonom, a u poslednje vreme uspeo sam da osvojim i najvažniji trofej, Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom. Ali više od svega, mislim da je moj stil igre moj najjači argument i ono što me čini drugačijim".

Za Jamala, međutim, individualni kvalitet nema potpuno značenje ukoliko ga ne prate rezultati ekipe.
"Na kraju krajeva, veoma je važno da, osim što ste dobar igrač, mislim da najbolji igrač uvek čini da njegov tim pobeđuje. Kada vaš tim pobeđuje, svi više dolaze do izražaja, svi više sijaju i, hvala Bogu, već godinama pobeđujemo sa reprezentacijom, osvajali smo i sa Barselonom i veoma smo srećni. Želimo da nastavimo da pobeđujemo, a na individualnom planu sam veoma srećan".

Konkurenciju za Zlatnu loptu ne posmatra kao problem. Naprotiv, smatra da veliki broj kandidata samo doprinosi težini same nagrade i debati koja je prati.
"Dobro je, a i zabavnije, kada ima više igrača, više debate i kada ljudi mogu da imaju različita mišljenja. Na kraju, to je posao novinara. Kao što je moj posao da igram dobro na terenu, tako oni imaju težak zadatak. Svi imamo veoma jake argumente, svi smo sjajni igrači. Videćemo. Svi su ogromni igrači. Ne iznenađuje me što su u toj debati, svi imaju svoje argumente. Mesi se, na primer, pominje zato što je imao sjajno Svetsko prvenstvo, dok drugi imaju neke druge argumente. Sva mišljenja moraju da se poštuju. Ako neko kaže: 'Mesi zaslužuje' ili 'Rodri zaslužuje', to je potpuno legitimno, ne govore gluposti, zar ne?"

Ipak, Jamal smatra da mu jedan rezultat iz prethodne sezone daje značajan argument.
"Kada govorite o toliko velikih igrača, na kraju svi analiziraju: 'Dobro, ovaj je bolji od onoga, ali možda je onaj drugi osvojio ovaj ili onaj trofej'. Prednost u mom slučaju jeste to što sam ove godine uspeo da osvojim Svetsko prvenstvo i, očigledno, to mi daje prednost. Mislim da je to logično".

Jamal i Rafinja (©Reuters)

Osvrnuo se zatim i na prethodnu ceremoniju Zlatne lopte, kada je kao 18-godišnjak završio iza Usmana Dembelea.
"Bila je to posebna noć. Nema mnogo osamnaestogodišnjaka koji odlaze na ceremoniju Zlatne lopte misleći da imaju šansu da je osvoje. Bila je to moja druga ceremonija i samo to što sam bio tamo sa mogućnošću da pobedim Usmana već je bilo ostvarenje sna. Na kraju je 'Us’ pobedio, ali sam to dobro prihvatio. Zaslužio je, imao je neverovatnu sezonu, osvojio je Ligu šampiona i bilo mi je drago zbog njega. Što se mene tiče, osvojio sam Trofej Kopa za najboljeg mladog igrača, koji mi je bio drugi".

Drugo mesto nije doživeo kao neuspeh, već kao još jedan podsticaj.
"Doživljavam ga kao uspeh. Završio sam drugi sa 18 godina. To mi takođe pomaže da napredujem. Ja sam igrač koji uvek želi da pobedi i kada ne završite prvi, to vas motiviše da naredne godine date sve od sebe kako biste uspeli, pa isto tako i sledeće godine, i one posle nje... Nikada to nisam video kao frustraciju".

Razumeo je i zbog čega je tada nagrada pripala Dembeleu.
"Obojica smo igrali u Ligi šampiona, stigli smo do polufinala, a on ju je osvojio... Iskustvo takođe igra ulogu. Tek dve godine sam dolazio na ceremoniju Zlatne lopte, bilo je teško osvojiti je tako brzo. Ali želim da naglasim da je Usman imao veličanstvenu sezonu".

Uprkos statusu koji već ima u svetskom fudbalu, Jamal sebe i dalje vidi pre svega kao veoma mladog čoveka. Osvrnuo se i na kritike onih koji njegovu otvorenost tumače kao aroganciju.
"I dalje sam klinac i čast mi je kada ljudi tako govore o meni. Sve što pokušavam jeste da uživam u svakoj utakmici, da ljudi uživaju i da im izmamim osmeh. Arogantan? Mislim da se ljudi koji to govore, duboko u sebi, zabavljaju gledajući me. Na kraju krajeva, fudbal je sport u kojem bi trebalo uživati. Kada je konferencija za medije, volim da slušam one koji govore iz srca, koji se izražavaju iskreno i koji me nasmeju. Nije toliko stvar u aroganciji koliko u tome da kažem ono što mislim, uvek, i da to kažem prirodno. Zato ljudi neizbežno greše kada me tako označavaju. Jednostavno pokušavam da budem što prirodniji. Imam utisak da ljudi nisu navikli da neko odgovara iskreno. Možda postoje ljudi koji žele da čuju pozitivne stvari, da im neko kaže da je 'sve u redu’, dok ja uvek pokušavam da kažem istinu".

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

A kada se kamere ugase, tvrdi da se njegov svakodnevni život ne razlikuje toliko od života njegovih vršnjaka.
"Ja sam momak od 19 godina koji trenira, zatim ode kući da bude sa porodicom i devojkom i pokušava da vodi normalan život. Pokušavam da idem u šetnju kada mogu, kada mi ljudi to dozvole... Takođe pokušavam da provodim vreme sa mlađim bratom. Kao i svaki drugi momak".

Novac i slava, dodaje, ne znače da profesionalni fudbaler može da živi bez ograničenja.
"Svi misle da, kada imate novac, možete da radite šta god želite. Ali kada ste fudbaler, to nije moguće. Znate da sutradan imate trening ili utakmicu i želite da vam telo bude u dobrom stanju. Pokušavate da se odmorite, ali pre svega pokušavate da živite svoj život. Jer najvrednije je upravo to — da možete da živite svoj život, kao ljudi koji me sada slušaju ili čitaju. Da možete da odete na piće sa prijateljima, sa porodicom. To je ono što najviše volim".

Velika pažnja koju privlači sa sobom nosi i glasine, a Jamal kaže da je vremenom naučio da se sa njima nosi.
"Kada sam bio mlađi, nisam to razumeo. Nisam razumeo zato što je većina kontroverzi ili glasina koje kruže o meni lažna. Sa mnom je uvek tako bilo. Mislio sam: 'Ali ja to nisam uradio, zašto onda govore da jesam?’ Onda sam shvatio da je, na kraju, ono što se prodaje kada sam ja u pitanju — kada ništa ne radim — da se nešto izmisli kako bi moglo da se priča o tome. Zato sada reagujem ovako: 'Dobro, nisam ni znao da sam to uradio, ali nema veze, nije strašno' (smeh). Uvek vodim računa da moja majka bude mirna, da zna da ja to nisam uradio i da je to laž. Ako je tako, onda mi ne smeta".

Ključ je, prema njegovim rečima, u sposobnosti da se čovek izoluje od svega što ga okružuje.
"Pored svega toga, mislim da je važno znati kako da se isključite. To je fundamentalno, bilo da igrate loše ili da kruže glasine. Na kraju, dobra stvar kod fudbala jeste to što na svaka 24 sata ljudi zaborave šta se dogodilo prethodnog dana i usredsrede se na sadašnjost. Zato se uvek trudim da ostanem fokusiran, da treniram i razmišljam o fudbalu".

Možda se njegov karakter najbolje vidi kroz primer kojim je opisao koliko veruje u sebe.
"Nikada ne sumnjam u sebe. Dobro, uvek se šalim sa prijateljima i govorim im: 'Kada bih morao da se trkam, na primer, kada bih otišao na bazen i morao da se takmičim protiv Majkla Felpsa, rekao bih mu: 'Pobediću te, sigurno''. Uvek verujem da mogu da pobedim, čak i ako je 100 odsto jasno da ću izgubiti".

Jamal i Rafinja (©Reuters)

Ta ambicija, tvrdi, nije ograničena samo na fudbal.
"Uvek govorim da svako treba da teži najvišem mogućem nivou. Kada bih bio konobar, želeo bih da budem vlasnik restorana. Igram da bih stvarao istoriju, da bi za 30 godina mladi ljudi govorili: 'I on je zaista bio veoma dobar'. Ali to nije opsesija, nikada ne razmišljam: 'Želim da budem bolji od Pelea, bolji od Mesija'. Ne želim da se poredim ni sa kim. Želim da budem Lamin Jamal, želim da me pamte kao Lamina Jamala i nadam se da ću biti među velikanima. Verujem da imam sposobnost i sredstva da to ostvarim, a to zavisi od mene".

I zato se posao ne završava kada se završi timski trening. Jamal pokušava da svaki dan iskoristi kako bi dodao još nešto svojoj igri.
"Pokušavam da radim na svemu. Dobra stvar kod toga što ste mlad igrač poput mene jeste to što uvek možete nešto da naučite, imate mnogo vremena pred sobom. Trenutno vežbam slobodne udarce, znam da u tom segmentu imam prostora za napredak. Zapravo radim na svim aspektima: završnici, svemu za šta trener vidi da mogu da unapredim. Uživam u igranju fudbala, nemam osećaj da je to trening".

Napredak pokušava da meri veoma konkretno, kroz brojke i učinak iz sezone u sezonu.
"Na početku svake sezone uvek pokušavam da napredujem. Kažem sebi: 'Ako sam prošle sezone imao 200 driblinga, ove ću pokušati da imam 300. Ako sam postigao 20 golova, pokušaću da dam 30'. Mislim da ću, malo-pomalo, napredovati u tom smislu. Želim da osvojim više trofeja, želim da pobeđujem sa Barselonom. Istina je da sam počeo veoma dobro. Takođe pokušavam da budem bliže kaznenom prostoru, da više trčim i da nastavim da napredujem".

Posebnu pažnju posvetio je završnici, koju je prepoznao kao segment igre u kojem je morao da napravi iskorak.
"Da, to je bio aspekt koji sam morao da poboljšam. Možda sam dobro igrao između sredine terena i kaznenog prostora, ali možda mi je nedostajalo još nešto, a mislim da u tom pogledu napredujem. I to se vidi".

Jedna od lekcija stigla je kroz bolan poraz Barselone od Intera u polufinalu Lige šampiona u sezoni 2024/25. Jamal smatra da bi njegova ekipa danas drugačije reagovala.
"Lako je analizirati. Kada bismo sada ponovo igrali tu utakmicu protiv Intera, onu revanš utakmicu polufinala 2025. godine, 3:4 posle produžetaka, nikada ne bi uspeli da izjednače. Mi smo mlad tim, postoje odluke koje donosite u deliću sekunde, a kada imate 20 ili 30 godina, ne donosite ih na isti način. To su ti detalji, ta mešavina sreće i iskustva, koje malo-pomalo popravljamo. Nadam se da je ovo naša godina. Sada je na nama da podignemo taj trofej. Sve nas to motiviše, svi želimo da budemo u Madridu i igramo finale Lige šampiona".

Upravo iskustvo, posebno ono stečeno kroz poraze, vidi kao jedan od ključnih razloga svog sazrevanja.
"Kada je reč o iskustvu, kada vidite momka koji ode na Evropsko prvenstvo i osvoji ga iz prvog pokušaja, pomislite: 'Vau, fudbal je baš lak'. Ali kada igrate Ligu šampiona sa Barselonom, shvatite koliko je sve to teško. Tome treba dodati i iskustvo poraza. Mislim da više naučite iz poraza nego iz pobede. Napredovao sam kao fudbaler i svake godine postajem malo zreliji".

Ipak, smatra da se više promenio kao igrač nego kao osoba.
"Više u smislu svojih fudbalskih sposobnosti. Ja sam i dalje klinac. Promenite se posle nekoliko godina u fudbalu, promeni vam se način razmišljanja. Kao fudbaler, nadam se da ću svake godine napredovati. Imao sam i problema sa pubalgijom, to utiče na vas, malo vas promeni, ali se malo-pomalo oporavljam i pokušavam da budem profesionalniji".

Povreda mu je, priznaje, promenila i odnos prema sopstvenom telu.
"Mislite - klinac sam, ništa ne može da mi se dogodi, ne mogu da se povredim, kao da sam od plastike (smeh)? Onda sam shvatio da nije tako, morate da vodite računa o sebi. Sve mi je to pomoglo da postanem osoba kakva sam danas. Uvek pokušavam da idem kod fizioterapeuta, da legnem ranije i da se bolje hranim".

A kada govori o krajnjim granicama svojih ambicija, Jamal ih praktično i ne postavlja. Jedan trofej za njega predstavlja samo razlog da odmah počne da razmišlja o sledećem.
"Uvek možete da odete korak dalje. Osvojio sam tri prvenstva, a u svojoj glavi želim da osvojim sedam ili osam, najmanje. Nadam se da ću ih osvojiti još mnogo. Još nisam osvojio Ligu šampiona, želim da je osvojim. A ako osvojim jednu, znajući da je PSŽ osvojio dve zaredom, želeću da osvojim tri zaredom. Ako ne osvojim Zlatnu loptu, moram da je osvojim sledeće godine. A ako je osvojim, želeću da osvojim još pet. Mislim da nikada ne možete da stanete, uvek možete da pobeđujete ponovo i ponovo. Kasnije, kada budem sedeo kod kuće sa svojom decom, želim da im kažem: 'Sada je red na vas, ja sam već uradio mnogo'. To je moj mentalitet: pobeda, pobeda, pobeda, uvek. A ako ne pobedim, vidimo se sledeće godine".