Izašao bi iz Gvardioline senke, a prepisuje iz Murinjovog teftera

Još malo pa će Mikel Arteta proslaviti pet godina na klupi Arsenala. U prve dve, dve i po, bavio se Španac čišćenjem da budemo grubi "igračkog škarta", onih što su se zasitili Emirejtsa, u severnom Londonu potrošili zenit fudbalske genijalnosti, onih za koje je procenio da ne doprinose ni atmofsferi, te ni da kvaliteom ne mogu da se uklope u njegovu fudbalsku filozofiju.

Kada je svoj podrum pomeo, kada je police zategao po principu cakum-pakum, počeo je da preti svom trenerskom ocu Pepu Gvardioli. U sezoni 2022/23, bio je konkurentan do pred kraj aprila i za Arsenal ponižavajućeg derbija na Etihadu (4:1) završivši sezonu kao vicešampion sa pet bodova deficita u odnosu na Siti, da bi proletos tako snažno pritisnuo Građane da je šampionska trka bila živa i u 38. kolu. Ipak, Siti je ostao šampion.

Sezona označena kao treća sreća, sezona uoči koje su mnogi poverovali da je konačno vreme za Arsenal, da se zasićenost Gvardioline čete nakon istorijske, četiri vezane šampionske titule mora iskoristiti, nije poočela sjajno za Tobdžije. A utisak je da su razliku, onu zbog koje je londonski velikan trenutno treći, a ne prvi na tabeli, napravile nijanse. One nijanse koje na kraju sezone i razdvajaju šampiona i prvu pratilju.

Učio je Arteta trenerski zanat godinama pod skutima bistavog uma Pepa Gvardiole, početkom sezone na Etihadu umalo naneo Sitiju prvi poraz u međusobnim duelima u Mančesteru još od davne 2015. godine, ali nije završio posao do kraja i primio je gol u poslednjim sekundama utakmice. Slično kao što je sinoć u Londonu propustio priliku da dokusuri Liverpul i stoga je kažnjen i pobeda mu je iskliznula iz ruku. Tabela trenutno kaže da Siti ima 23, Liverpul jedan manje, a Arsenal 18 bodova. Da Tobdžije u dva pomenuta derbija nisu ispuštale prednost 2:1, trenutno bi delile čelo premijerligaškog karavana sa Sitijem sa po 22, dok bi Redsi imali 21.

Slika je mogla da bude drugačija. Odgovor zašto nije, možda treba tražiti u analizama bivši asova i stručnih analitičara Sky Sporta Roja Kina i Džejmija Karagera.

"Počinjem da brinem za Arsenalov mentalitet", rekao je Irac i nastavio: "Kada krenu napred, kao da se opuste i zalegnu, umesto da traže treći gol. Brinem za njihovo uverenje da li su uopšte spremni da izazovu Mančester Siti?"

Verovatno se prosečan navijač Arsenala poslednje dve sedmice opasno nervira i tanji živce gledajući mučenje svog tima na svim frontovima. Počelo je od poraza od Bornmuta obeleženog isključenjem Vilijama Salibe koji je morao da preskoči Liverpul. Potom u Ligi šampiona Arsenal protiv Šahtjora nije ličio na tim koji je dve sedmice ranije rutinski razoružao Pari Sen Žermen. I dozvolile su Tobdžije da drhte protiv Ukrajinaca u poslednjih petnaestak minuta, umesto da na 1:0 zapečate pobedu. Onda je juče došao Liverpul, Artetin tim je odigrao vrlo kvalitetno prvo poluvreme, stekao prednost 2:1, ali u nastavku kao da je drugi tim izašao na travnjak Emirejtsa. Ili je to bio isti tim sa drugačijim uputstvima, tim koji nije želeo da overi pobedu, već da sačuva trenutni rezultat. Znamo kako se završilo. I zato je Džejmi Karager sinoć izgovorio reči koje, makar na uzorku aktuelne sezone imaju potporu i smisao.

"Zanimljiva stvar pala mi je na pamet gledajući Arsenal. Razmišljao sam o njoj duže vreme jer je Arteta radio sa Gvardiolom i mislili smo da je on novi Pep Gvardiola. Ali ako razmišljate od dva najuspešnija trenera u poslednjih 15 godina, to su Gvardiola i Murinjo. Arteta polako trenerski prerasta u Murinja. Niko nije mislio da će se to dogoditi. Večeras se predao u drugom poluvremenu"

Karager veruje da je u ovom slučaju po sredi pitanje Artetine percepcije na koji način ima najveću šansu da se domogne titule.

"Ovo nije kritika, već zapažanje gde je Arsenal kao tim. Možda je Arteta jednostavno pogledao svoje napadače i pomislio da nisu dovoljno dobri kao Sitijevi, te da mu je najvaća šansa da osvoji titulu tako što će imati najbolju defanzivu. A to je ono što su imali u prošloj sezoni i verovatno imaju i sada. Ali ideja da Arsenal igra sjajan fudbal i da je on čovek Pepa Gvardiole... To jednostavno nije tako. Pogledajte samo igrače koji su igrali danas, tajnovitost oko toga ko je spreman, a ko nije. Sve su to svtvari koje podsećaju na tefeter Žozea Murinja", smatra legenda Liverpula.

Možda krajem prošle sezone ovakve Karagerove izjave ne bi imale ozbiljan temelj, ali trenutno ga niko ne može optužiti da priča budalaštine. Mada, ima Arteta i alibi za sve češće "zatvaranje" u drugim poluvremenima i čuvanje vođstva.

Ne zaboravimo da od sredine septembra Arsenal igra bez povređenog kapitena i čoveka sa najvećim uticajem na kreaciju ekipe Martina Edegora. Setimo se i da su Tobdžije dobijale crvene kartone početkom drugog poluvremena protiv Brajtona, u finišu prvog dela na Etihadu, te posle pola sata duela sa Bornmutom. Nije Arteta baš imao luksuz da pri vođstvu 2:1 protiv Sitija radi bilo šta drugo, do da se bori za goli život i čuva gol prednosti. Protiv Bornumuta i Šahtjora nije bilo povređenog Bukaja Sake, dok je protiv Liverpula na teren od starta izašla zadnja linija bez standardnih Kalafjorija i Salibe, te Gabrijela koji se povredio u 54. minutu, u drugom delu odbranu Arsenala činili Tomas Parti kao desni bek, Ben Vajt i Jakub Kivijor kao štoperi, te Jurijen Timber kojeg je dvadesetak minuta pre kraja zamenio vezista Majls Luis Skeli.

Rano je za otpisivanje Arsenala iz šampionske trke iako već kaska pet bodova za Sitijem. Ipak je Artetu krajem septembra nekoliko sekundi delilo da sruši tvrđavu u plavom delu Mančestera. I da je to uradio, teško da bi trenutna kriza probudila ovoliko negativnog publiciteta.

Prebrodiće je Arsenal, a onda će Arteta morati da razmišlja da li će makjavelistički, pardon, murinjovski pokušati da uhvati priključak za Građanima. U eri Gvardiole, u trenucima kada Hansi Flik revolucionarnim idejama oduševljava evropsku javnost, nije baš popularan glas da ste ispali iz Murinjovog teftera.