Iz srpske pospanosti u prajm-tajm: Ivezić s kapom, kabanicom i stasom Nemanje Matića do Bundeslige!

U rukometnom gradu na severu Nemačke ovih dana slavi se fudbalska pobeda, najveća otkako je Bundeslige. Jeste komšija Hamburg moćniji imenom, veličinom i tradicijom, ali šestu sezonu zaredom HSV će kuburiti u Cvajti, dok se stotinak kilometara od najveće evropske luke pisala, Kilu do sada nepoznata priča – plasman u Bundesligu!

Spočitavali su mu da je neambiciozan, da maltene ne želi među divove nemačkog fudbala, ali su trener Marsel Rap, njegovi puleni, a među njima i jedan Srbin, odlučili da daju glasan demanti. Ambicije nam ne manjka, kao ni kvaliteta, zajedništva i karaktera da uradimo što generacije pre nas nisu.

Ništa se po pitanju popunjenosti Holštajn stadiona naredne sezone neće menjati. Njegove tribine i 15.000 sedećih mesta biće pune, samo što će umesto Hanovera, Grojter Firta i Nimberga, po njegovom travnjaku trčati igrači Bajerna, Bajer Leverkuzena, Borusije Dortmund. Selekcija mladosti i iskustva uvela je Kil u elitni rang, a u debitantskoj sezoni van Srbije zablistao je Marko Ivezić.

Pre samo godinu dana nosio je dres Voždovca, sa kapitenskom trakom oko ruke komandovao na Krovu TC Stadion, a radari iz Nemačke nisu preskočili Zaplanjsku ulicu. Ispostavilo se da je transfer u Cvajtu vredan 250.000 evra bio jedan od onih s potencijalom da talenta izbruse u igrača za Lige petice. Mada, to je pozornica na kojoj će Ivezić naredne sezone morati ponovo da potvrđuje vrednost. Ali da ne trčimo pred rudu.

Da počnemo od onog spektakularnog kolorita, kada bujica probije ograde, a reke ljudi počnu da se slivaju na teren. Na trenutak kada je Kil zvanično postao 58. tim u istoriji Bundeslige.

“Neopisiv osećaj. Ranije sam to gledao na televiziji... Kao da kamen padne sa leđa... Dok smo se zagrlili međusobno, kroz par sekundi, na terenu nije imala igla gde da padne. Već tada je krenula žurka i hiljade navijača koji skaču i pevaju... Malo kasnije, mi igrači smo prišli klupi, popeli na jedan uzvišeni deo i tu smo dobijali pivo – palo je i ono karakteristično polivanje u duhu nemačke tradicije. A navijači, grle nas i zahvaljuju se. To mi je isprva bilo malo čudno, ali kad se setim da je Kil prvi put u klupskoj istoriji ušao u Bundesligu, onda shvatim koliko im to znači i sve bude savršeno jasno”, počeo je Ivezić priču za Mozzart Sport i nastavio: “Do pola šest ujutru smo ostali na stadionu. Žurku smo nastavili u loži za prijatelje kluba i porodice fudbalera. Pola ekipe se nije ni presvuklo. Ostali su u opremi od utakmice. Čak i igrači Kila sa velikim karijerama iza sebe nisu doživeli ništa slično.”

Logično, nije ni Marko koji je fudbalski stasavao u Voždovcu. Koliko se tvoj život promenio od juna prošle godine i transfera u Kil zaključno sa današnjim trenutkom?

“Moj život kao život je ostao isti i vodiću ga u istom smeru, ali sa fudbalske tačke gledišta mnoge su se stvari promenile. Navikao sam se na Nemačku kao apsolutno fudbalsku državu, državu gde su stadioni puni, gde se svaka utakmica igra sa energijom na maksimumu, gde u svakom kolu imate osećaj da igrate derbi utakmice. Taj osećaj mi se promenio u odnosu na Srbiju. Definitivno se oseća da je Nemačka fudbalska megasila. Kako istrčite na teren, tako vas preplavi neka jaka energija sa tribina. Kada sam u Srbiji igrao utakmice, recimo u jedan sat popodne, osećao sam se nekako pospano, dok je ovde osećaj kao da svaku utakmicu igrate u prajm-tajmu. Stadionu su uvek puni! Ove sezone smo čak nekoliko puta imali slučaj da na nivou čitavog kola, Cvajta ima bolju posetu u odnosu na Bundesligu, zato što je trenutno dosta velikih klubova u drugoj ligi.”

Krcat je Holštajn stadion bio za vikend kada je gostovala Fortuna. Pobeda ili remi garantovali su Kilu plasman u Bundesligu uoči poslednjeg kola, potencijalni poraz značio je i nespokoj pred poslednjih 90 i kusur minuta sezone. Da li je bilo straha kada je Fortuna u 70. minutu izjednačila na 1:1?

“Odigrali smo odlično prvo poluvreme, dali gol, imali još jednu veliku šansu. U drugom delu smo se psihološki malo i opustili budući da smo znali da nam i remi odgovara. Jesmo primili gol iz penala, ali nismo dozvolili da zavlada panika, dobrim delom i zbog toga što smo vrlo sigurni pozadi, što u poslednjih osam, devet utakmica, sedam osam puta smo pobedili bez primljenog gola. Svašta prolazi kroz glavu kada primite gol, ali nije bilo straha.”

Jedan osebujni rukometaš, jedna vizija i melem na ranu fudbalu

Da li su i iskusniji fudbaleri pomogli da ekipa ostane mirna u završnih dvadesetak minuta? Možda Luis Holtbi, čovek sa premijerligaškim i bundesligaških stažom i iskustvom (Totenhem, Šalke...), bivši saigrač Raula Gonzalesa, Klasa Jana Huntelara?

“Svakako! Holtbi je neko ko mi je najviše pomogao od dolaska u klub. I pre nego što sam stigao, on mi se javio. Poslao mi je poruku, poželeo dobrodošlicu. A onda, od prvog dana, prevodio mi je sa nemačkog na svakom treningu i po trening centru. Pomagao mi je na terenu, pričao mi šta da popravim, kako da neke stvari radim bolje. Neverovatan tip koji daje nemerljiv doprinos timu.”

Kad smo kod prevođenja, kako sada stojiš sa nemačkim jezikom?

“Prvog dana sam počeo privatno da učim nemački, a i klub mi plaća časove. Dosta sam napredovao. Već znam i razumem fudbalske stvari i mogu da pričam o njima. U privatnom životu razumem dosta, a i napredovao sam u govoru dovoljno da mogu da pričam sa saigračima. I saigračima i ljudima u klubu je drago kada vide da sam posvećen, da želim da učim i osećam da me i više poštuju zbog toga.”

Marko Ivezić (holstein-kiel.de)

Poštovanje. Kil ga je ove sezone i te kako zavredio. Jer na poslednje dve fudbalske pijace potrošio je samo 1.300.000 evra, prema vrednosti igračkog kadra bio je tu negde, pri sredini drugog ranga nemačkog fudbala, a uspeo je da demantuje često ofanzivno orijentisanu javnost koja mu je zadenula etiketu kluba što maltene namerno beži od Bundeslige.

Da li si upoznat da je javnost umela da bude prilično stroga prema Kilu?

“Sećam se letnjih priprema kada sam tek došao. Rečeno nam je da nećemo pričati o ciljevima te vrste, već da svaki igrač sebi postavi vlastite ciljeve. Vodili smo se time da je svaka naredna utakmica najbitnija. Nismo gledali u budućnost, čak ni na polusezoni kada smo držali prvo mesto. Ali činjenica da su ljudi gledali Kil kao ekipu sa manjkom ambicija, jer Kil jeste manji klub od većine u drugoj ligi. Svi očekuju povratak od Šalkea i HSV-a povratak, dok je Kil bio uvek u drugom planu. Ali mi smo ih demantovali jer imamo kvalitetnu ekipu, savršenu atmosferu, otvorenu komunikaciju između igrača i stručnog štaba.“

Odmah po dolasku u klub zauzeo si mesto u startnoj postavi Kila i do kraja sezone ga maltene nisi ispuštao. Da li su ti sportski direktor Uve Štver i trener Marsel Rap nagovestili tako nešto?

“I tokom prvog video poziva sa nijima ostavili su sjajan utisak na mene. Kasnije kada sam stigao u klub, već na prvom, izuzetno prijatnom ručku, dali su mi do znanja da se potpuno oslobodim pritiska, da se ne očekuje od mene da momentalno budem najbolji. Bili su svesni da će mi biti potrebno vreme da se uklopim, da dolazim na viši fudbalski nivo. Samim tim, i ja sam prestao da razmišljam o pritisku. Jednostavno sam trenirao i od prvog kola postao starter. Možda samo na dve nisam bio među 11. Ovde me i dalje smatraju premladim igračem čiji potencijal još treba da se razvija.“

Kako se desilo da je Kil pronašao idealno pojačanje u naselju Braće Jerković?

“Nemam pojma (smeh)... Jednom prilikom, trener Rap mi je rekao da smatra da sam pametan, inteligentan igrač. A onda samo dodao: ‘Normalo, kada sam te ja skautirao’. Očigledno da Kil gleda naše fudbalsko tržište i da će ga u budućnosti još pomnije pratiti.”

Marko Ivezić (holstein-kiel.de)

U Voždovcu si igrao i zadnjeg veznog i štopera. Slična je situacija i u Kilu. Koja je idealna pozicija za Marka Ivezića?

“Osnovna pozicija mi je zadnji vezni, a ja uživam da igram nešto između zadnjeg veznog i štopera. Da tokom utakmice budem u obe linije. Početkom sezone igrao sam više veznog, u nastavku me je trener više koristio kao štopera. Igrao sam i levog i desnog štopera i u centrali.”

Evo ljudi se širom Evrope smeju Kazemiru zbog igara koje pruža kao prinudni štoper Junajteda. Ima i onih koji ga brane govoreći da mu to nije prirodna pozicija. Na tvom primeru se ipak jasno vidi da je i te kako realno isporučivati kvalitetne partije i kada se igraču po potrebi menja mesto u timu

“Kada igram striktno štopera, ne razmišljam o zadacima koje imam kada igram u vezi. Potpuno se posvetim datoj ulozi. Mislim da je u tome ključ. Imam adekvatnu brzinu da kao štoper mogu da ispratim sve igrače. Bitno je ne lutati između uloga.”

Koje su utakmice ili detalji obeležili sezonu?

“Ostale su mi upečatljive pobede protiv Šalkea i Hamburga u gostima. Bio je pun stadion i deset hiljada naših navijača. Zatim gol protiv Nirnberga. Bio sam presrećan. Podiglo mi je samopouzdanje. Nije mi uloga da postižem golove, ali uvek sam prisutan na skoku, u šesnaestercu rivala.”

Gazda kluba je najavio da neće biti velikih i pompeznih pojačanja bez obzira na ulazak u Bundesligu, te da mu je cilj prvenstveno da ulaže u klupsku infrastrukturu. Da li ovakva politika može pre da demorališe ili da motiviše igrače koji su tu?

“Uz još nekoliko igrača na pozicijama koje su nam deficitarne, bićemo spremni za Bundesligu. I ove sezone se pokazalo da velika pojačanja nisu garancija uspeha, počev od Union Berlina. Verujem da ćemo odratiti dobar posao u prelaznom roku. Naš trening centar je savršen. Imamo sve moguće. Dosta terena, prateće objekte. “

Ne bi mnogo ljudi u Srbiji čulo za Kil da jedan od najboljih rukometnih klubova Evrope nije simbol grada i da za njega godinama sa ogromnim uspehom nisu nastupali Momir Ilić i Marko Vujin. Šta ti možeš da nam kažeš o Kilu?

“Verujem da ljudi u Srbiji ne znaju kakav je grad Kil, kao što ni ja nisam imao predstavu. Grad je prelep, pogotovo kada sine sunce. Na moru je, nije ogroman, ali nije ni mali. Živ je, studentski grad, sa idealnim balansom između grada i prirode. Meni je savršeno. I gradovi koje sam do sada obilazio nisu mi privlačni kao Kil. Ima dosta kiše i vetra, ali kada su mi to rekli, očekivao sam da će biti mnogo gore. Da li sam se ja navikao, ili nešto drugo... Osećam se kao kod kuće ovde. Nemam osećaj da mi fali nešto. Nema nostalgije, lošeg raspoloženja, već samo osmeha.”

Da li se oseća disbalans u korist rukometa?

“Kil je jedan od najvećih rukometnih klubova Evrope. Ali ne mogu da kažem da grad vrvi od rukometnih obeležja, reklama ili nečeg sličnog. Nema ni euforija, možda i zbog ove sezone. Čini mi se da sam čak pretežno viđao fudbalske zastave, dresove i obeležja. Rekao bih da je rukometnu publiku čine pretežno stariji ljudi, a da fudbal kao najveći sport u Nemačkoj i generalno u svetu, privlači najveću publiku.”

 Da li te ljudi u gradu prepoznaju kao fudbalera Kila?

“Od prvog dana kada sam potpisao, dešavalo se da mi priđu ljudi u restoranu, supermarketu, na ulici, ali u manjem broju. Poslednjih meseci se to povećalo, a u poslednje dve nedelje izuzetno se često dešava. Priđu, požele sreću, pitaju za fotografiju. Izuzetno su kulturni i prijatni. Ne prilaze pošto poto, već sačekaju i izaberu pravi trenutak.”

Marko Ivezić (holstein-kiel.de)

Nekadašnji reprezentativac Srbije Aleksandar Ignjovski proveo je poslednje četiri sezone svoje karijere u Kilu. On je otišao otprilike u vreme kada si ti dolazio. Da li si ga zatekao u klubu.

“Nisam uhvatio Ignjovskog na treninzima, ali video sam da je on bio u klubu i javio sam mu se. On je ostavio izuzetan utisak u Kilu i ljudi iz kluba ga veoma poštuju i vole. Dobio sam savete i smernice od njega, ostali smo u kontaktu i često se čujemo. Prvi savet koji sam dobio od njega: Kupi kapu i kabanicu.”

Oseća li se u gradu, bez obzira što Kil nije jedan od domaćina, euforija povodom Evropskog prvenstva koje ubrzo stiže?

“Iskreno, ovde se ne oseća mnogo. Pomalo pričamo mi u svlačionici, ali po gradu nisam video neke reklame, najave ili slično. Mislim da su oni svesni da imaju kvalitetan tim, da veruju da će biti među najboljima, ali ne osećam euforiju poput vere da će osvojiti Euro.”

Za kraj, debitovao si prošle sezone za reprezentaciju Srbije u prijateljskom meču protiv Sjedinjenih Američkih Država. Da li veruješ da bi uz još jednu kvalitetnu sezonu, ovoga puta na većoj pozornici kakva je Bundesliga, mogao da dobiješ novi poziv za A tim?

“Igrati za reprezentaciju je najveća čast. Za tih nekoliko dana sam mnogo naučio. Verujem u povratak u reprezentaciju. Na meni je da treniram, da kvalitetno igram i nema sumnje da je veća šansa biti na spisku reprezentacije kao igrač koji nastupa u Bundesligi.”

Visok si, talentovan, imaš dug korak kao Nemanja Matić...

“Nemanja Matić i Nemanja Vidić su mi idoli, tako da je velika privilegija kada me neko stavi u istu rečenicu sa njima.”