Ivić pričao Rusima o Zvezdi, Partizanu i NATO paktu: Sada se stide što su nas bombardovali

Srpski stručnjak Vladimir Ivić obeležio je jesenju sezonu u Rusiji. Doveden da Krasnodar drži pri vrhu tamošnje Premijer lige, nekadašnji vezista Partizana napravio je malo čudo sa Bikovima. Krasnodar će zimsku pauzu provesti na prvom mestu prvenstva, ispred neprikosnovenog vladara ruskog fudbala Zenita iz Sankt Peterburga i Dinama iz Moskve.

Mnogi smatraju da je upravo Vladimir Ivić bio ključna karika velikog uspeha Krasnodara i da je Srbin zaslužio brojne počasti na jugu Rusije. Mladi stručnjak dao je veliki intervju za ruski Šampionat, govorio o fudbalu u Rusiji, ali i velikom rivalstvu između Crvene zvezde i Partizana.

„Svaka utakmica između tih klubova je luda. Sećam se da smo jednom igrali u gostima i meč je prekinut jer su navijači oba kluba uleteli na teren u pokušaju da se sukobe. Odmah smo otrčali u tunel da ne bismo dobili batine“, rekao je Vladimir Ivić.

Postoji li šansa da budete trener Crvene zvezde?

„Nula posto. Ne postoji šansa za tako nešto. Počnimo sa činjenicom da oni nikada ne bi kontaktirali sa mnom. Oni znaju da bih odbio ponudu, čak i ako mi daju sve što tražim. U Srbiji je o takvim stvarima zabranjeno razmišljati, a kamoli raditi. I pored toga poštujem Crvenu zvezdu, tamo mi je igrao brat“.

Kakvo je bilo vaše odrastanje u Srbiji?

„Odrastao sam u divoj porodici, okružen ljubavlju. Zauvek ću biti zahvalan roditeljima. Moj otac je bio veoma pošten čovek, naučio me je da ne radim ništa zbog čega ću se kasnije kajati. Od mene se tražilo da budem iskren, da pomažem ljudima, da kasnije budem dobar otac, da poštujem sve nacionalnosti. U Jugoslaviji je živelo mnogo različitih ljudi. Ali otac i majka su me učili da ne delim ljude na Hrvate, Srbe i Albance. Ima dobrih i loših ljudi – to je sve. Tako to funkcioniše u Srbiji, siguran sam da je tako i u Rusiji“.

Kako ste preživeli rat u vašoj zemlji?

„To što se desilo mojoj zemlji je velika nepravda. Nikada to nećemo zaboraviti. Mnogo loših stvari nam se desilo. Te 1999. godine sam živeo u Beogradu, dok je grad bio granatiran. Bio je to rat između moćnog NATO pakta i jedne male zemlje. Ali Srbi mogu da budu ponosni na taj period. Neću o politici, ali Srbi su jako ponosan narod. Uveren sam da smo bili na pravoj strani istorije, iako svaku ima svoju verziju priče“.

Kako je živeti pod bombama?

„Strašno, opasno i čudno. Bombe su letele ne samo na vojne objkete, već na zgrade i civile. Bombardovana je i kineska ambasada. Dobro se toga sećam, jer mi je bio rođendan. Proslavio sam to u restoranu, a bomba je pala na 5000 metara odatle. Dešavalo se da nas bombarduju 24 sata, bilo je toliko granata da je noć ličio na dan. To je za nas bio veliki ožiljak. Siguran sam da se ljudi koji su doneli odluku o bombardovanju Srbije, sada stide“.

Kako ste se promenili posle toga?

„Život ide dalje, moraš da budeš jak. Srbi su jako hrabar narod. Znam da vi Rusi volite Srbiju. I mi volimo vas. Siguran sam da se mnogi Rusi lepo žive u Srbiji trenutno“.