Ivanić, Marušić, Ristić, Tedić... Koga bi sledećeg Lalatović mogao da lansira u fudbalsku orbitu?

Fudbalski klub Vojvodina i Nenad Lalatović, mnogi bi rekli da je to savršen spoj. Svakako, ima rezona za takve insinuacije, jer kada se pogleda moderna istorija novosadskog kluba, nema mnogo rekorda i jubileja pored kojih ne stoji ime temperamentnog stručnjaka. Iako je tokom godina odnos između Lalatovića i Stare dame bio čas topao, čas hladan – ponovo su se pronašli na istoj strani.

Predugo Vojvodina nije naišla na stratega koji je mogao da isprati sve ambicije Novosađana. I uprave i navijača. Lalatović je bio blizu toga u drugom mandatu na „Karađorđu“ , tokom kojeg je doneo poslednji trofej u vitrine novosadskog kluba. Ipak, disonanca između njega i tadašnje uprave u sezoni 2020/2021. dovela je do toga da Beograđanin ipak napusti Srpsku Atinu.

Sada, nakon gotovo tri i po godine, ponovo je tu. Ovog puta sačekaće ga jedna drugačija Voša. Ona ima isti grb, igra na istom stadionu i u istom gradu, ali gotovo sve ostalo se promenilo od tog maja 2021. godine. Sa novom upravom, stigla je i finansijska stabilnost u Staru damu, a sa njom i mnogo kvalitetnih fudbalera. Ipak, čelnici Lala za sada nisu uspeli da pronađu trenera koji bi sve ove uslove pretočio u rezultat kakav oni žele,

Tu nastupa Nenad Lalatović, poznat po tome da od malog napravi mnogo. Sada će se priznati superligaški strateg okušati i u situaciji u kojoj raspolaže sa veoma kvalitetnim sastavom. Biće zanimljivo posmatrati kako će iskusni trener posložiti kockice u klubu iz Novog Sada.

No, pratiće na Karađorđu i jedan drugi segment njegovog rada. Jer osim po trenerskim sposobnostima, emotivnim izjavama i ponekad nezgodnoj naravi, Lalatović je poznat po tome da pruža šanse mladim domaćim fudbalerima kada god se ukaže prilika.

Upravo pod Lalatovom palicom debije u srpskom fudbalu upisali su Mirko Ivanić (u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije), Adam Marušić, Mihailo Ristić, Slobodan Tedić, Milutin Vidosavljević, Vukašin Jovanović... Svi oni tada su bili samo talentovana deca iz omladinskih pogona svojih klubova, a kasnije su svi ostvarili zapažene, kako superligaške, tako i evropske karijere.

Prema tome, bez ustručavanja možemo da kažemo da Lalatović ima njuh da prepozna talenta, ali i znanje da iz njega izvuče maksimum. On je Vojvodini između ostalog, potreban i zbog ova dva razloga. Za nešto više od tri godine, koliko je Lalatović proveo, sa pauzama, u novosadskom klubu, debi za prvi tim upisala su čak osmorica fudbalera mlađih od 20 godina. On je dao prvi priliku Urošu Kabiću sa napunih 17 godina, Vladimiru Miletiću sa 18, kao i sadašnjem vezisti Stare dame – Draganu Kokanoviću sa nepunih 19 let. Tokom tih sezona superligaške debije u Voši upisali su i stariji fudbaleri poput Slavka Bralića, Slobodana Vukliša, Željka Filipovića. Takav je slučaj u Čukaričkom bio i sa Lukom Stojanovićem, kome je bilo 24 godina, ali on je profesionalnu karijeru počeo van granica Srbije.

No, nazad na Vošu, omladinska škola „Ilija Pantelić“ godinama je važila za fabriku talenata i možda će upravo 46-godišnji stručnjak iz Beograda biti taj koji će da prepozna sledećeg Krasića, Kačara, Tadića, ili Milinković Savića i lansira ga u fudbalsku orbitu. Pozitivan primer je pomenuti Kokanović, koji tek što je vraćen sa pozajmice iz novosadske Mladosti, a postao je jedan od standardnih prvotimaca Lala. U prethodnom kolu Mozzart Bet Superlige protiv Spartaka, 22-godišnji vezni igrač upisao je i svoj prvi pogodak za crveno-bele.

Osim što ume da prepozna talenta. Lalatović je čuven po tome da izvlači maksimum iz domaćih igrača. Nešto što je neophodno ovom timu Vojvodine, koji kuburi sa bonusima. U radu sa njim pravu formu bi mogli da pronađu Radulović, Veličković, Mladenović, Popović, Drobnjak, Bukinac, Gočmanac... Oni moraju da postanu ozbiljni aduti u Vošinoj igri, kako bi Lale stigle do željenih rezultata. To je upravo jedan od razloga, zašto je po treći put Nenad Lalatović postavljen na kormilo Novosađana.

Piše: Konstantin MLAĐENOVIĆ