Ivan Šaponjić stigao u deseti klub u karijeri, preskočio Budimpeštu i stao 200 kilometara severoistično

Prošlo je tačno deset godina od najsjajnijih dana u karijeri Ivana Šaponjića. Čitava decenija prošla je od one utakmice osmine finala Mundijalita na Novom Zelandu, kada je tada 18-godišnji igrač Partizana dao gol Mađarima u 90. minutu i Srbiji izborio produžetke. Sve ostalo je istorija.

Nekadašnji omladinski prvak sveta i veliki talenat srpskog fudbala, prošao je od tada veliki broj klubova i zemalja, a sada je potpisao za jubilarni 10. u seniorskoj karijeri. Ivan Šaponjić sklopio je saradnju sa mađarskim prvoligašem Diošđerom i tako ušao u drugo poglavlje svoje mađarske epizode. Završio je onu u Fehervaru (iliti Videotonu ako vam je draži stari naziv), preskočio prestonicu Budimpešti, otišao oko 200 kilometara severoistočno i potpisao za klub u radničkom srcu Mađarske, u Miškolcu.

Pre Diošđera nastupao je 28-godišnjak za Partizan, Benfiku, Zulte Varegem, Atletiko Madrid, Kadiz, Slovan Bratislava, Bandirmu, Umranijespor i Fehervar (u prethodnih šest meseci dao sedam golova na 14 utakmica u svim takmičenjima). Ipak, za razliku od ranijih transfera koji su bili propraćeni velikim očekivanjima, ovaj dolazak je tiši. Tamo, u podnožju planine Buk, Šaponjić ne traži slavu, već novi početak.

Još kao klinac iz Nove Varoši oduševio je Partizanove navijače, a 2015. postao heroj nacije u dresu omladinske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu. Gol protiv Mađarske u osmini finala bio je najava velike karijere. Međutim, nije sve išlo pravolinijski.

Transfer u Benfiku otvorio mu je vrata Evrope, ali zatvorio prilike za minute. Atletico Madrid mu je dao šansu da obuče dres evropskog velikana, ali ne i da ostavi dublji trag. Kratke epizode u Španiji i Belgiji, pa preporod u Slovačkoj sa Slovanom – dva trofeja, evropske kvalifikacije, iskustvo i zrelost. Zatim Turska i potom povratak u mnogo bliskiji ambijent Srbima, u Mađarsku.
"Tipičan sam centarfor, najbolje se osećam u šesnaestercu, gde čekam centaršuteve. Nadam se da će me saigrači hraniti loptama" rekao je Šaponjić po dolasku u Diošđer.

A Diošđer nije mali klub. Iako daleko od glamura Budimpešte, to je jedan od najstrastvenijih kolektiva u zemlji, sa navijačima koji pune stadion, to su radili i kada je klub bio u drugoj ligi, a kamoli u prethdonoj sezoni u kojoj je takmičarsku godinu završio kao šesti na tabeli. Za razliku od Fehervara, gde je konkurencija bila velika i uloga ograničena, ovde će Šaponjić imati prostor.

Sportski direktor Zoltan Kovač ga vidi kao klasičnog egzekutora, koji treba da finalizuje akcije. Trener ga već poznaje iz mlađih selekcija. I što je najvažnije, Šaponjić zna da mu je ovo možda poslednja prilika da vrati ono što se godinama činilo neizbežnim: status ozbiljnog napadača makar u okvirima srednje kvalitetnih evropskih liga.