Štutgartov kolos igra fudbal od kojeg otpadaju uši i vodi Nemačku u finale

Svi rivali Nemačke na Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine imali su prilike da osete šta znači kad se na vas obruši Nik Voltemade i nije im bilo prijatno. Kako da im bude kad ih napada grdosija od dva metra koja barata loptom kao krilni igrač od 170 centimetara. Videlo se to u ludom meču četvrtfinala protiv Italije, kad je doslovce sažvakao odbranu Azura i bio centralna tačka napada svoje ekipe tokom svih 120 minuta. Voltemad je toliko dominantan da nekad liči da je dovoljno samo da dođe do lopte i da se svi alarmi kod protivničke ekipe upale. Osetila je to na svojoj koži i Francuska u polufinalu, Štutgartov kolos igra fudbal od kojeg otpadaju uši, a pride, odveo je Nemačku u finale i zakazao duel sa Engleskom - 3:0.

Čudno je šta se sve dešavalo na stadionu u Košicama. Obično u utakmicama kao što je polufinalna timovu kreću oprezno i ne žele da se zaleću, međutim, Nemačka i Francuska su nam ponudili meč spuštenih gardova gde je sevalo na sve strane od prvog minuta. Istina, Francuska je više napadala i imala inciijativu, ali je kvaka bila u tome što su Panceri svoje udarce bolje plasirali u lice rivala. Najpre je Nelson Vajper bio na mestu posle pokušaja Voltemada, lopta je pogodila prečku, ali je fudbaler Majnca bio na mestu i ćušnuo je u gol. Nedugo zatim, videli smo svu moć Voltemadea. Špic Štutgarta je iskoristio kardinalnu grešku Sungutua Mangase, a onda otresao štopera Galskih petlića kao prašinu sa kaputa, da bi iz odbitka zatresao mrežu i postigao šesti gol na turniru uz tri asistencije - sve to na pet odigranih utakmica. Nema potrebe da pominjemo da je najbolji strelac turnira i uz Harvija Eliota prvi kandidat da bude proglašen za najboljeg igrača.

Svaki put kad Panceri nisu znali šta će, Voltemade se nudio kao rešenje, da zadrži posed, odloži loptu na stranu, primi i zada udarac, iznudi faul kad god je to potrebno. Defanzivci Francuske su se od njega odbijali kao bokser lake kategorije što bi se odbio od sumo rvača kad bi se zaleteo na njega. Kad je Nik odmarao, štefetu je preuzimao njegov saigrač između stativa - Noa Atubolu. Čuvar mreže Frajburga večeras se transformisao u Šivu iz čuvene igrice Mortal Kombat - doslovce je branio kao da ima četiri ruke. Pokušavali su Đaui Sise, Vilson Odober, dva puta Matis Ablin, Tjerno Bari je imao zicer na početku drugog poluvremena, ali ništa nije pomoglo - Atobolu je bio neverovatan, meč je završio sa sedam odbrana od kojih su neke bile spektakularne. Vredi pomenuti i lošu partiju Matisa Tela. Igrač Totenhema je u četvrtfinalu sam izbacio Dansku, očekivalo se da i večeras zasija, ali je ostao bukvalno - nevidljiv i to je možda jedan od glavnih razloga zbog čega Galski petlići neće igrati u meču za trofej. Glavni igrači Nemačke su se pojavili kad je to najpotrebnije, kod Francuske to - nije bio slučaj.

Nemačka se nije toliko zaletala posle drugog gola, pogotovo u nastavku. Znali su koliki kapital imaju u džepu, strpljivo su čekali priliku iz kontri da postignu eventualno još jedan gol, a to je mogao da uradi ko drugi nego Voltemade. Sačekao je centaršut sa desne strane, odlično zahvatio loptu glavom, ali bio je zamalo neprecizan. Neće mnogo žaiti za tom prilikom, on je svoj posao odradio, čak i kad je njegova ekipa u defanzivi, možda i podređenom položaju, pokazao je koliko može da bude opasan. Brajan Gruda je golom u petom minutu nadoknade samo stavio tačku na perfektnu utakmicu svog tima. Panceri će imati priliku da u finalu serviraju hladnu osvetu Englezima za eliminaciju iz grupne faze pre dve godine. Samo što će sad na raspolaganju imati tešku artiljeriju u napadu, odnosno momka sa kojim Gordi Albion do sad nije imao posla.