Italijanska škola raštimovala nemačku disciplinu

Borio se Rade Krunić puna dva meseca sa samim sobom, velikim očekivanjima Zvezdine publike, neodstatkom takmičarskog ritma, trpeo opravdane kritike zbog grešaka protiv Benfike i Intera, ali je na kraju pokazao zašto se toliko dugo zadržao na Apeninima i zbog čega je u jednom trenuku predstavljao ključnu sponu Milanovog veznog reda. Navijači srpskog šampiona su želeli novog In Bom Hvana, ali ga nisu dobili. Krunić nije profil igrača kao Korejac i nemoguće ih je porediti, ali poseduje karakteristike koje su potrebne za vrhunski fudbal i sposobnost da bude igrač odluke u utakmici Lige šampiona. A to je bilo neophodno ekipi Vladana Milojevića da napravi novi iskorak na evrosceni.

Poslednja reprezentativna pauza očigledno je bila ključna za brojne igrače Crvene zvezde, a posebno za sinoćne heroje stadiona Rajko Mitić. Zvezda je još u meču sa Barselonom podigla žustrinu, pojačala intezitet u duelima i odlučnost, što joj je i te kako nedostajalo u prve tri utakmice elitnog takmičenja. Krunić je očigledno, kao i većina njegovih saigrača, dobio na samopouzdanju nakon nadmudrivanja sa veznim redom katalonskog giganta, što je možda i predstavljalo ključ sinoćnog preokreta.

Doskorašnji igrač Fenerbahčea je sa velikom odlučnošću ušao u utakmicu, odlično se kretao, bio blizu protivničkih igrača i druge lopte. Pecao je grešku protivnika u predaji lopte i u najvećoj mogućoj meri, onemogućavao rivalu da spokojno krene u organizaciju akcije. Takođe, ono što je bilo evidentno na Marakani protekle večeri jeste saradnja Krunića i Elšnika. Funkcionisali su gotovo kao švajcarski sat, smenjivali su se u pokrivanjima i jedan drugome čuvali leđa. Pedantni Slovenac se još jednom pokazao kao savršeni saigrač u manevru, još jednom je odradio veliki deo onog nevidljivog i prljavog posla na sredini terena, a za sve to je nagrađen sa dve asistencije.

Isto se može reći za Krunića, koji je za odlično otvaranje utakmice nagrađen golom u 31. minutu, a koliko može da ponudi u ofanzivi, koliko oseća igru i na koji način može sa loptom da osvoji teren, jasno je demonstrirao u 69. minutu, kada je povukao kontranapad na dvadesetak metara udaljenosti od svog gola, protutnjao između loše postavljenih linija Sebastijana Henesa, a onda u pravom trenutku uposlio Radonjića na levom boku i omogućio mu da iskoristi svoju brzinu i brisan prostor ispred sebe.

"Nepravedno je prema pojedinim igračima, pogotovo prema Radetu Kruniću koji je veliki zvezdaš. Došao je ovde i mnogi su ga odmah precrtali. Izuzetno mi je drago što je Rade pokazao da je lider. Ljudi moraju da shvate da smo mi ekipa iz Srbije i da predstavljamo Beograd i Srbiju. Toliko negativnosti, a verovatno se i ovo neće važiti, jer kad god mi pobedimo ništa se ne važi", rekao je Vladan Milojević posle sinoćne utakmice.

Iskusni Fočak je upravo u Italiji doživeo pravu igračku transformaciju. Od lagane "desetke" koja se najbolje snalazi iza napadača napravljen je savremeni prototip veziste koji igra u oba pravca. Spoznali su italijanski stručnjaci, a posebno Stefano Pioli, da se radi o igraču koji je u stanju da poremeti organizaciju protivniče igre i onemogući rivale da dođu do završnog pasa. Pravom fudbalskom magistraturom u Napulju 18. aprila 2023. godine praktično je trasirao put Milanu u polufinale Lige šampiona.

Švaba prošao kao na Ceru! Još jedno istorijsko veče Zvezde i petarda protiv Štutgarta (VIDEO)

OCENE – ZVEZDA: Silas može da bude beogradska Tutankamonova maska! Rade, to je taj rad

Milojević: Radonjiću ću tek da visim nad glavom! Više verujem u njega, nego on u sebe

Pioli je nakon toga pričao da nema mnogo igrača u modernom fudbalu koji čitaju igru na način na koji to radi Krunić. Deo tog fudbalskog ekspozea sa stadiona Dijego Armando Maradona viđen je i sinoć na stadionu Rajko Mitić, ali je jasno da Krunić još ima dosta prostora da podigne novo svoje igre i postane ključni šraf ovog tima Crvene zvezde. Sama potvrda za urađeno protiv Štutgarta stigla je i od UEFA, pošto je iskusni vezista zvanično proglašen za igrača utakmice. Naravno, to ne bi mogao da i ostali igrači nisu bili na visokom nivou, da pored sebe nije imao Elšnika, a sa strane rastrčana krila koja su u svakom prebacivanju lopte na protivničku polovinu bila opasna po gol Aleksandera Nibela.