OCENE – ZVEZDA: Silas može da bude beogradska Tutankamonova maska! Rade, to je taj rad

Skoro da nije imao mnogo posla, što dovoljno govori o kolektivnoj partiji Crvene zvezde i taktici Vladana Milojevića. Ali iako je silom prilika dobio šansu i to kao treći golman, koji su u avgustu bacao po drlijama druge lige, nije delovao kao uplašeni dečak. Bio je zreo muškarac, koji je talenat pokazao već u uvodnoj fazi meča. Školovan, koristio je savršeno levu nogu da oslobodi pritiska i stega presinga Nemaca kompletnu zadnju liniju. Pokreti su mu školovani. Stav vrlo obećavajući. Za početak je pokazao da može da da bude odlična alternativa.

Možda možemo da nađemo neku zamerku na igru ovog momka, ali za karakter, hrabrost i voljni momenat – ne. Pojavio se u Ligi šampiona posle teške povrede i dve i po meseca oporavka i izdržao sve nalete Firiha u prvom poluvremenu. Počeo kritično, ali kada je osetio teren znao je u svakom trenutku šta treba da radi. Daleko od maksimuma, međutim sa njim u timu Crvena zvezda izgleda kao neuporedivo jači tim, sa balansom i bekom na poziciji beka.

Zaslužio je ovaj momak da se sad opusti, da stavi tompus u usta, i uživa u beogradskim noćima uz skupoceno vino, sir, pršutu i lepe žene. Kada gledamo karakteristike igrača Štutgarta Naser Điga je bio tu, pomnoženo sa dva. Startnost kao u Jaguara, snaga kao u bika, mozak kao u odlikaša matematičke gimnazije. Zvezda ga je istrpela u prošloj sezoni i dobila ozbiljnog štopera, koji će, vrlo verovatno, biti jedna od najvećih prodaja u ovom veku. Dugim nogama je naterao Demirovića i ostale da razduže kompletno naoružanje i podignu belu zastavu. I elegenacija i dominacija. Toliko je dobio na samopouzdanju da se ne libi da postane kreator igre i podvuče loptu između linija rivala.

Skupilo se mnogo akomuliranog besa kod kapitena Crvene zvezde zbog svih kikseva i neiznuđenih grešaka u prethodnom periodu. Dobijao je opravdane kritike, ali bilo je tu i poistovećivanja nekadašnjeg reprezentativca Srbije sa nekom karikaturom od igrača. To su bile bespotrebne hiperbole, koje su otkačile defanzivno ludilo u nogama i glavi Uroša Spajića. Bio je pravi El Komandante ovog tima, tukao Nemce i na zemlji i vazduhu. Sve što je radio nekadašnji član Krasnodara radio je sa pogledom Tigra. Izneo jemuški sve duele, dobro čitao, izbacivao loptu na istočnu i zapadnu tribinu. Bilo mu je stalo kao nikada u životu, svestan da je večeras na talonu bio i njegov i identitet jednog tima. Veliko bravo.

Imao je Dejan Savić, legendarni selektor reprezentacije Srbije, oprobani recept kako da probudi Delfine u kritičnim situacijama. Govorio im je na tajm-autima da su mlohavi, a baš takav je u defanzivi na poletku meča bio reprezentativac Južne Koreje. Mnogo je tu bilo „prljavih“ i loših startova. Međutim, prelomio je utakmicu sjajnim lažnjakom i potom asistencijom za gol Radetu Kruniću. Od tada mnogo sigurniji.

(do 77. minuta) To je taj rad. Konačno. Patio je verovatno kao nikada u karijeri po dolasku u Beograd bivši reprezentativac Bosne i Hercegovine. Borio se sa manjkom takmičarskog ritma, velikim očekivanjima i sopstvenim psihološkim demonima. A onda je protiv Štutgarta – eksplodirao. Ne samo zbog gola, već činjenice da je od prvog minuta, od prvog dodira, prepoznavao situacije na terenu, odlično se kretao i sužavao prostor. Bio je neka vrsta šahovskog majstora, sposobnog da predividi deset narednih poteza rivala. Ovom partijom povratio je dostojanstvo i samopouzdanje, shvatio je duel sa Štutgartom kao refernudumsko pitanje: sad ili nikad. On mora da izađe iz komforne zone i postane jedan od lidera ovog tima. I kada nije na terenu.

Vukli su jedan drugog slovenački reprezentativac i Rade Krunić. Jedan je diktirao tempo, drugi ga je ubrzavao i smanjivao. Sve u zavisnosti od faze utakmice. Bilo je trenutaka kada je otpadao iz duela i nervirao navijače, ali je onda želeo da pokaže slovenačku pragmatičnost. Kada je lopta odlazila, na prvi pogled, u aut – Maks Elšnik nije želeo da odustane. Kada je trebalo kvalitetno centrirati, to je bilo kao nacrtano u izvodbi Slovenca. Brzina mu nije najjači adut, ali ta leva noga. Ta leva noga je Zvezdina ekskluzivna nekretnina. Na kraju imao dve asistencije.

(do 77. minuta) Skupljale su kolonijalne sile silne antikivitete po Africi i Egiptu, siromašili crni kontinent, ali i danas u Kairu stoji originalna Tutankamonova maska, kao dokaz ponosa i velikog bogatstva Egipćana. Mogao bi reprezentativac Konga da bude retka relikvija koja će se u Beogradu zadržati malo duže nego što su mnogi pomislili. Ne deluje na prvu loptu da ima brzinu Bukarija, ali kakav je to trk kada otvori stopala i butine. On ne trči, on jede – prostor. Možda su navikli igrači Štutgarta da se trkaju sa supersoničnim vozovima, ali njih je udario i poslao na beogradsku deponiju teretnjak. Briljirao je pozajmljeni igrač Štutgarta, dao gol u stilu Barsine dece gađavši prvi ugao, radio perfektan taktički posao u oba pravca. Za njega je teren Marakane bio aerodromska pista. Čekalo se samo da poleti.

(do 58. Minuta) Nije bila ovo velika noć Zvezdinog vunderkinda. Počeli su rivali da ga percipiraju kao opasnost u nastajanju i posvećuju mu ozbiljnu pažnju prilikom skautinga. Velika je to čast za Andriju Maksimovića, ali ove noći je neosetno, bez posledica, mogao da uvidi šta ga čeka vrlo brzo, kada ode u bogatiji svet. Ekspolatisali su manjak fizike kod veziste domaćina fudbaleri Štutgarta, ali je za razliku od prethodnih utakmica u Ligi šampiona imao pravu tutursku ruku u liku i delu Radeta Krunića. I takav Andrija Maksimović je uspeo da se ugradi u akciju kod drugog gola, kada je izdržao duel i odložio loptu do Seola.

(do 67. minuta) Ni gola, ni asistencije. Ali to je obična statistička varka. Igrao je najbolju partiju reprezentativac Angole, koji kao da se za večerašnju utakmicu nablidovao mišićima i brzinom. Napadao je direktno – kao što to uvek treba da radi. Preuzimao odgovonost, leteo u jato nemačkih igrača, kao da je potomak nekog srpskog porekla iz 1941. godine. Bio je uključen na struju, povukao mnogo kontri, ne želeći da bude alibi igrač. Izmorio se i prepustio mesto Radonjiću. U otvorenoj igri, gde protivnik želi da igra i napada problematičan je za rivala. Pravo kratko ćebe.

(do 67. minuta) Herojski je odigrao. Ne, nije ga bilo u dovoljnoj meri u igri, niti je dobijao duele. Međutim, odlučio se da odigra meč, svestan sopstvenog značaja za ekipu, pod visokom temperaturom i vidno malaksao. Bez prevelikog uticaja u prvom poluvremenu, mogao je da bude nagrađen za herojski potez u nastavku kada je dobio savršeno loptu. Promašio zicer, ali i pored toga veliko bravo.

(od 58. minuta) Postoje neke nevidiljive sile, jer ne postoji drugačije objašnjenje za ono što se desilo Mirku Ivaniću. Zaslužio je ovaj momak mnogo ranije da postigne pogodak zbog školskog primera ponašanja profesionalca u Ljutice Bogdana, zbog toga što je ovom klubu dao srce, dušu, pluća, golove i asistencije. Prelomio je utakmicu, sa njegovim ulaskom crveno-beli su dodatno prodisali i na kraju je ispratio centaršut Timija Maks Elšnika na drugoj stativi. Um dostojan Lige šampiona. Da je rođen u Italiji živeo bi na vili u Siciliji, trošio milione od ugovora klubova iz Serije A. Imaće on i probleme u ovom takmičenju, ali jedna od neprolaznih vrednosti veznog reda. Legenda kluba.

(od 67. Minuta) To je on! To je fudbal! To je nalet! To je imaginacija! To je brzina. To je nekada supersonični, a nekada autodestruktivni Nišlija. To je ono što je Crvena zvezda čekala. Pitanje je da li će pojedini igrači Štutgarta večeras pogoditi vrata surčinskom aerodroma, jer im je rođeni Nilija iskrivio sve pršljenove i zavrteo mozak. Vredelo ga je čekati – ako ništa drugo, zbog ova dva gola. Šala, komika i poslednji udarac u Štutgartovo lice. Znaće Milojević da ga koristi u najboljem izdanju, kao otrov u malim količinama. Onaj peti gol biće to još jedna u nizu umetnina Marakane. Prepričavaće se deci: Radonja zalomi, a Nemci odu kolektivno po burek kod Trpkovića.

(od 77. minuta) Malo vremena na terenu. Ušao da uspori igru i unese sigurniji pas. Radi svake eventualije.

(od 67. minuta) Odradio posao u nekoliko kontri. Zamenio istrošenog Šerifa. Posle svega viđenog korektan posao.

Pemalo vremena za konkretan utisak. Okuražio se i on da raspali sa više od 25 metara.

Ko zna u čijim rukama će ovaj grad biti za nekoliko vekova, ali će se i tada pričati generacijama o jednom treneru Crvene zvezde koji je vodu pretvarao u vino, pesak u zlato. Pitanje je da li je od vremena Moše i Tirketa do današnjih dana neki srpski trener uopšte pomislio da nemačkom vicešampionu može da stavi pet golova. Vladan Milojević je i to uspeo. A mogao je i devet. Bila je to njegova taktička perfekcija. Početak mlitav, nastavak kao u Ceru. Bombarduj, napadaj, sačekaj da napipaš Ahilovu petu rivala. Znao je gde su nemačke slabe tačke, svesno tražio prostor po bokovima i brzinu svojih krila. Izmene su samo dopunile ono što je Vladan Milojević sa stučnim štabom pripremio. Ovo mu je četvrta pobeda nad klubovima iz liga petice od 2017. godine do danas. Samo je ova nešto posebno. Predstavlja dokaz Milojevićeve evolucije, potvrde teze da nije isti čovek i trener kao u prvom mandatu. On je bio za katedrom, Sebastijan Henes u magarećoj klupi. Čovek koji stvara istoriju.